Након што је први пут посетио Русију 2019. године, Ричард Бергандер је добио инспирацију да учествује у скајранинг такмичењу на леденом врху Елбруса. Бавећи се алпским екстремним спортовима у својим млађим годинама, такмичећи се на егзотичним локацијама од Јапана до Кеније, усредсредио се на освајање највишег врха Русије и Европе – на Кавказу. Ово је његова прича.
На Елбрусу и водопаду Азау Гладе
Richard BurgunderПривлачност пењања на Елбрус ме је годинама интригирала и збуњивала. Са 5.642 м, ово је највиша планина у Европи. Северни Кавказ, део Русије који сам желео да видим, после мојих првих посета Москви и Санкт Петербургу, ме је мамио. Било је то око Божића 2022. када сам одлучио да се покренем и посветим се такмичењу на трци „Ред Фокс Елбрус 2023“, међународном скајранинг догађају који се одржава сваке године у мају.
Иако се нисам такмичио од 2014. године, након деценију дуге каријере професионалног екстремног спортисте, остао сам активан и одржавао своју кондицију кроз редовно брзо паковање, планинарење и трчање на стази. После отприлике месец дана доследног тренинга и осећаја уверености у своју кондицију, поднео сам захтев за руску визу са позивним писмом промотера трке. Упркос извесној забринутости, због погоршања геополитичких услова, процес је протекао изненађујуће глатко.
Моја трогодишња вишеструка туристичка виза је обрађена у року од неколико дана и одлетео сам у руске Минералне Воде (аеродром најближи Планини Елбрус) преко Јерменије. Вожња кроз регион је била пријатна. Био сам очаран његовом непрегледном пространошћу, као сусретљивошћу и поштовањем које су исказивали мештани.
Многи руски спортисти су похвалили моју храброст што сам допутовао у Русију у турбулентним временима, док су ми други, попут службеника на пасошкој контроли, пожелели срећу на такмичењу. У целом региону осетио сам снажан осећај заједнице и инклузивности, што је указивало на то како руске културне и етничке групе хармонично коегзистирају хиљадама година.
У петак, 5. маја, учествовао сам на својој првој трци фестивала, „Вертикални километар“. Ова изузетно изазовна трка укључивала је успон на 1.000 м. Кренули смо са пољане Азау Гладе на 2.450 м висине и завршили на станици Мир на 3.450 м. Ја са завршио на 92. месту са временом 1:22:06. Пошто је моје време било испод два сата, квалификовао сам се за такмичење на „Небеском маратону“ у недељу.
Старт трке Вертикални километар
Роман Барабонов„Вертикални километар“ је била страшна трка, са стрмим и заморним успоном. Температура је на почетку била блага (око +1°C), али је пала на прохладних -3°C док сам се приближавао станици Мир.
Брзо сам схватио да је мој тренинг неадекватан за екстремну природу и ултра-такмичарски терен ове трке, али многи спортисти су ме бодрили на том путу и спортски дух је био без премца.
Ричард (лево) током трке Вертикални километар
Роман БарабоновПрелазећи циљну линију, био сам преплављен емоцијама, а многи учесници су ме грлили. Био је то узбудљив и радостан тренутак који никада нећу заборавити. Невероватна подршка свих пробудила је оно најбоље у мени и осталим спортистима.
Камп Гарабаши-Бочки
Richard BurgunderНакон дана одмора, отпутовао сам до базе и кампа на врху познатог као Гарабаши-Бочки („Бурад“) на 3.880 м ноћ пре Небеске трке. Првобитно сам планирао да се такмичим на Скајмаратону (Небески маратон), али сам прешао на Скајтрку (Небеска трка), која је почела у Гарабашију, уместо на Азау Гладе. Обе трке је требало да се заврше на врху планине Елбрус, али план се променио због неповољних временских услова.
У 3 сата ујутру, ноћ пре старта, званичници су, позивајући се на забринутост за безбедност учесника, одлучили да се обе трке пењу само на стене Пастухов на висини од 4.550 м, а не на врх. Учесници би се затим окренули и завршили на Гарабаши-Бочки.
Моја ноћ у Гарабашију била је јединствено и незаборавно искуство. Поглед на планину Елбрус и Северни Кавказ био је изванредан са бескрајним планинама у свим правцима. Ветрови су били јаки и гласни током целе ноћи, пробудили су ме у рано јутро, али сам иначе добро спавао.
У недељу, 7. маја, пробудио сам се око 5 сати ујутро. Временски услови су били екстремни и погоршавали се. Сви смо знали да нас чека изненађење, али већина нас није схватала колико ће заиста бити опасно на планини током трке. Недуго након старта снежне падавине су се појачале.
У року од неколико стотина метара од окретишта на 4.550 м, услови на планини били су слични мећави. Температура на старту је била -5° C, али је пала на око -12° C на стенама Пастухов.
Због погоршања временских услова, окретиште је престало да „функционише“ и висинске судије су биле принуђене да затворе руту из безбедносних разлога. Са сталним ветровима од 50 км/сат, заслепљујућим снегом, скором нултом видљивошћу, грмљавином и муњама, било је то невероватно узбудљиво и застрашујуће искуство.
Због екстремних временских услова у једном тренутку сам видео и фатаморгане кроз наочаре за сунце. Црвене заставице које су коришћене као обележивачи стазе и други учесници су ми стварали те фатаморгане. Упркос језивом осећају, ми спортисти смо се држали заједно и пазили једни на друге у жељи да се сви безбедно вратимо. Завршио сам на 49. месту са временом 2:25:48. Небеска трка је била авантура и изазов који никада нећу заборавити.
Ричард Бергандер је оснивач и генерални директор фирме за професионалне услуге. Можете га пратити на Burgunder.com
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
