Десет ставки без којих се обилазак Алтајског краја не може ни замислити!

Legion Media
Алтај је без икакве сумње једно од најпопуларнијих туристичких одредишта у Русији. А ево и зашто!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Уживање у природи

У Алтајском крају налазе се готово све у Русији заступљене природне зоне, од степа и четинарских бореалних шума, преко шумско-степских подручја до планинских предела.
Алтајски пејзажи су разноврсни. Северозападни део региона чини равница коју са истока и југа окружују Салаирски планински ланац и огранци Алтаја.

Овде постоји 51 споменик природе, један природни парк, један резерват и 35 заштићених подручја што пружа велике могућности за екотуризам. На располагању вам је планинарење, јахање, вожња бициклом, сплаварење рекама на пластичним чамцима, катамаранима или кајацима, док се лети можете одлучити на једрење падобраном, а зими изабрати скијање.

2. Наоружати се сибирским здрављем

Захваљујући чистом ваздуху, минералним изворима и лековитим блатима степских језера Алтајски крај слови за сибирско опоравилиште са преко двадесет санаторијума.

Међутим то није једини адут здравља и дуговечности становника овог региона. Постоји још једна чисто алтајска тајна, а то су рогови младих јелена Cervus maral који имају лековита својства и режу се у одговарајућем тренутку. У региону постоји неколико фарми које у понуди имају купке са специјалним екстрактом добијеним из рогова, препарате, али и мед са комадићима јелењих рогова.

3. Вожња Чујским ауто-путем

Ова деоница федералног аутопута Р-256 која спаја Новосибирск са границом Русије према Монголији важи за најлепши пут у Русији. Једним делом простире се на траси древног пута којим су, како се верује, из Азије у Европу дошли Хуни и Монголи, или пролазили каравани Великог пута свиле.

Све до двадесетог века Чујски ауто-пут (Чуйский тракт) био је вијугава стаза са опасним уским деоницама дуж стрмих стена. Први покушаји да се просече пут потичу из 1901. године, а за друмски саобраћај отворен је тек тридесетих година прошлог века.

Чујски пут врло је популаран међу туристима који долазе аутомобилима, мотоциклима, као и бициклистима због погледа на прелепе пределе. Дуж пута може се потражити смештај у камповима и другим туристичким објектима у природи. Од укупне дужине која износи 616,7 километара на Алтајски крај отпада 77.

4. Денисова пећина - сибирска колевка човечанства

Налази пронађени у Денисовој пећини сведоче да су древни људи почели да се насељавају на Алтају пре 280 хиљада година. Овде су пронађени остаци „алтајског“ или денисовског човека (Homo sapiens altaiensis), врсте која је науци дотле била непозната. После денисоваца пре 150 хиљада година на овом простору појавили су се и неандерталци.

Археолози су у пећини пронашли више од 20 културних слојева разних епоха и сакупили 80 хиљада експоната. Међу њима су оруђа за рад, оружје, накит, остаци животињског и биљног света.

Денисова пећина налази се у Солонешком рејону на 670 метара надморске висине и површини од 270 квадратних километара. У горњем делу пећине налази се отвор кроз који продире светлост. Археолошки локалитет могу да посете сви туристи који то жели, без икаквих претходних спелеолошких припрема.

5. Вожња псећом запрегом

У Алтајском крају постоје две одгајивачнице сибирских хаскија и један центар за трке псеће запреге у коме обитавају пси пасмине аљаски маламут.

Овде ће вас упознати са свим детаљима псеће запреге, објаснити како се њоме управља, научити вас да упрегнете псе и понудити да се провозате по селу, зими у саоницама (нарте) а лети у колима са точковима. Домаћини узгајивачница тврде да су све животиње врло комуникативне, дружељубиве и да воле да се фотографишу са гостима.

6. Хришћанске катакомбе

У Заринском рејону налази се Свето-Даниловски храмовни комплекс. Реч је систему подземних пролаза у дужини од 250 метара. Верује се да га је ископао у периоду негде од 1903. до 1907. године монах Данило. Средином двадесетих година Данила су убили запослени у сеоском совјету који су од њега захтевали да црквено злато да за гладне у Поволожју.

Некада су се у зидовима црквене галерије налазиле нише за иконе и свеће, а велику олтарску просторију украшавали су барељефи са приказима Богородице и Спаситеља. Храм је почетком овог века почео да се урушава, већина просторија је затрпана, али су још увек сачувани централни улаз, олтарски простор, ћелија, „соба“ испред ћелије и мањи део подземних ходника, наводи сајт Алтајског регионалног одељења Руског географског друштва.

