Зашто се овај град зове „јужна престоница“ Русије?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Русија поред Москве има и такозвану „северну“ и „јужну“ престоницу. Она прва је Санкт Петербург, и то сви знају, а што се тиче ове друге постоје различити ставови, јер неколико руских градова претендује на ту почасну титулу. Па ипак, већина сматра да првенство припада Ростову на Дону.

Legion Media

2. Град се налази на обалама реке Дон, четрдесетак километара од Азовског мора. Данас у њему живи преко милион и сто хиљада становника (По том показатељу он је испред „конкуренције“, тј. испред Сочија и Краснодара). Поред тога, од 2000. године Ростов на Дону је административни центар Јужног федералног округа (цела Русија је подељена на осам федералних округа), који обухвата три републике, три области, Краснодарски крај и град од федералног значаја Севастопољ.

Legion Media

3. Историја великог мегаполиса који се веома брзо развија, а Ростов на Дону је данас управо такав, почела је од малог граничног прелаза са наплатом царине на граници Руске империје, основаног 1749. године по указу императорке Јелисавете Петровне. Дванаест година касније овде је почела изградња тврђаве која је добила име по светитељу Димитрију Ростовском.

Ростов на Дону пре Октобарске револуције. Плутајући мост преко реке Дон, Таганрошки проспект (сада Буђоновски проспект).

Public domain

4. Укупна дужина бедема на тврђави направљеној у облику звезде износила је 3,5 километра. У различитим периодима овде су служиле најбоље војсковође у историји Русије: генералисимус Александар Суворов, који није изгубио ниједну битку, и непобедиви адмирал Фјодор Ушаков. Сама тврђава никада није учествовала у борбеним дејствима.

План утврђења Дмитрија Ростовског, 1768.

Public domain

5. Почетком 19. века око тврђаве је никао цео један град, и народ га је звао Ростов. Да не би било забуне, јер на северу Русије постоји и древни град Ростов Велики, овом јужном граду је у назив додат атрибут „на Дону“.

Пристаниште код моста у Ростову на Дону.

Public domain

6. Кроз Ростов на Дону је пролазила већина путева који су водили у јужне регионе империје. Овде је 1875. године отворена највећа железничка станица у региону, позната као „капија Кавказа“. Убрзо се тај назив пренео и на сам град.

Ростов на Дону пре Октобарске револуције. Железничка станица.

Public domain

7. Почетком 20. века за Ростов на Дону се говорило да је „руски Чикаго“, јер је у то време он већ био један од водећих индустријских центара империје. У граду је радило око 140 предузећа, од тога је трећина припадала страном капиталу.

Први железнички мост у Ростову на Дону.

Public domain

8. Сва та достигнућа су анулирана када је 1917. године у Русији букнуо грађански рат. У крвавом конфликту Ростов на Дону је дуго служио као једно од главних упоришта Белог покрета. Црвена армија га је заузела тек почетком 1920. године.

Официрска стража дочекује генерала Деникина на железничкој станици Ростова на Дону, 1919.

Public domain

9. У току Другог светског рата Ростов на Дону је неколико пута прелазио из једних руку у друге. Јединице немачке Прве тенковске армије су га заузеле 21. новембра 1941. године, али су совјетске трупе већ 29. новембра потиснуле непријатеља из града. Била је то прва велика победа Црвене армије у том рату.

Немачка теренска жандармерија на мотоциклима, Ростов на Дону.

Public domain

10. После катастрофалног слома совјетске офанзиве код Харкова у мају 1942. године Вермахт је предузео велику офанзиву у правцу Дона, Волге и Кавказа, и 24. јула је поново заузео град. Ростов на Дону је коначно ослобођен тек после тријумфа совјетских трупа код Стаљинграда 14. фебруара 1943. године.

Ростов на Дону у време немачке окупације, до 14.02.1943.

Public domain

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!