Зашто номади сваког пролећа своје ирвасе из тундре доводе у сибирске градове?
Замислите само: на обали залеђене реке док се у позадини уздижу стамбене вишеспратнице и пружају цеви за централно грејање сместило се десетак чумова (традиционалних номадских шатора) као да је то нешто сасвим уобичајено.
А на реци, у самом центру града, обележена је стаза за трку. По њој преко залеђене реке брзином од преко 40 километара на час истовремено јури 45 запрега са ирвасима. Траса је дуга само 2,5 километра, али је завојита као змија и због сложених кривина запрегом је веома тешко управљати. Страсти су узавреле као на некој трци Формуле-1. Око стазе се тискају гомиле посетилаца који гласно навијају, при чему свако има свог фаворита.
Најбржи ирвас у запрези
Оваква окупљања се у Салехарду, престоници Јамало-Ненецког аутономног округа, као и у другим градовима Крајњег Севера, одржавају сваке године у време када стада ирваса прелазе са зимских на летње пашњаке. Становници тундре и северне тајге долазе у градове и насеља како би на достојан начин прославили свој професионални Дан гонича ирваса.
Празник је основан у СССР-у још педесетих година. Као прво, сматрало се да је свака професија у земљи Совјета вредна поштовања и достојна сопственог празника, а као друго, на тај начин власти су желеле да стари пагански „култ ирваса“, који су поштовали номадски народи Сибира, преведу на совјетски колосек. Међутим, разлика је у томе што се овај празник некада обележавао скромније него данас. Гоничи ирваса су се окупљали на свечаности где су држали говоре, награђивали најбоље, а затим одржавали концерте и такмичења.
У новој Русији празник је постепено добио другачији карактер. Претворио се у живописни фестивал који окупља на хиљаде посетилаца. То је, наиме, ретка прилика за обичне људе да заиста учествују у животу номада, завире у њихове шаторе и провозају се њиховим запрегама са ирвасима, а да притом не морају да одлазе у дивљину тундре, него да све то доживе у самом граду! Ове године прослава је само у Салехарду, окупила преко 50 хиљада људи.
Једна од главних атракција празника су, наравно, трке запрега.
Данас се међу „кајурима“ (возачима запрега) могу наћи како мушкарци, тако и жене.
У свакој запрези налази се пет ирваса, од којих је један вођа.
Победник је ове године освојио моторне санке, неопходну машину на Јамалском полуострву! Тако да такмичари имају за шта да се потруде. Зато сваке године у трци учествује све већи број запрега.
Упознавање номадске културе
Али осим трка гоничи ирваса учествују и у другим традиционалним надметањима. На пример, у рвању „куреш“, где је циљ да се противник обори на земљу.
Овога пута преко 50 спортиста се такмичило и у северном вишебоју, који обухвата превлачење штапа, набацивање омче на штап и скокове преко санки.
Највештије даме на сцени показују своје народне ношње. Северна одећа је невероватно живописна и топла. Шије се ручно од коже ирваса и крзна и украшава орнаментима са северном тематиком.
На лицу места се на отвореној ватри припремају јамалска јела: уха (рибља чорба), строганина (танко нарезано залеђено месо рибе или ирваса), штука, шурпа (супа од меса и поврћа). Ове године је у припремању шурпе чак постављен рекорд са 202 литра ове укусне чорбе!
Наравно, сваки гост на прослави може да сврати у чум и лично поразговара са његовим домаћинима. Марјам, домаћица једне овакве номадске куће коју смо посетили, испричала нам је да жене у Јамало-Ненецком округу које роде треће дете добијају такозвани „чумски капитал“, што је комплет за прављење чума. Он обухвата пећ, дуге штапове за прављење шатора, даске за под, коже ирваса, цираду и санке за превоз свега тога.
Шта данас славе гоничи ирваса?
За становнике Крајњег севера, где већи део године влада зима, ирваси нису само ствар традиције, него и извор живота. Ирваси су храна, материјал за изградњу номадске куће и израду одеће, и превозно средство (јер у тундри нема ни железничких пруга ни бензинских пумпи).
Јамало-Ненецки аутономни округ је најважнији „регион ирваса“ у Русији. Ирваса ту има више него људи: 760 хиљада ирваса на 510 хиљада становника. Док у Русији обитава 1,6 милиона ирваса, 60% свих ирваса на свету.
Ирваси стално мигрирају у потрази за најбољом храном и људи који их гаје морају да се крећу заједно с њима. У Јамало-Ненецком аутономном округу номадским начином живота живи око 10 хиљада људи. Углавном су то Ненци, Ханти, Селкупи и Коми.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу