Како се дрвене куће у Русији спасавају од пропадања

Перејаслав-Залески

Перејаслав-Залески

Том Сойер Фест - Россия
Куће од дрвета сада већ у великој мери припадају прошлости, али су многе од њих проглашене за историјске споменике и треба их спасавати од пропадања. У циљу очувања архитектонске историје добровољци по градовима широм земље организују праве фестивале рестаурације дрвених кућа.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У многим градовима Русије су се очувале старинске дрвене куће направљене од стогодишњих трупаца и украшене изрезбареним украсима око прозора и торњевима. Посебно су занимљиве куће у бившим трговачким градовима Поволжја и Сибира, али многе од њих немају много изгледа да дочекају уређивање и рестаурацију.

Житељи Самаре су одлучили да дају пример другим сународницима па су 2015. године основали заједницу грађана који су о свом трошку рестаурирали неколико фасада у центру града. Они су својој акцији дали назив „Том Сојер Фест“. Сећате ли се како је јунак Марка Твена примамио дечаке из комшилука да фарбају ограду и да то не доживљавају као досадан посао него као забаву?

Право на град

Самара, 2015. Улица Лава Толстоја бр.36.

„Наш фестивал није толико посвећен кућама колико људима“, каже федерални координатор заједнице Татјана Суркова. „Нама је важно да својим примером покажемо да свако има право на град, да постоји формат у коме људи сами могу нешто да учине“.

Све је почело 2015. године. Тада је Татјана радила у локалном часопису заједно са историчаром и главним уредником Андрејем Кочетковом. Они су писали чланке, водили екскурзије и „откривали вредност Самаре њеним становницима“.

„Код нас је стање било заиста суморно: имали смо гомилу дрвених кућа и све су биле у фази пропадања“, прича Татјана. „Тада је Андреј дошао са ижевског форума ’Живи градови’ и донео идеју да ми сами можемо отићи и офарбати их“.

Самара, 2016. Улица Галактионовска бр. 91.

За почетак су изабране три куће у улици Лава Толстоја у историјском центру града. Оне нису имале статус објеката културног наслеђа и зато за обнављање фасада није била потребна никаква специјална лиценца.

Најавили су своју акцију у часопису и све заинтересоване позвали да учествују. „Већ првог дана су нам стигле пријаве 50 волонтера који су понудили помоћ“, сећа се Татјана. „Резултат нас је задивио. О нама су причали други медији, писали су нам људи из других градова да и они исто то желе“. У фестивалу је узео учешће чак и фински глумац Виле Хапасало који је у то време снимао емисије о путовањима кроз Русију.

Наравно, не може се тек тако отићи и офарбати дрвена фасада. Најпре смо обишли све зграде и добили писмену сагласност станара, затим смо показали пројекат градској администрацији (а то значи да смо ангажовали и професионалне архитекте-рестаураторе), и потражили смо партнере за куповину потребног материјала. Био је то грандиозан посао.

Бузулук, 2016. Улица Кирова бр. 38.

Већ наредне године Самари су се придружили Казањ и Бузулук (Оренбуршка област), а годину дана касније организована је и прва „Школа Том Сојер Феста“, где су обучавани будући координатори у регионима.

Место које инспирише

„Пар година сам посматрала како се одржава фестивал у Казању и на крају се пријавила у школу за координаторе“, прича Љубов Јегоричева из града Набережније Челни у Татарстану. „Наш град је индустријски центар али 30 километара од њега налази се трговачка и старинска Јелабуга, где често одлазимо викендом, и то је место које нас инспирише“.

Љубов је 2021. године пронашла истомишљенике у граду Набережније Челни који су се загрејали за идеју да рестаурирају фасаде дрвених кућа Јелабуге, града старог хиљаду година.

„Изабрали смо приземну кућу у Спаској улици у централном делу града. Она није објекат културног наслеђа али се налази поред споменика архитектуре“.

Екипа је успела да се договори са садашњим власником куће, а уједно и да разговара са потомцима трговаца који су дуже од једног столећа били власници ове куће. Пронађене су чак и старе фотографије направљене још у царској Русији, пре 1917. године.

„Ми смо ову кућу обнављали две сезоне јер смо путовали овамо из града Набережније Челни, и могли смо да радимо само викендом“, каже Љубов. „Помагали су нам људи из администрације, из музеја Јелабуге, али су мештани, нажалост, засада још увек пасивни посматрачи“.

За две сезоне је у раду на овој једној кући учествовало око 70 људи. Сада Љубов и њена екипа размишљају којој кући да се посвете у 2023. години:

„Жеља нам је да успоставимо контакт са житељима овог града, да то постане и њима важно“.

Главно је дати пример другима

До сада је „фестивал рестаурације историјског амбијента“ бар једном одржан у 75 градова Русије (па чак и у граду Каракола у Киргизији), а отприлике у 40 градова се одржава редовно. Фестивал је добио и партнере. То су углавном грађевинске компаније које волонтерима бесплатно стављају на располагање алат и материјал. Често се дешава да градска власт помаже тако што одвози отпад, даје грађевинске скеле или издваја за волонтере мања финансијска средства.

Досада је обновљено укупно 169 објеката, а 17 је у фази обнављања. У појединим градовима се обнове 2-3 куће током летње сезоне (која у Русији траје само 3-4 месеца, па и краће), а у другим стигну да обнове само једну. Поред кућа обнављају се и совјетске станице, мозаици, капије и ограде.

Свјатослав Коновалов је по професији историчар и члан је Омског одељења друштва за заштиту споменика културе (Сибир). Он каже да је обнављање дрвених кућа у родном граду логичан наставак његових досадашњих активности. Он и његови истомишљеници уредили су прву кућу 2018. године. Сада је готова већ четврта.

„Кућа треба да привлачи велику пажњу друштва и да буде занимљива многим људима, да има у себи нечег романтичног“, каже Свјатослав. „Ове сезоне је то постала урушена кула коју смо ми рестаурирали. У овом пројекту смо ангажовали инжењера који нам је нацртао конструкцију да се кула не би срушила“.

У зависности од временских услова свакога дана на рестаурацију дође између 4 и 15 добровољаца. Ту нису потребна никаква посебна знања нити вештине, довољна је само жеља, каже Свјатослав. „Ја се и сам бавим рестаурацијом и могу да објасним како треба да се ради овај или онај посао“.

Он додаје да његовој заједници није циљ поправка свих старих кућа. „Најважније је да се другима да пример и да се култивише солидарност код власника историјских објеката, и свест да они не поседују оронуле куће него културно наслеђе које има велики потенцијал“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“