Шест „двојника“ московског храма Василија Блаженог

Tsy1980 (CC BY-SA 4.0); Legion Media
Једна од најпознатијих грађевина у Русији има неколико „имитација“. Неке од њих је тешко разликовати од оригинала!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Данас је храм Василија Блаженог једно од најпрепознатљивијих здања у Москви и Русији, својеврстан симбол руске престонице. Подигнут је по жељи цара Ивана Грозног средином XVI века поводом заузимања Казања и припајања Казањског каната Московском царству. 

Не зна се са сигурношћу ко је саградио цркву. Према једној верзији, били су то руски неимари Барма и Постник (или извесни Постник са надимком Барма), према другој, био је то један од бројних италијанских архитеката који су радили на изградњи кула и цркава Кремља.

Управо ће храм Василија Блаженог предодредити моду у архитектури крајем XIX века. Тада је, наиме, заживео такозвани „руски стил“: много црвене цигле, разнобојни декоративни елементи, украсни забати, рељефи. По мишљењу савремених архитеката, изглед овог храма је толико дубоко урезан у свест сваког Руса да буквално предодређује његове естетске склоности (и подстиче љубав према свему изражајном и упадљивом).

Наравно, овако значајна грађевина је инспирисала већи број „имитација“. У Русији најмање још три здања очигледно проналазе инспирацију у московском храму.

1. Храм Спаса на Крви у Санкт Петербургу

Бројне шарене куполе, украси око прозора, луковичасте куполе и украсни забати. При летимичном погледу на фотографију из неких углова посматрања овај петербуршки храм можете чак помешати са московским старијим братом. Спас на Крви се веома издваја у општем барокно-класицистичком амбијенту Санкт Петербурга. Храм је подигнут 1883-1907. године на месту погибије Александра II, чије су кочије дигли у ваздух терористи-револуционари.

Син покојног владара, нови цар Александар III, лично је пожелео да храм подсећа на стару руску црквену архитектуру. За њега је грађевина имала посебан значај, па је лично кориговао пројекат у руском стилу.

2. Црква „Ублажи моје жалости“ у Саратову

Храм је посвећен локалној икони Богородице „Ублажи моје жалости“, а саграђен је 1904-1906. године. У Русији постоје и друге цркве са декором од великог броја полукружних или зашиљених врхова зидова, али нас мноштво ситних разнобојних купола асоцира на храм Василија Блаженог. Док у другим храмовима број купола одговара броју додатних олтара, овде оне имају искључиво декоративну функцију. Црква је одувек, наиме, имала само један олтар (а тек 90-их година дозидан је још један). Иначе, у совјетско доба у овом храму се налазио... планетаријум!  

3. Црква св. Игора Черниговског у Москви

Овај храм у Ново-Переделкину је потпуно нов. Саграђен је 2009-2012. и налази се недалеко од летње резиденције патријарха. Храм је саграђен у неоруском стилу, и комбинујући елементе различитих стилова црквене архитектуре, подсећа на палату из бајке. Разнобојне куполе начињене су од порцелана и украшене огромним крстовима. Архитекте нису покушале да копирају храм Василија Блаженог, овде нема обилног  украшавања ни великог броја украсних забата, али је ипак сличност очигледна.

4. Храм Благовести Пресвете Богородице у граду Јошкар-Оле

2016. године у престоници републике Мариј Ел отворена је Благовешченска црква. Куполе на њему нису разнобојне, него златне, али општи архитектонски облик јасно одмах подсећа на храм Василија Блаженог и на храм Спаса на Крви. Генерално, град Јошкар-Оле је познат по репликама. Ту се налази и копија Спаске куле московског Кремља и зидина Кремља, а ту је чак и кеј „као у Брижу“, који подсећа на овај белгијски градић.

5. Преображенска црква у Карелији

Ако мало пажљивије загледате, пронаћи ћете сличност и између храма Василија Блаженог и најпознатијег дрвеног храма у Русији  - Преображенске цркве на острву Кижи у Карелији. Овај изванредан храм подигнут је почетком XVIII века без иједног ексера. Притом има 22 куполе, што је двоструко више него код храма Василија Блаженог. Куполе су постављене на различитим нивоима, а њихову основу чине кровови у облику луковице. 

6. Вазнесенски храм у Тамбову

Главни храм Вазнесенског манастира у Тамбову у совјетско доба је порушен, а 2007. године на његовом месту је подигнут овај прелепи нови храм са звоником високим 70 метара. Странци често пореде оригинални храм Василија Блаженог са Дизнилендом, али ова црква више одговара овом поређењу.

Реплике у другим земљама

Копија Храма Василија Блаженог постоји и у... Турској. У хотелу Kremlin Palace у Анталији можете се осетити као да сте на Црвеном тргу у Москви. Ту се налазе реплике Кремља, Историјског музеја и храма Василија Блаженог.

Шарене куполе храма Василија Блаженог репродуковане су (мада прилично произвољно) и на тргу Матрјошке у кинеском граду Манџули, недалеко од границе са Русијом.

Као и у суседном кинеском граду Џалајнору.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“