Азовско море
Legion Media
Ово море је део Северног леденог океана и запљускује обале Русије и Норвешке. Добило је име по холандском морепловцу Вилему Баренцу 1853. године. Међутим, многи народи Русије имају за њега сопствена имена. На пример, Помори га зову Студенец, а пре него што је добио званичан назив обично су га звали Мурманско море (по Мурманску на његовој обали) или просто Руско море.
Заправо ово није право море, него само акваторија дела Баренцовог мора које се назива Печорско море још на картама из 1569. године. Међутим, 1935. године совјетска власт је на ово питање ставила тачку: својом одлуком је прописала да ће се источни део Баренцовог мора звати Печорско море и никако другачије.
Оно у целини спада у унутрашње воде Русије и припада групи мора Северног леденог океана. Бело море спада међу најмања мора на свету. До XVII века имало је много назива – Студјоно (Студено), Соловецко, Северно, Спокојно или Бели залив, а у скандинавским летописима звали су га „Гандвик“, што значи „Залив змија“.
Савремени назив потиче од карелског Valgiemeri, где valgie значи „бео“, а meri море. Оно је „бело“ зато што се по лепом времену, када се лед повлачи, у њему огледа облачно небо. Зато се чини да и море има такву боју.
У целини се налази на граници Русије и, као и многа друга, припада Северном леденом океану. Територијално запљускује обале Јакутије и Чукотке. Име му је дало Руско географско друштво 1935. године због положаја у источном делу Сибира, практично на крају континента.
Већи део његове обале чине мочваре и песак, помешани са вишегодишњим ледом. Данас се лед постепено топи и тако се мења линија обале. Зато се обала линија овог мора на картама сваке године може кориговати.
Оно такође припада акваторији Северног леденог океана. Налази се поред Баренцовог мора на северу Русије, дели их само архипелаг Нова Земља. Некада се називало Њарзомско или Нарземско према холандском Noordzee – „Северно море“. У XVIII веку променило је назив у Карско, по реци Кари која се у њега улива.
Налази се поред Карског мора и представља део Северног леденог океана. Лаптевско и Карско море деле полуострво Тајмир и острва Северна земља. Добило је назив по руским поларним истраживачима, браћи Дмитрију и Харитону Лаптевих, а до 1935. године носило је име Норденшељда, морепловца који је први у историји прошао Северним морским путем до Тихог океана.
Лаптевско море је такође највећи извор арктичког морског леда на свету, при чему је његова површина практично слатководна због великог броја многоводних река које су у њега уливају – Лена, Хатанга, Анабар, Олењок и Јана – и много мањих водотокова.
Море Северног леденог океана смештено између Чукотке и Аљаске. Кроз његову акваторију пролази датумска граница. Назив потиче од назива народа Чукчи, староседелаца Чукотског полуострва.
Сматра се најплићим на свету. Његова максимална дубина је 13,5 метара, а просечна само 7 метара. Према прихваћеном тумачењу, море је добило назив по имену половецког кнеза Азупа (Азуфа), који је саградио тврђаву на његовој обали и владао овим крајем у XI веку. Међу руске топониме Азовско море је ушло тек у другој половини XVIII века.
Ово море није повезано са Светским океаном и налазио се на граници између Европе и Азије. Често се назива језером. Међутим, Каспијско море није само по својој површини више налик на море (оно је само за 12% мање од Црног мора), него се сматра јединственим по саставу воде. У северном делу Каспијског море (где се у њега улива Волга) оно је практично слатководно, док је на југу слано. Осим тога, Каспијско море је јединствени извор природних ресурса. У њему живи око 80% светске количине риба из породице јесетри.
Назив потиче од латинског Caspium Mare, што указује на древно племе Каспија, које је живело на његовим обалама у првом миленијуму пре наше ере.
Ово је унутрашње море Атлантског океана и запљускује обале неколико земаља, укључујући Русију. Специфичност овог мора је потпуно одсуство живота на дубини од преко 150 метра због велике количине водоник-сулфида. Једна од верзија порекла назива каже да су метална сидра спуштена на дубину од преко 150 метара на дуже време била покривена црном бојом због реакције водоник-сулфида са металом. Ово је једно од најтоплијих мора у Русији и на његовим обалама сваке године се отвара сезона купања.
Ово море запљускује обале Русије и САД и припада Тихом океану. До XVIII века на картама се обележавало као Камчатско или Боброво море. „Бобр“ је, иначе, назив за морску видру која обитава у овим крајевима, а управо је лов на ову животињу због крзна био разлог за освајање његових обала. Савремени назив је подсећање на морепловца Витуса Беринга који је море истраживао 1725-1743. године.
Море Тихог океана које запљускује обале Русије и Јапана налази се између полуострва Камчатка, Курилског архипелага и јапанског острва Хокаидо. Име је добило по реци Охота која се у њега улива. Јапанци су га некада називали Хокај, што значи „Северно море“, али с обзиром да је тај назив касније преузело Северно море у Атлантском океану , они су прилагодили руски назив и сада он на јапанском гласи Охоцуку-кај. У мору обитава велики број врста рибе која се лови и прерађује, али пре свега су занимљиве камчатске крабе које могу достићи величину човека.
Ово море на истоку Русије је део Охотског мора. Назив потиче од Шантарских острва која га одвајају од великог суседа. Понекад се назива „руски Бермудски троугао“ због необичних временских услова. Тамо је, наиме, редовна појава плима брзине 15 километара на сат, што је брже од тока свих река у Русији. Осим тога, дешава се да се лети на површини лед не топи, што није карактеристично за тамошњу климу.
Упркос називу, оно не запљускује само обале Јапана, него и Русије, Северне и Јужне Кореје. Суседи су му Охотско и Жуто море. Назива се Јапанско због јапанског архипелага које га одваја од северног дела Тихог океана. Овај назив је у употреби преко 200 година. Једине земље које га називају другачије су Јужна и Северна Кореја. У Јужној Кореји ово море се назива Источно, а у Северној Кореји Корејско Источно.
Од свих региона Русије на ово море излази само Калињинградска област. Према једној верзији, назив потиче од пруске речи balt у значењу „мочвара“. Ова реч је била распрострањена у називима многих народа који су живели на обалама Балтичког мора. Неки историчари тврде да назив потиче од мореуза Белт у Данској.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
