Монзино: Најживописније насеље Урала, које лежи на води (ФОТО)

У околини уралског града Нижњег Тагила налази се викенд-насеље Монзино, које локални житељи поносно називају „уралска Венеција“. Ако се погледа из ваздуха, чини се да се путеви овде пружају преко саме површине реке Тагил.  

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Оваква „конфигурација“ улица настала је вештачким путем. Појавила се као резултат интензивне потраге за златом.   

Наиме, 20-их година XIX века на Уралу је дошло до „златне грознице“. Године 1823. цар Николај I је потписао указ којим је дозволио приватним лицима да ваде злато и платину. У околини Нижњег Тагила брзо је организовано испирање злата, јер су локална налазишта била позната још од друге половине XVIII века, мада су ови подаци држани у тајности. Током 100 година, од 1825. до 1925. године, преко 120 предузећа у Тагилском округу извадило је преко 25 тона злата.

На територији Монзина коришћени су бродови за радове по дну реке и машине за добијање руде на пловној платформи које функционишу по принципу роторног багера. Услед тога су настали бројни рукавци, језерца и канали.

Испирање злата у околини Нижњег Тагила обављало се од краја XIX века до осамдесетих година XX века. Затим је овај терен намењен за повртарство и воћарство. Како би се земљиште прилагодило тој намени, насипан је камен и довезен плодан слој земље. Практично су све то воћари радили својим рукама. Али зато нису имали проблема са заливањем. Насеље се налази у поплавној равници, у већем броју језера вода је проточна, што значи да је чиста. Притом, како тврде локални становници, ту готово нема комараца.

Дубина канала и залива у Монзину достиже три метра, а у време високог водостаја вода може да достигне и још два метра висине. Практично свако домаћинство поседује чамац. Зато се дуж обала  пружају докови.

У зимском периоду живот у Монзину замире, његови становници одлазе у градове, док лети број становника ових фарми – а ту их је више од десетак – достиже неколико хиљада.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“