Ризница руске дрвене архитектуре у граду на Волги

Костромско старинско село. Црква Свемилостивог Спаса из села Фоминско. Поглед са јужне стране. 22. август 1988. године

Вилијем Брумфилд

Почетком XX века руски хемичар и фотограф Сергеј Прокудин-Горски осмислио је комплексан процес фотографисања у боји који даје изузетно живописне фотографије са мноштвом детаља. Желећи да нови метод употреби како би овековечио разноврсност Руске Империје, у периоду од 1903. до 1916. године фотографисао је бројне историјске локације широм земље.

Свето-Тројицки Ипатјевски манастир, поглед са источне стране преко реке Костроме. Слева надесно: Тројицка црква; звоник; Архијерејско здање са надвратном црквом светих Хрисанфа и Дарија; Барутна кула. Фотограф: Сергеј Прокудин-Горски. Лето 1911.

Његов пројекат је подржало Министарство саобраћаја, које му је омогућило да путује руским железничким пругама и рекама, укључујући Волгу. Од многих историјских градова дуж реке Волге Прокудин-Горски је посебан значај придавао Костроми, коју је посетио 1910. и 1911. године.

Почеци

Кострома и Јарослављ су били ривалски градови на реци Волги, који се могу међусобно поредити по лепоти цркава и значају у руској историји. Мада су историјски докази малобројни, Кострому је вероватно убрзо након 1150. године основао Јуриј Долгоруки, владар надмоћне Владимирске кнежевине, такође познат као оснивач Москве (1147. године). Најраније писано спомињање Костроме потиче из 1213. године, када је насеље – у потпуности начињено од дрвета – спалио кнез Константин приликом сукоба са братом Јуријем око територија.

Костромско старинско село. Црква Свемилостивог Спаса из села Фоминско. Поглед са југоистока. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

За време монголске инвазије централне Русије Кострома је похарана 1238. године. У другој половини XIII века Костромска кнежевина је важила као важан политички центар, али пре 1364. године постала је део Московске државе.

Црква Свемилостивог Спаса из села Фоминско. Поглед са истока са одразом у рибњаку. 22. август 1988. године

Вилијем Брумфилд

Област око Костроме била је позната по манастирима као што је Ипатјевски манастир, који се нашао у фокусу Прокудина-Горског. Ипатјевски манастир је данас враћен првобитној функцији и отворен за посетиоце.

Одмах иза јужних зидина манастира налази се један од најранијих музеја дрвене архитектуре на отвореном у Русији под називом „Костромска слобода“ (Костромско старинско село). Овај музеј-парк основан је 1960. године првобитно са циљем да сачува дрвене споменике у селима угроженим услед повећања нивоа воде у реци Волги након изградње Новогородске хидроелектране и формирања Горковског вештачког језера.

Црква Свемилостивог Спаса из села Фоминско. Ентеријер, поглед према истоку ка иконостасу. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Костромско старинско село

Упадљива карактеристика Костромског старинског села је велики број сеоских цркава саграђених од борових дебала.

Костромско старинско село. Преображенска црква из села Спас-Вјожи. Поглед са југоистока. Уништена у пожару 2002. године. 22 август 1988.

Вилијем Брумфилд

По посебној лепоти и елеганцији истиче се црква Свемилостивог Спаса из села Фоминско (Костромска област).

Она одаје особито поетичан утисак у идиличном окружењу на обали малог рибњака у којем се огледа њена источна страна. Потиче из 1712. године, а у парк је пренета 1968. Карактерише је традиционални изглед од апсиде (са олтаром) на истоку па до централног наоса, а затим припрате са звоником. На западној страни уздиже се декоративни трем са изрезбареним елементима.

Изнад централног простора цркве Свемилостивог Спаса налази се висок шиљат кров са једном куполом, мада ентеријер има спуштен плафон због чувања топлоте током дуге зиме. На срећу, иконостас на истоку је сачуван у готово неоштећеном стању.

Црква Сабора Пресвете Богородице из села Холм. Поглед са западне стране. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Посебан пример овог троделног дизајна је Преображенска црква из села Спас-Вјожи (Костромска област), саграђена 1628. године, а пренета у парк 1956. године. Имао сам среће да је фотографишем приликом мог првог путовања у Кострому 1988. године, јер је 2002. године изгорела, што је био један од најтежих губитака за руску архитектонску баштину.

