Перејаслав-Залески
Том Сойер Фест - РоссияУ многим градовима Русије су се очувале старинске дрвене куће направљене од стогодишњих трупаца и украшене изрезбареним украсима око прозора и торњевима. Посебно су занимљиве куће у бившим трговачким градовима Поволжја и Сибира, али многе од њих немају много изгледа да дочекају уређивање и рестаурацију.
Житељи Самаре су одлучили да дају пример другим сународницима па су 2015. године основали заједницу грађана који су о свом трошку рестаурирали неколико фасада у центру града. Они су својој акцији дали назив „Том Сојер Фест“. Сећате ли се како је јунак Марка Твена примамио дечаке из комшилука да фарбају ограду и да то не доживљавају као досадан посао него као забаву?
Самара, 2015. Улица Лава Толстоја бр.36.
Том Сойер Фест - Россия„Наш фестивал није толико посвећен кућама колико људима“, каже федерални координатор заједнице Татјана Суркова. „Нама је важно да својим примером покажемо да свако има право на град, да постоји формат у коме људи сами могу нешто да учине“.
Све је почело 2015. године. Тада је Татјана радила у локалном часопису заједно са историчаром и главним уредником Андрејем Кочетковом. Они су писали чланке, водили екскурзије и „откривали вредност Самаре њеним становницима“.
„Код нас је стање било заиста суморно: имали смо гомилу дрвених кућа и све су биле у фази пропадања“, прича Татјана. „Тада је Андреј дошао са ижевског форума ’Живи градови’ и донео идеју да ми сами можемо отићи и офарбати их“.
Самара, 2016. Улица Галактионовска бр. 91.
Том Сойер Фест - РоссияЗа почетак су изабране три куће у улици Лава Толстоја у историјском центру града. Оне нису имале статус објеката културног наслеђа и зато за обнављање фасада није била потребна никаква специјална лиценца.
Најавили су своју акцију у часопису и све заинтересоване позвали да учествују. „Већ првог дана су нам стигле пријаве 50 волонтера који су понудили помоћ“, сећа се Татјана. „Резултат нас је задивио. О нама су причали други медији, писали су нам људи из других градова да и они исто то желе“. У фестивалу је узео учешће чак и фински глумац Виле Хапасало који је у то време снимао емисије о путовањима кроз Русију.
Наравно, не може се тек тако отићи и офарбати дрвена фасада. Најпре смо обишли све зграде и добили писмену сагласност станара, затим смо показали пројекат градској администрацији (а то значи да смо ангажовали и професионалне архитекте-рестаураторе), и потражили смо партнере за куповину потребног материјала. Био је то грандиозан посао.
Бузулук, 2016. Улица Кирова бр. 38.
Том Сойер Фест - РоссияВећ наредне године Самари су се придружили Казањ и Бузулук (Оренбуршка област), а годину дана касније организована је и прва „Школа Том Сојер Феста“, где су обучавани будући координатори у регионима.
Јелабуга
Том Сойер Фест - Россия„Пар година сам посматрала како се одржава фестивал у Казању и на крају се пријавила у школу за координаторе“, прича Љубов Јегоричева из града Набережније Челни у Татарстану. „Наш град је индустријски центар али 30 километара од њега налази се трговачка и старинска Јелабуга, где често одлазимо викендом, и то је место које нас инспирише“.
Љубов је 2021. године пронашла истомишљенике у граду Набережније Челни који су се загрејали за идеју да рестаурирају фасаде дрвених кућа Јелабуге, града старог хиљаду година.
„Изабрали смо приземну кућу у Спаској улици у централном делу града. Она није објекат културног наслеђа али се налази поред споменика архитектуре“.
Јелабуга
Том Сойер Фест - РоссияЕкипа је успела да се договори са садашњим власником куће, а уједно и да разговара са потомцима трговаца који су дуже од једног столећа били власници ове куће. Пронађене су чак и старе фотографије направљене још у царској Русији, пре 1917. године.
„Ми смо ову кућу обнављали две сезоне јер смо путовали овамо из града Набережније Челни, и могли смо да радимо само викендом“, каже Љубов. „Помагали су нам људи из администрације, из музеја Јелабуге, али су мештани, нажалост, засада још увек пасивни посматрачи“.
За две сезоне је у раду на овој једној кући учествовало око 70 људи. Сада Љубов и њена екипа размишљају којој кући да се посвете у 2023. години:
„Жеља нам је да успоставимо контакт са житељима овог града, да то постане и њима важно“.
До сада је „фестивал рестаурације историјског амбијента“ бар једном одржан у 75 градова Русије (па чак и у граду Каракола у Киргизији), а отприлике у 40 градова се одржава редовно. Фестивал је добио и партнере. То су углавном грађевинске компаније које волонтерима бесплатно стављају на располагање алат и материјал. Често се дешава да градска власт помаже тако што одвози отпад, даје грађевинске скеле или издваја за волонтере мања финансијска средства.
Досада је обновљено укупно 169 објеката, а 17 је у фази обнављања. У појединим градовима се обнове 2-3 куће током летње сезоне (која у Русији траје само 3-4 месеца, па и краће), а у другим стигну да обнове само једну. Поред кућа обнављају се и совјетске станице, мозаици, капије и ограде.
Свјатослав Коновалов је по професији историчар и члан је Омског одељења друштва за заштиту споменика културе (Сибир). Он каже да је обнављање дрвених кућа у родном граду логичан наставак његових досадашњих активности. Он и његови истомишљеници уредили су прву кућу 2018. године. Сада је готова већ четврта.
„Кућа треба да привлачи велику пажњу друштва и да буде занимљива многим људима, да има у себи нечег романтичног“, каже Свјатослав. „Ове сезоне је то постала урушена кула коју смо ми рестаурирали. У овом пројекту смо ангажовали инжењера који нам је нацртао конструкцију да се кула не би срушила“.
У зависности од временских услова свакога дана на рестаурацију дође између 4 и 15 добровољаца. Ту нису потребна никаква посебна знања нити вештине, довољна је само жеља, каже Свјатослав. „Ја се и сам бавим рестаурацијом и могу да објасним како треба да се ради овај или онај посао“.
Он додаје да његовој заједници није циљ поправка свих старих кућа. „Најважније је да се другима да пример и да се култивише солидарност код власника историјских објеката, и свест да они не поседују оронуле куће него културно наслеђе које има велики потенцијал“.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу