5 тајни Александрове баште, парка поред зидина Кремља

Legion Media
По чему је специфичан овај парк? Шта се некада налазило на његовом месту? И шта је „доња башта“ у коју нико не може да уђе?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. На стубовима ограде око Александрове баште налазе се фасцеси, чије је приказивање забрањено у неким земљама

Башта поред самих зидина Кремља настала је после рата између Руске Империје и Француске. Направљена је у периоду од 1819. до 1823. године. Била је део плана обнове Москве после пожара и првобитно се називала Кремаљске баште. Назив Александрове баште (у множини, о чему ћемо говорити касније) добила је тек 1856. године, после крунисања Александра II.  

На меморијални значај парка указује масивна капија од ливеног гвожђа на улазу из правца Црвеног трга. Док су стубови израђени у облику фасцеса – свежња прућа. У време Римске империје он је симболизовао право магистрата да на силу издејствује извршење својих одлука, док је секира-лабрис увезана са свежњем означавала његово право да кажњава. После Првог светског рата Бенито Мусолини је изабрао фасцес као симбол своје партије. Зато сама реч „фашизам“ потиче од латинског fasces. 

Данас се фасцес у неким земљама тумачи као симбол јединства и државности, док је у другим и даље део фашистичке симболике.

2. На једном месту у парку може се чути подземна река Неглинаја 

Ушће реке Неглинаја крајем XVII века. Рад А.М. Васњецова

До XIX века на месту парка је протицала река Неглинаја. Некада је то била чиста и велика река на чијим обалама су приређивана народна славља. Први пут се у писаним изворима спомиње 1401. године. 

Међутим, са увећањем градског становништва, река је све више постајала место где се сливају отпадне воде. На крају је постала извор непријатног мириса и прљавштине, па је одлучено да се „сакрије“ испод земље. Године 1819. река је затворена у подземну цев дугу три километра, а на ослобођеном простору је направљен парк. 

Међутим, и данас се на површини може чути хучање подземне реке. Вентилациона шахта старог подземног колектора Неглинаје (у међувремену је направљен нови, док стари функционише као резервни) излази директно у парк. Може се препознати по стилизованом античком жртвенику који представља специфичну декоративну вентилациону решетку.

3. Заправо постоје три баште 

Данас смо навикли да парк називамо Александрова башта, али се до 80-их година XX века могао чути и назив у облику множине, јер се сматрало да овај комплекс површине 10 хектара обухвата три баште: Горњу, Средњу и Доњу. 

Горњу и Доњу башту дели Тројицки мост, а повезује их лучни пролаз. Средња башта је отворена годину дана после Горње – 1822. године; од XVI до XVII века на том месту се налазила Државна апотекарска башта, у којој су се гајиле лековите траве и односиле у Апотекарску управу (орган некада надлежан за све апотеке). 

Доња башта је најмања од све три, дуга само 132 метра. Налази се између Боровицке куле и Кремаљског кеја. У њој нема стаза за шетање, а од 2017. је затворена за посетиоце.

4. Италијанска пећина начињена од рушевина осталих после Наполеона

1821. године у центру Горње баште подигнута је стилизована пећина под називом „Рушевине“ (такође се назива и „италијанска“). Овај споменик, који симболизује обнављање Москве из пепела, саграђен је на вештачком брежуљку од крхотина московских здања које је порушила француска војска. 

Пећину је пројектовао Осип Бове, руски архитекта италијанског порекла, који је радио на реконструкцији Москве после пожара 1812. године.

Међу његовим пројектима су неке од најзначајнијих знаменитости града: читава Александрова башта, Бољшој театар, Тријумфална капија на тргу Тверска застава.

5. Већ преко 100 година ту се налази заједничка гробница

Главна знаменитост Александрове баште су вечни пламен и меморијални споменик „Гроб незнаног јунака“, где почивају посмртни остаци војника погинулих 1941. године приликом одбране Москве. „Твоје име је непознато, твој подвиг бесмртан“ – урезано је на гранитној плочи. 

Прах војника овде је положен 1966. године поводом 25. годишњице победе над немачким снагама код Москве. Пре тога се налазио у заједничкој гробници на 41. километру Лењинградског ауто-пута, где су се водиле најжешће борбе. А пребачен је у Александрову башту, јер су се ту већ налазили остаци бораца палих за револуцију 1917. године. 

Од 1997. године код споменика се налази Стражарско место бр. 1 – почасна стража војника Председничког пука. Сваког сата смена страже се обавља према посебној церемонији и бројни туристи долазе да је погледају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“