Преображенска црква

Црква Сабора Пресвете Богородице из села Холм. Поглед са истока са апсидом. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Преображенска црква је била специфична по томе што се налазила уздигнута на стубовима од брвана (који су почетком XX века замењени стубовима од цигле). Овај необичан дизајн имао је за циљ да је заштити од водених бујица приликом топљења снегова и пролећних поплава.

Најстарији дрвени храм у Костромском парку је црква Сабора Пресвете Богородице, саграђена у селу Холм (код града Галича) највероватније 1552. године. Ако је ова процена тачна, ради се о најстаријој сачуваној дрвеној цркви из централне Русије.

Такође се ради о једној од најсложенијих са уздигнутим затвореним тремом на брвнима који са три стране обухвата грађевину. Додатну потпору пружају стубови од цигле, који су оригинално вероватно такође били начињени од дрвета.

Централни део ове изванредне грађевине чине два осмоугаоника један изнад другог неправилних димензија.

Тако се постиже већа стабилност на критичним деловима конструкције која држи пет купола на врху цркве.

Црква Сабора Пресвете Богородице из села Холм. Ентеријер, поглед са истока према остацима иконостаса. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Визуелни ефекат ових нивоа ствара елегантну силуету грађевине која одаје утисак као да је уздигнута на пиједесталу.

Црква пророка Илије

Костромско старинско село. Црква пророка Илије из села Верхњи Березовец. Поглед са југа. 22. август 1988.

Вилијем Брумфилд

Четврта црква од брвана у Костромском музеју је једноставнијег дизајна, али импресивна на свој начин. Црква пророка Илије је првобитно подигнута у селу Верхњи Березовец. С обзиром на једноставан традиционални дизајн и непостојање документације, стручњаци сматрају да је изграђена негде у периоду од XVI до XIX века.

Црква пророка Илије из села Верхњи Березовец. Ентеријер, поглед према истоку ка иконостасу. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Црква је посебно препознатљива по ентеријеру који је изузетно добро очуван. Изрезбарени иконостас израђен је у провинцијалном барокном стилу XVIII века. Сачуване су и неке од оригиналних икона из различитих периода.

Посебно је занимљива осликана таваница са приказом Христовог страдања. У средини је приказан Христос Пантократор. Очуваност слика на таваници може се упоредити са чудом.

Црква пророка Илије из села Верхњи Березовец. Ентеријер, осликана таваница. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Ризница дрвене архитектуре

Поред црквене архитектуре, музеј садржи и бројне куће-брвнаре (познате руске „избе“) од најједноставнијих до импозантних по облику и величини. Међу њима се издваја „кућа-тврђава“ Липатова, првобитно подигнута 1857. у селу Кобилино.  

Костромско старинско село. Кућа Липатова из села Кобилино. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Ту је и нешто мања кућа Андријана Серова из села Митишчи, саграђена 1873. године. Липатов и Серов су се обојица обогатили на сечи дрва и обојица су ангажовали истог мајстора, Јемељана Степанова Зиринова, да сагради и украси њихове домове.

Кућа Липатова из села Кобилино. Горњи ниво, декорисани прозор. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Ове куће са изванредним орнаментима на прочељу поносно сведоче о предузетничком духу њихових власника.

Костромско старинско село. Кућа Андријана Серова из села Митишчи. 22. август 1988.

Вилијем Брумфилд

Кућа Андријана Серова из села Митишчи. Декоративна резбарија. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Недалеко од њих налазе се и две куће породица старовераца из XIX века. Тарасовљева кућа, саграђена у селу Мухино, заправо је конструкција од две повезане куће под једним кровом. У оваквим кућама штала се налазила се задње стране под истим кровом ради боље заштите зими. 

Костромско старинско село. Тарасовљева кућа из села Мухино. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Костромско старинско село. Скобелкинова кућа из села Стрелниково. 22. август 1988.

Вилијем Брумфилд

Најједноставнији пример „избе“ је кућа Чапигине (Велико Адрејково село), коју сам фотографисао 1988. године када је била делимично рестаурирана.

Костромско старинско село. Кућа Чапигине (током рестаурације) из села Велико Андрејково. 22. август 1988.

Вилијем Брумфилд

Ма каквих димензија биле, ове и друге куће на територији „Костромске слободе“ преносе нам суштину сеоске културе која је вековима била носилац руског идентитета.

Костромско старинско село. Штале из села Собакино. 13. август 2017.

Вилијем Брумфилд

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!