Сарма – бајкалски ветар који убија!

Какав је то застрашујући ветар и одакле долази?

„Не може се напоље, јер ако балван налети на тебе готов си“, прича Јекатерина из Улан Удеа описујући овај рушилачки ветар са необичним називом „сарма“. И она нимало не претерује, јер удари ветра могу достићи 60 м/с, а то је максимална брзина коју развија воз „Сапсан“ (215-230 км/ч). Такви олујни ветови лако чупају дрвеће, односе кровове као да су од папира и потапају велике бродове.

„Сарма“ настаје када се ваздушне струје сударе са Приморским гребеном и затим, савладавши планински ланац, огромном брзином се сјуре наниже у правцу Бајкала. Најчешће такав ветар бесни у јесен и зиму. Тада мештани истоименог села везују кровове својих кућа за земљу да их не би однео ветар јер се село налази баш на путу разорне стихије.

Бурјати имају легенду о настанку овог ветра. Сарма је, наиме, била дух и поседовала је ковчежић. Чим га отвори Бајкал почиње да се буди. Ветрови Баргузин и Култук су се ухватили у коштац, рачунајући да ће Сарма постати жена ономе ко из те борбе изађе као победник. Међутим, Сарма је обојицу одбила па су несрећне нежење решиле да јој се освете тако што ће украсти ковчежић. Касније је тај ковчежић пронашао рибар Ољхон и вратио га Сарми, да би затим постао њен муж. Баргузин и Култук нису могли да се помире са тим и објавили су рат Сарми и Ољхону. Али, уместо да распирује мржњу и непријатељство, Сарма им предлаже да се спор реши на други начин – коме пође за руком да је сустигне, томе ће бити жена. После тога Сарма се претворила у ветар и нико није успео да је ухвати!

Бурјати верују да „Сарма“ почиње да бесни када се нешто веома вредно одузме Бајкалу или кад га људи загађују. А то и није чудно, јер сви народи који живе у близини језера поштују ово место и третирају га као нешто живо.

Шта указује на то да се ближи „Сарма“?

Од првих наговештаја до првих налета ветра обично прође око 2-3 сата. Ако се изнад Приморског ланца угледају облаци у облику печурака са јасним ивицама, значи да треба организовати припреме за дочек олује.

Последњи и најупечатљивији знак је отварање такозваних „капија“ – прореза између врхова планина и облака. „Сарма“ обично наиђе 15-30 минута након тога. Ако одлучите да посетите Бајкал, запамтите ове веснике олује и будите вома опрезни. Бајкал је најбоље посетити преко лета, када је време наклоњено путницима.

Колико је „Сарма“ опасна?

Кратко речено – веома је опасна! Мештани су навикли на такве ђуди природе, а за необавештене путнике сусрет са моћним ветром може се трагично завршити, као што се више пута и догодило на обалама Бајкала.

Највећа трагедија догодила се у ноћи између 14. и 15. октобра 1901. године, када је „Сарма“ потопила пароброд „Јаков“, који је вукао још три брода. Ветар је одувао бродове, а свих 178 путника је изгубило живот: неки од силе удара ветра о брод, а неки од хипотермије у леденој јесењој води Бајкалског језера.

Након тога у наредних неколико година овај ветар је потопио још пар бродова. А и раније, у 17. и 18. веку, многи несрећни рибари на малим чамцима често нису успевали на време да се врате на обалу и нестајали су заувек у ускомешаним дубинама Бајкала.

Данас се такве несреће не дешавају баш често. „Људи сад умеју да препознају кад се приближава ’Сарма’, и знају да је боље бити подаље од Бајкала“, додаје Јекатерина, причајући о свом искуству за време олује. „Али тада, ми нисмо имали среће, закачила нас је ’Сарма’“.