Како посетити најудаљенији регион Русије, Чукотку?

Алексеј Жарухин, Вјачеслав Викторов
Можда не можете једноставно купити авионску карту, резервисати хотел и отићи на сам руб континента. Али то не значи да тамо нећете бити добродошао гост.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Чудесан свет арктичке хладноће, северног светла и бескрајне тундре - тако се може описати ова далека земља. У ствари, Чукотка је права ивица не само Русије, већ и читавог евроазијског континента. Ту се протеже 180. меридијан, који раздваја западну и источну хемисферу и служи као референтна тачка за датумску линију – која дели време на „јуче“ и „данас“. Ту се налази и поморска граница између Русије и САД (удаљеност између острва Диомед, од којих је једно руско, а друго америчко, је само 4 километра). 

Људи одлазе тамо да виде невероватну и готово неукроћену природу, по којој лутају мрки и поларни медведи, да гледају моржеве (мада је још увек питање ко кога гледа), да се грудвају током лета (јер је пермафрост!) и једноставно да изазову себе и стигну до најдаље тачке Евроазије, рта Дежњова. Већ смо писали о најбољим местима у овом региону, а сада погледајмо детаљно како до њих доћи. 

Ко живи на Чукотки

Ово је велики (као неколико европских земаља!) и најређе насељени регион Русије, са само 50.000 људи, од којих су половина Руси, четвртина су аутохтони народи Чукчи и друга четвртина други етнички народи, укључујући и мањине. Номадски народи у тундри се углавном баве узгојем ирваса, а аутохтони становници обале су углавном морски ловци. 

Анадир

Централна Чукотка је град Анадир, главни град региона. Ово је најскупљи град у Русији (о њему ћемо говорити у наредним чланцима), али је и најсјајнији. Све куће су офарбане у веселе боје како би се избалансирао недостатак вегетације за очи. У предграђу Анадира, туристи се пењу на брда, као и истражују ушће Анадира чамцем. 

Западни део обухвата градове Билибино (где се налази једина светска нуклеарна електрана на пермафросту) и Певек (најсевернији град у Русији), језеро Ељгигитгин и острво Врангел (такође има и надимак „Острво медведа“). 

Источна Чукотка је најинтересантнији део региона, где можете видети моржеве, китове и орке у дивљини, као и посетити аутохтоне народе. Такође можете отићи до рта Дежњов и видети тачку на којој се сусрећу Арктик и Тихи океан. 

Није потребна само руска виза

Обично сваки странац може сам да организује путовање у Русију: добије визу, резервише хотел, купи авионске карте и реши локални превоз. Али, у случају Чукотке, морате контактирати локалне туристичке компаније и путовати у групи. Чак и ако добро знате руски. Добре вести – ово је на крају јефтиније и сигурније од покушаја да сами организујете путовање. 

Поред руске визе (ако вам уопште треба), биће вам потребна и дозвола регионалне канцеларије Федералне службе безбедности (ФСБ), пошто је Чукотски аутономни округ такозвана територија са регулисаним режимом посета. Дозволом за туристичку групу ће се бавити туристичка агенција. 

Али, чак и ако можете сами да обезбедите дозволу, суочићете се са другим проблемом. Долазак од једног места до другог понекад је могућ само авионом, хеликоптером или теренским возилом. Туристичке агенције могу резервисати чартер летове за групу и организовати трансфере. И не ради се о нечем екстремном - то је уобичајени локални начин превоза. 

Такође, из безбедносних разлога, боље је путовати у групи: вребају дивље животиње, временске прилике су сурове и брзо променљиве, а ван насеља не раде мобилни телефони. 

Како доћи до Чукотке?

На Чукотки постоје три града која повезују овај регион са остатком света. Већина путовања почиње из Анадира. Аеродром се налази у насељу Угољније Копи на другој страни ушћа, до којег се може стићи трајектом или хеликоптером, у зависности од сезоне. Авиони стижу тамо из Москве (8-9 сати), Иркутска (5-6 сати), Новосибирска (6-7 сати), Владивостока (5-6 сати), Петропавловска-Камчатског (5 сати), Јакутска (5-6 сати) и Хабаровск (4-5 сати). Други град је Певек. Овде можете летети из Магадана (5 сати) и Јакутска (6 сати). Трећи град је Билибино, где можете летети само из Магадана (3 сата). 

Постоје и аеродроми у великим селима: Егвекинот, Лаврентија, Провиденија, рт Шмитa, где ради локална авио-компанијa „Чукотавија“. 

Због мочварног земљишта и пермафроста железнице нема. Аутопутева скоро да и нема, то су углавном земљани путеви, а само у појединим насељима су бетонирани, јер ниједан асфалт не подноси ову климу. Зими људи користе „ледене путеве“. 

Запамтите да на Чукотки време одлучује о свему: зима по правилу траје око девет месеци, док је од јуна до августа нешто попут ветровитог лета са јарким сунцем. Због топографије, време може бити другачије чак и на малој удаљености, зато будите спремни!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“