Седам највећих руских градова у области Арктика

Воркута

Воркута

Legion Media
Због сурове климе и компликоване логистике иза поларника не живи много људи на свету – само 4 милиона. А преко половине њих су грађани Русије.

Око 20% територије Русије налази се иза поларника. Ту живи преко 2,3 милиона људи. У таквој клими није згодно живети у издвојеним кућама. Зато готово целокупна популација Русије иза поларника живи у градовима. Неколико њих спадају међу највећа арктичка насеља на свету.

1. Мурманск (267 422 становника)

Мурманск

Највећи арктички град на свету налази се у Русији. Мурманск је од поларника удаљен око 200 километара (68°58′). Ту, на Кољском полуострву Баренцовог мора, смештена је једна од највећих лука Русије.

Мурманск је основан 1916. године и током XX века више пута се нашао у центру историјских збивања. У доба револуције у граду се налазио центар Белог покрета, као и базе страних сила које су покушале да утичу на ток догађаја у Грађанском рату. За време Другог светског рата Мурманск је потпуно уништен (детаљније сазнајте овде).

Данашњи Мурманск чине зграде од бетонских панела из периода од шездесетих до осамдесетих година и мањи део зграда од цигле из педесетих. Наравно, ту су и савремени трговински центри и модерни стамбени комплекси.

У многим северним градовима Русије уобичајено је да се фасаде зграда украшавају муралима јарких боја. У предграђу Мурманска такође се могу наћи такви необични квартови.

2. Нориљск (175 237 становника)

Нориљск

Други поларни град по броју становника такође се налази у Русији, а то је Нориљск (Краснојарски крај). Налази се 300 километара северно од поларника (69°20′).

Основан је 1935. године (статус града је стекао 1953), при чему је првобитно до педесетих година грађен уз коришћење принудног рада затвореника.

Услови живота у Нориљску спадају међу најсуровије у Русији. Ради се о томе да осим снежних и дугих зима овде дувају јаки ветрови. А притом се ради о великом индустријском центру, у којем је развијена прерада никла, бакра, кобалта и паладијума.

Гледајући фотографије човеку се може учинити да је то типичан совјетски индустријски град са уређеним центром у стилу стаљинског ампира, разнобојним зградама и фабричким рејоном. Међутим, у њему се срећу изузетно занимљива архитектонска решења која омогућавају одвијање живота чак и за време снажних мећава. Више о томе сазнајте овде.

3. Воркута (56 985 становника)

Воркута

Ово је најисточнији град Европе и четврти по величини на Арктику (после норвешког Тромсеа). Воркута (67°30′) је основана 1936. године и до данас се у њој одвија експлоатација угља. Рударска насеља смештена су у околини Воркуте и повезана у „прстен“.

До 1991. године број становника је растао и достигао 117 хиљада (а заједно са ширим подручјем 216 хиљада) у време распада СССР-а. Због пропасти ранијег привредног система и тешке економске кризе људи су почели масовно да напуштају Воркуту. На то данас подсећају аветињски рејони и чак читава напуштена насеља. Цене станова у овом граду спадају међу најниже, при чему с времена на време локални становници поклањају станове само како би нови власници плаћали комуналне услуге. Има и људи који станове поклањају градској администрацији.

4. Апатити (48 748 становника)

Апатити

Овај град у Мурманској области пети је по величини иза поларника (67°34′). Основан је 1926. године као насеље за градитеље Мурманске железничке пруге. Интензиван раст и развој града почео је већ за време индустријализације, када је у округу откривено налазиште руда апатита.

Данас је Апатити такође популарна туристичка дестинација. Посетиоце привлаче Хибинске планине и језеро Имандра.

5. Североморск (43 394 становника)

Североморск (снимак направљен у 2 после поноћи)

Шести по величини град на свету иза поларника (69°04′) такође се налази у Мурманској области и то само 25 километара од Мурманска. Људи су овде почели да се насељавају крајем XIX века, али статус града Североморск је стекао тек 1951. године.

У граду се налази база Северне флоте Русије и он има статус затвореног града, тј. улазак у град је контролисан. Ипак, туристи га посећују уз одговарајуће дозволе и у оквиру аранжмана туристичких агенција.

6. Мончегорск (39 477 становника)

Мончегорск

Ово је још један велики индустријски град у Мурманској области (67°56′). Мончегорск је основан 1935. године (статус града стекао је 1937) у близини налазишта никла и бакра у веома живописном окружењу. С једне стране пружају се брезе језера Имандра. А са друге се протеже планински масив Мончетундра. На врху планине је, узгред, смештено популарно скијалиште „Лопарстан“, где већ у новембру љубитељи овог спорта могу да се спуштају низ снежне падине.  

7. Кандалакша (28 438 становника)

Кандалакша

Чак и један од најјужнијих градова Мурманске области (67°09′) налази се северно од поларника. Кандалакша је једно од најстаријих поморских насеља на Белом мору, основано још 1526. године (Помори су рибари који су створили цивилизацију Руског Севера, више о њима прочитајте овде). Али људи су у овим крајевима живели и раније, можда и пре неколико хиљада година. У близини се, наиме, срећу тајанствени камени лавиринти, чија намена до данас остаје непозната.

Крајем XIX века у овој области се развијала прерада дрвета, а затим је саграђена железничка пруга и направљена морска лука. У совјетско доба основана је фабрика алуминијума, и даље једина таква иза поларника. Она ради и данас.

Бонус: Салехард (48 619 становника)

Салехард, административни центар Јамало-Ненецког аутономног округа, такође спада у арктичке градове. То је једини град на свету кроз који пролази поларник (66°32′). За разлику од осталих градова са нашег списка, у њему постоји поларни дан, али нема поларне ноћи.

У Салехарду нема индустрије која загађује околину, већи део становника бави се обичним пословима у канцеларијама, школама, продавницама, а такође ради у сфери туризма. У Салехарду можете посетити један посебан градски празник – Дан гонича ирваса. Сваке године номади из тундре долазе у град заједно са стадима ирваса како би градске становнике упознали са својом културом (прочитајте више о томе у нашој репортажи).

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“