Седам највећих руских градова у области Арктика

Око 20% територије Русије налази се иза поларника. Ту живи преко 2,3 милиона људи. У таквој клими није згодно живети у издвојеним кућама. Зато готово целокупна популација Русије иза поларника живи у градовима. Неколико њих спадају међу највећа арктичка насеља на свету.

1. Мурманск (267 422 становника)

Највећи арктички град на свету налази се у Русији. Мурманск је од поларника удаљен око 200 километара (68°58′). Ту, на Кољском полуострву Баренцовог мора, смештена је једна од највећих лука Русије.

Мурманск је основан 1916. године и током XX века више пута се нашао у центру историјских збивања. У доба револуције у граду се налазио центар Белог покрета, као и базе страних сила које су покушале да утичу на ток догађаја у Грађанском рату. За време Другог светског рата Мурманск је потпуно уништен (детаљније сазнајте овде).

Данашњи Мурманск чине зграде од бетонских панела из периода од шездесетих до осамдесетих година и мањи део зграда од цигле из педесетих. Наравно, ту су и савремени трговински центри и модерни стамбени комплекси.

У многим северним градовима Русије уобичајено је да се фасаде зграда украшавају муралима јарких боја. У предграђу Мурманска такође се могу наћи такви необични квартови.

2. Нориљск (175 237 становника)

Други поларни град по броју становника такође се налази у Русији, а то је Нориљск (Краснојарски крај). Налази се 300 километара северно од поларника (69°20′).

Основан је 1935. године (статус града је стекао 1953), при чему је првобитно до педесетих година грађен уз коришћење принудног рада затвореника.

Услови живота у Нориљску спадају међу најсуровије у Русији. Ради се о томе да осим снежних и дугих зима овде дувају јаки ветрови. А притом се ради о великом индустријском центру, у којем је развијена прерада никла, бакра, кобалта и паладијума.

Гледајући фотографије човеку се може учинити да је то типичан совјетски индустријски град са уређеним центром у стилу стаљинског ампира, разнобојним зградама и фабричким рејоном. Међутим, у њему се срећу изузетно занимљива архитектонска решења која омогућавају одвијање живота чак и за време снажних мећава. Више о томе сазнајте овде.

3. Воркута (56 985 становника)

Ово је најисточнији град Европе и четврти по величини на Арктику (после норвешког Тромсеа). Воркута (67°30′) је основана 1936. године и до данас се у њој одвија експлоатација угља. Рударска насеља смештена су у околини Воркуте и повезана у „прстен“.

До 1991. године број становника је растао и достигао 117 хиљада (а заједно са ширим подручјем 216 хиљада) у време распада СССР-а. Због пропасти ранијег привредног система и тешке економске кризе људи су почели масовно да напуштају Воркуту. На то данас подсећају аветињски рејони и чак читава напуштена насеља. Цене станова у овом граду спадају међу најниже, при чему с времена на време локални становници поклањају станове само како би нови власници плаћали комуналне услуге. Има и људи који станове поклањају градској администрацији.

4. Апатити (48 748 становника)

Овај град у Мурманској области пети је по величини иза поларника (67°34′). Основан је 1926. године као насеље за градитеље Мурманске железничке пруге. Интензиван раст и развој града почео је већ за време индустријализације, када је у округу откривено налазиште руда апатита.

Данас је Апатити такође популарна туристичка дестинација. Посетиоце привлаче Хибинске планине и језеро Имандра.

5. Североморск (43 394 становника)

Шести по величини град на свету иза поларника (69°04′) такође се налази у Мурманској области и то само 25 километара од Мурманска. Људи су овде почели да се насељавају крајем XIX века, али статус града Североморск је стекао тек 1951. године.

У граду се налази база Северне флоте Русије и он има статус затвореног града, тј. улазак у град је контролисан. Ипак, туристи га посећују уз одговарајуће дозволе и у оквиру аранжмана туристичких агенција.

6. Мончегорск (39 477 становника)

Ово је још један велики индустријски град у Мурманској области (67°56′). Мончегорск је основан 1935. године (статус града стекао је 1937) у близини налазишта никла и бакра у веома живописном окружењу. С једне стране пружају се брезе језера Имандра. А са друге се протеже планински масив Мончетундра. На врху планине је, узгред, смештено популарно скијалиште „Лопарстан“, где већ у новембру љубитељи овог спорта могу да се спуштају низ снежне падине.  

7. Кандалакша (28 438 становника)

Чак и један од најјужнијих градова Мурманске области (67°09′) налази се северно од поларника. Кандалакша је једно од најстаријих поморских насеља на Белом мору, основано још 1526. године (Помори су рибари који су створили цивилизацију Руског Севера, више о њима прочитајте овде). Али људи су у овим крајевима живели и раније, можда и пре неколико хиљада година. У близини се, наиме, срећу тајанствени камени лавиринти, чија намена до данас остаје непозната.

Крајем XIX века у овој области се развијала прерада дрвета, а затим је саграђена железничка пруга и направљена морска лука. У совјетско доба основана је фабрика алуминијума, и даље једина таква иза поларника. Она ради и данас.

Бонус: Салехард (48 619 становника)

Салехард, административни центар Јамало-Ненецког аутономног округа, такође спада у арктичке градове. То је једини град на свету кроз који пролази поларник (66°32′). За разлику од осталих градова са нашег списка, у њему постоји поларни дан, али нема поларне ноћи.

У Салехарду нема индустрије која загађује околину, већи део становника бави се обичним пословима у канцеларијама, школама, продавницама, а такође ради у сфери туризма. У Салехарду можете посетити један посебан градски празник – Дан гонича ирваса. Сваке године номади из тундре долазе у град заједно са стадима ирваса како би градске становнике упознали са својом културом (прочитајте више о томе у нашој репортажи).