Дуж обале Бајкалског језера возом – најлепша железничка рута на свету!

Legion Media
Железничка пруга пролази дуж јужне обале језера и кроз 38 тунела пробијених кроз стене. Ово лагано путовање траје 5 сати, а запамтићете га за читав живот!

Вожња дуж обале Бајкалског језера је задовољство које себи треба приуштити.  

Околобајкалска железничка пруга саграђена је 1904. године како би повезала западни и источни део Транссибирске магистрале. Данас је то једна од најпопуларнијих туристичких рута у Сибиру.

„Златна копча“

1891. године почела је изградња најдуже железничке пруге на свету – Транссибирске магистрале. Замислите само: до тада је путовање с једног краја земље на други трајало месецима! Зато је оваква железничка пруга Русији била просто неопходна и у њену изградњу су уложене снаге најбољих умова тог доба. Транссибирска магистрала грађена је по сегментима који су затим међусобно повезани.

На путу изградње налазила се велика природна препрека – Бајкалско језеро.

У почетку су возови преко језера прелазили трајектом-ледоломцем. Пут се могао скратити само изградњом пруге око језера. Изабрана је јужна обала.  

Рељеф обале је веома компликован и каменит. Пројектовање је трајало преко 10 година. Како би поставили пругу, градитељи су пробијали стене, користећи експлозив. На неким местима остали су трагови од отвора у које су убацивали динамит.

На крају су морали да саграде четрдесет тунела, 16 камених галерија, 470 мостова и вијадукта. Укупна дужина железничке пруге око Бајкалског језера тада је била 260 километара.

Околобајкалска железничка пруга често се назива „златна копча челичног појаса Русије“, јер повезује западни и источни део Транссибирске железничке магистрале. И све до педесетих година она је у потпуности оправдавала овај назив.

Међутим, због сталних одрона већ совјетски инжењери су били приморани да одмакну колосеке од обале језера. На крају је део пруге затворен, а део потопљен приликом изградње Ируктске хидроелектране. Возови Транссибирске магистрале данас саобраћају другом пругом, заобилазећи опасна места. 

Затворени део Бајкалске пруге је још осамдесетих година стављен под заштиту државе због свог историјског архитектонског значаја. Ту су долазили туристи да својим очима виде столетно чудо инжењерске мисли.

Истина, железнички насипи су обновљени и тунели ојачани тек двехиљадитих. Управо овај стари део пруге дуг 89 километара данас се назива Околобајкалска железничка пруга.

Први туристички парни воз почео је да саобраћа по овој историјској рути 2005. године. А данас се, осим парним возом, можете провозати и обичним електричним возом који поједина насеља на Бајкалском језеру повезује са центром рејона.

Од Сљудјанке до Бајкалског језера за 5 сати

Путовање почиње станицом Сљудјанка-1, а завршава се станицом Бајкал. До Сљудјанке се најлакше стиже електричним возом из Иркутска, Бајкалском језеру најближег великог града. Узгред споменимо да је зграда железничке станице у Сљудјанки једина ове намене на свету у потпуности саграђена од белог мермера.

Успут ћете наићи на огроман број импресивних објеката. Један од првих грандиозних лучних вијадукта налази се код насеља Стара Ангасолка (станица „149. км“). Дужина тунела је 778 метара, али с обзиром да је прав, на крају ћете увек видети светло.

Једна од најживописнијих станица је „Италијански зид“. Ту се заиста налази камени потпорни зид у облику лукова, који подсећа на алпске мостове. Ова грађевинска конструкција штити колосеке од камених одрона. На њеној изградњи су заиста били ангажовани италијански и пруски стручњаци.

Путовање се завршава станицом Лука Бајкал. Ту можете обићи Музеј Околобајкалске пруге и стари светионик.

Од луке Бајкал многи туристи бродом одлазе у Листвјанку, при чему вожња траје пола сата, а одатле им је потребно сат времена аутобусом до Иркутска. А ако желите боље да упознате ове крајеве, можете изаћи из воза и преноћи у једном од насеља (туристички центри налазе се на станицама „137. км“, „98. км“ и „79. км). 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“