Степе су области без дрвећа, потпуно обрасле травом. На карти Евроазије заузимају велику површину. Простиру се од источне Европе па скоро све до обала Тихог океана. Преко тог простора, у давнини званог Велика степа, пролазио је некада Велики пут свиле.
Чујска степа, Алтај
imageBROKER/Global Look PressУ разним земљама степе се другачије зову. У Аустралији или Африци саване, а у Јужној Америци пампаси. Руска степа је природни феномен широко опеван у руској култури. Дочарана је скоро светачки, тако да широка, глобална, „неприкосновена“ степа често асоцира саму Русију.
Бурјатија
Global Look PressУ Русији ове области обухватају простор од Црног мора до Алтаја на југу и допиру све до Кавкаских планина. Један део ове зоне простире се у Источноевропској низији, а други у Западносибирској.
Из тог разлога природни услови нису свуда исти. Постоје планинске степе на Кавказу, обрасле бујном травом, као и оне пустињске у Калмикији, у којима се велике котрљајуће лопте образоване од презрелог растиња, као и пешчане дине могу много пре срести него зелена трава.
Као и широм света, велики део степа у Русији је уништен, претворен у оранице, ловишта, насељена места или полигоне. Нетакнуте степе су права реткост, мада и оне могу да се нађу.
Чујска степа је једна од њих. Овај међупланински басен на југоистоку Алтаја простире се 70 километара у дужину. Степа је окружена планинским ланцима са свих страна, што је чини једном од најлепших, иако је клима изузетно оштра, реч је о најсушнијој и најхладнијој степи Алтајских планина. Најнижа температура забележена у тим пределима износила је 62 степена испод нуле.
Велике температурне разлике (лети температура иде и до 31 степена изнад нуле) могу да поднесу само ретки представници фауне, велике животиње једноставно немају где да се сакрију. Многе степске животиње и птице налазе се на граници изумирања.
Једна од тих мањих животиња које обитавају у Чујској степи је мачка манул из Црвене књиге. Ова мачка са бујним крзном и врло импресивним изгледом једна је од најсуровијих дивљих мачака у Русији и људе апсолутно не подноси.
У пролеће степску зону прекрива бујна вегетација, лековите траве и луковичасте биљке које могу да задрже влагу и неопходне супстанце до идућег пролеће. Посебно леп призор представљају процветале лале у Калмичким степама.
У Астрахањској области у једном делу чувене Велике степе, руске степе простиру се дуж леве обале Волге кроз целу Астрахањску област до Каспијског мора. Поменута степа има свој препознатљив изглед, земља је спржена сунцем, температура лети досеже и до педесет степени.
Овде живе потомци номада који су некада насељавали степу, Калмици, Казаси, Ногајци и Туркмени.
Мештани у ретким насељеним местима гаје овце, крупну рогату стоку, расне коње и камиле. Посебно су поносни на двогрбе бактријске камиле које спадају у највеће на свету. И данас, као и хиљадама година уназад, користе се за превоз терета.
Још једна животињска врста, специфична за степе Калмикије и Астрахањски регион је ретка степска антилопа изузетно необичне спољашности, сајга. То је папкар који је живео и у време мамута.
Астрахањске степе имају и своју „тајну“, брдо Богдо, свето место локалних народа. Врло лако се препознаје, то је једино брдо у равном пејзажу и црвене је боје.
Научно објашњење овог феномена, јединог узвишења у Астрахањској области, каже да се тајна крије у соли. У ствари реч је о монолиту камене соли која се полако подиже и гура увис древне слојеве старе око 250-300 година.
У Русији се данас бројне степе налазе под заштитом, јер је њихова по правилу плодна земља примамљив залогај за пољопривреду. Све до деведесетих година прошлог века у Русији није постојао ни један резерват у степској зони. Оренбуршки је понео титулу првог.
Управо ово место изабрано је за повратак коња Пржеваљског у природу, врсте дивљег коња које, како се верује, више уопште нема у дивљој природи Русије. Оренбуршке степе су једино место на коме их можете срести.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