7. Алтајски мед

Алтајски мед је поред башкирског, један од два у Русији најпознатија регионална бренда меда. На Алтају ливаде се смењују са шумама, планинским рејонима и тајгом, где расту ретке медоносне биљке. На тај начин пчеле облете више од 400 биљака.

Планински мед због својих лековитих својстава спада у најцењеније врсте меда. Од других врста разликује се по томе што није пресладак већ је реског, трпког укуса.

8. Царски курган - алтајски Стоунхенџ

У Чаришском рејону крај пута који спаја села Сентале и Покровка налази се Царски курган подигнут пре 2500 година. Хумка је висока два метра, а у пречнику има педесет метара. Име је добила због габарита, реч је о највећој хумки у Алтајском крају.

Према једном тумачењу реч је о древној опсерваторији. Такође, постоје заговорници мишљења да су овде сахрањиване вође или жреци и вршени обреди. До гробног комплекса води низ од 19 стела чија висина се креће од два метра (камен најближи хумци) до најудаљенијег од 4,5 метара висине. Ово су највиши мегалити те врсте на Алтају.

9. Окушати срећу у једином казину у Сибиру

У Русији коцкање није дозвољено ван неколико за то посебно предвиђених зона. У Алтајском крају налази се Сибирска монета, једина таква зона у Сибиру. Тамошњи казино Altai Palace који прима 500 гостију отворен је 2014. године.

Казино је део великог туристичког комплекса у чији састав улазе хотел, ресторан, спа центар и концертна сала. Поред игара на срећу можете се разонодити рафтингом, екскурзијама на квадроциклима, јахањем и обиласцима регионалних знаменитости.

10. Музеј и школа у коју је ишао Калашњиков

Име широм света познатог конструктора стрељачког оружја најчешће се везује за Ижевск, где је Михаил Калашњиков развио на десетине прототипова аутоматског стрељачког наоружања и провео већи део живота. Међутим, чувени инжењер рођен је у селу Курја у Алтајском крају. Његов отац Тимофеј Калашњиков дуго је живео на Кубану одакле се са породицом преселио на Алтај.

Црква у селу Курја

Меморијални музеј Калашњикова налази се у згради бивше сеоске школе изграђене 1905. године у коју је ишао будући конструктор.

Где да одседнете у Алтајском крају?

За обилазак најважнијих природних знаменитости и археолошких споменика и налазишта најзгодније је да одседнете у Белокурихи, туристичком месту у живописном предгорју Алтаја, саветују у Туристичком информативном центру. Изнајмите аутомобил у Белокурихи и крените пут туристичког комплекса „Бирјузоваја Катуњ“.

Тамо ћете моћи да видите чувене Тавдинске пећине и уживате у погледу који се пружа на реку Катуњ. У јесен и зиму она поприма предивне тиркизне тонове. За сат времена моћи ћете да стигнете до језера Светло где зимују жутокљуни лабудови, док ће вам до Денисове пећине бити потребно два и по сата вожње.

Поред тога и у самој Белокурихи има много занимљивих места до којих се може стићи и без аутомобила. Тако бисте пешице или уз помоћ жичаре могли да се попнете на планину Церковка и прошетате до стена Четири брата, Врата љубави и Круглоје и одатле уживате у панорами долине реке Белокуриха. На располагању су вам и бројне стазе за шетњу у природи ради здравља (такозвани „теренкур“) али и локални ресторани, ако бисте више волели да пробате јела од алтајских намирница.

До туристичкога кластера Белокуриха Горна стиже се за 15 минута вожње стрмим вијугавим путем са 62 завоја. Са серпентине се пружа поглед на прелепе пејзаже. На врху се налазе бројна уметничка дела, историјско-архитектонски комплекс Андрејевска слобода, као и Музеј чоколаде.
За вожњу серпентином до поменутих објеката можете користити свој аутомобил или се обратити локалним туристичким оператерима.

Како да се припремите за пут?

За путовање Алтајским крајем најбоље је да понесете топле ствари, време у предгорју и планинама Алтаја је променљиво.

Ако желите да одседнете у неком од санаторијума у Белокурихи претходно се распитајте шта вам је све од докумената потребно. Туристи који планирају да посете резервате природе, рецимо Тигирески, треба унапред да резервишу пропусницу, наглашавају у Туристичком информативном центру за Алтајски крај.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“