У пространом центру Санкт Петербурга углавном се налазе зграде подигнуте пре револуције, током деветнаестог и почетком двадесетог века. Њихова ванредна лепота не исцрпљује се само у спољашњем изгледу, већ подразумева и унутрашње уређење. Елегантни свечани, такозвани „парадни“ улази и степеништа плене лепотом и данас, иако су многи увелико оронули.
„Парадни“ улаз је специфичан петербуршки назив који потиче из времена када је Санкт Петербург био први град империје у коме је живела целокупна администрација, двор и најбогатији људи у земљи. „Парадне“, главне степенице биле су складно украшене гипсаним радовима, витражима, барељефима и скулптурама. Испред таквих главних улаза долазиле су раскошне кочије да одвезу домаћине на бал. А споредним степеницама ишла је послуга.
Историјских здања у Петербургу има толико много да град не може да се избори са њиховом поправком и реконструкцијом. Истовремено многи желе да живе у старинским кућама, чак и онима склоним рушењу. Има и оних који их сами реновирају.
Улица Тележна бр. 9, година изградње 1909.
Када су дошли на власт бољшевици су укинули приватну својину стамбеног простора. У куће бивше господе почели су да досељавају нове станаре без њиховог знања и пристанка. Тако је нова влада покушавала да реши проблем мањка станова за раднике и сељаке, који су се преселили у градове.
Ако је раније једна богата породица имала петнаест соба, досељавањем нових подстанара у свакој од тих соба сада је живело по неколико генерација једне породице
Улица Бољшаја Морска бр. 34, година изградње 1873.
Кућа је подигнута за трговца Ернеста Јункера, али ју је убрзо купила извесна Мариј Келмајер. Познато је да се у згради налазила управа Владикавкаске железнице и музичка продавница. Данас је овде смештено неколико хотела и ресторан.
У згради су сачувани оригинални витражи, пећ на улазу и барељефи са представама годишњих доба. Улаз је слободан, а четвртком у 19 часова организују се обиласци.
Уличица Уљане Громове бр. 4, година изградње 1881.
У неким кућама сачуване су каријатиде и атланти као рецимо у кући за издавање Владислава Крајевског. Он је у овој згради, у свом стану, основао прву у Русији спортско-рвачку секцију.
Улица Кирочна бр. 40, година изградње 1910.
Кућа је позната као вила Нејдгарта. У њеној непосредној близини налази се вила имењакиња у којој се снимају филмови и одржавају свечане манифестације. Али куће нису припадале истим Нејдгартима.
Улица Ломоносова бр. 14, година изградње 1892.
Становници града прозвали су овај главни улаз камилицом због жутих зидова и беле таванице. Кућиште лифта које се види на фотографији одавно је запуштено, лифт није сачуван. Међутим, неки извори указују да је некада у кући био постављен први парни лифт у Петербургу.
У кућу може да се уђе тако што се портиру плати 130 рубаља.
Проспект Доброљубова бр. 19, година изградње 1915.
Кућа је изграђена по пројекту архитекте Јакова Гервица за акционарско друштво Строитељ. Већ после револуције у кући је углавном живела совјетска номенклатура и интелигенција, шеф локалном НКВД-а, ректор Лењинградског универзитета, уметници и писци.
Овде је снимљено неколико сцена из култног филма Алексеја Балабанова „Брат“.
Улица Чајковског бр. 31 и улица Фурштатска бр. 25, године градње 1873. и 1892.
У неким здањима сачувани су и детаљи ентеријера, као што су стубићи степеница у облику фигура и барељефи.
Кеј Фонтанке бр. 64, година изградње 1890.
Кућа је била у власништву Григорија Јелисејева, представника трговачке лозе Јелисејевих. Они су били власници фабрике слаткиша, продавница и дућана.