Добро дошли у Гус-Хрустални: Дом руског кристала (ФОТО)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Кристал је одувек био на листи жеља сваке совјетске породице. Био је врло скуп и спадао је у предмете луксуза. А многе породице га и данас цене и чувају. Најомиљенији у Русији био је кристал из града Гус-Хрустални (данас са 60.000 становника).

У граду се преко 250 година производе кристалне дизајниране чаше, декантери и вазе! Погледајте како данас изгледа  „кристални туризам“.

Зашто је руски кристал толико познат?

1756. године индустријалац Аким Маљцов је саградио фабрику на обали реке Гус. Ту је било много песка, воде и дрвета потребних за производњу стакла, а била је то и добра локација у близини градова Златног прстена. Његови потомци су наставили да развијају бизнис након њега.

Гуски кристал постао је светски познат средином XIX века, и то после једног трагичног догађаја. 1828. године власник фабрике Иван Маљцов (унук Акима Маљцова) био је у служби у руској дипломатској мисији у Персији, на чијем челу се налазио писац Александар Грибоједов. Маљцов је био једини преживели после напада побуњеника на дипломате. Персијски шах је у знак извињења одобрио Маљцову бесцаринску трговину кристалом и убрзо су производи од кристалног стакла фабрике из Гуса доспели до других земаља и стекли међународну славу.  

У совјетско доба фабрика у Гус-Хрусталном је национализована, али је и даље била главни произвођач у граду. Сваки гост је добродошао да посети ово место и упозна како фабрика данас функционише.

Како настаје кристал

Данас фабрика кристала запошљава стотинак људи, укључујући дизајнере, мајсторе и раднике на полирању. Њихов посао је физички изузетно захтеван.

Све ове вазе и декантери дувају се помоћу металне цеви на температури од 1.250 степени Целзијуса. Замислите само каква је тамо врућина! А док је кристал још еластичан, мајстори му помоћу инструмената дају жељени облик.

Појединачни комади – фигурине, коњи и цвеће – „пеку“ се у посебним модлама. Затим се предмети шаљу на каљење и полирање.

Други мајстори праве фасете, будући цртеж и настављају са финалном обрадом.

„Ми овде обучавамо мајсторе на самом радном месту, али практично немамо проток кадрова, јер они чак не желе да оду у пензију“, објашњава водич при обиласку фабрике.

Како би се добио обојени предмет, додају се различити хемијски елементи у стаклену масу. Плава се добија додавањем кобалта, љубичаста додавањем мангана, црвена селена, а лила додавањем неодијума. Најскупљи предмети су ружичасте боје, јер они садрже редак елемент ербијум.

Фабрика производи предмете у серијама и по наруџбини. Најоригиналнији радови изложени су у музеју фабрике, међу њима је и прасица са 15 прасића, крава у сарафану, кокошники и многе друге необичне ствари. Наравно, све то не може да стане у једну малу просторију. Зато је већи део гуског кристала из различитих епоха изложен – а то је стварно нешто јединствено – у некадашњој оближњој цркви.

Храм кристала

Најпре, тешко је поверовати да је ова величанствена грађевина од црвене цигле заправо била православна црква. Где су јој куполе? Где јој је звоник? Пре сто година имала је све ове карактеристике. Деведесетих година XIX века власник фабрике Јуриј Нечајев-Маљцов одлучио је да сагради православну цркву поред фабрике, која би по облику подсећала на европску базилику, али би била уређена у руском традиционалном стилу. Пројекат су израдили архитекта Леонтиј Бенуа и сликар Виктор Васњецов. 

Црква светог Георгија добила је ентеријер по угледу на базилику, традиционални руски звоник и неоруски стил архитектуре, због чега је подсећала на велике бољарске куће. Средином двадесетих година бољшевици су цркву претворили у биоскоп, док су звоник, куполе, олтар и друга религијска обележја уклонили. Године 1983. одлучено је да се ту смести музеј, јер фабрика није могла да прими већи број експоната. Тако је православна црква претворена у храм кристала. Ипак, у цркви су сачувани мозаик у олтарском простору, слика Васњецова „Последњи суд“ и један од дванаест кристалних свећњака.

Данас се у музеју налази преко 2.000 уникатних предмета од стакла и кристала. Ту су вазе какве је Гус-Хрустални некада слао у Персију, агитациони кристал са бољшевичким паролама, као и креативни комади савремених мајстора.

Маљцовљеве куће  

Посао у фабрици је био врло тежак, али Маљцови су нудили, како бисмо данас рекли, импресиван пакет повољности. Најважнија повољност били су станови у новим кућама од цигле. Таква понуда и услови живота у то доба су били готово немогући за обичне раднике. Укупно 425 оваквих кућа је саграђено у другој половини XIX века, али само 247 њих је преживело до данашњих дана. Све оне су препознате као објекти културне баштине града и његов препознатљив симбол.

Свака кућа је подељена у неколико станова, а власници такође имају мало двориште. „На пример, наша кућа има само седам станова, сваки са сопственим грејањем“, каже једна станарка. Међутим, ове куће се не могу мењати при реновирању, већ власници морају да поштују услове који се постављају за споменике архитектуре. Ипак, станови у овим кућама се врло ретко продају, а ако се појаве на тржишту, одмах су продати. Зато што би многи људи желели ту да живе.

Још кристала!  

Тешко је замислити стари руски град без зграде тржнице. Центар Гус-Хрусталног препун је типичних грађевина из средине XIX века са елегантним стубовима и терасама, а ту се такође налази и званична продавница фабрике кристала. Цена обичне кристалне чаше ту се креће од око 2.000 рубаља (око 35 евра) па навише. „Наше производе можете разликовати од копија на следећи начин“, објашњава продавац. „Као прво, фабрика производи само класичан кристал, а не стакло, а као друго, то је вема скуп кристал, јер се прави ручно.“

Међутим, ако жудите за кристалом, а средства су вам ограничена, постоји још једна могућност. У граду постоји још десетак фабрика стакла. Оне производе свећњаке, посуђе, сувенире и техничко индустријско стакло. Све то и више од тога можете видети на највећој пијаци стакла која осим локалних производа нуди и стаклене предмете из читаве Русије и иностранства.