Храмови и иконе који красе ентеријер Московског метроа

Христов лик на метро станици „Комсомољска“

Мозаике на плафону станице „Комсомољска“ на кружној линији престоничког метроа радио је у периоду 1951-52. сликар и бивши иконописац Павел Корин. На осам паноа са патриотском тематиком приказани су руски јунаци и херојска дела из разних периода. У радовима је обилато коришћена позлаћена смалта, која их чини сличним мозаицима у византијским храмовима.

На једном од радова представљен је Александар Невски са заставом са ликом Спаситеља, док се у позадини види храм Софије Новгородске.

Један од мозаика посвећен је Дмитрију Донском, а староруски кнез представљен је на коњу пред почетак Куликовске битке са хоругвом са Христовим ликом.

Ослободиоци Москве 1612. године, Мињин и Пожарски, такође су представљени са Христовим ликом, а у позадини је Храм Василија Блаженог и кремаљске зидине.

Сви ови мозаици илуструју говор Јосифа Стаљина на паради 7. новембра 1941. године. „Нека вам надахнуће за овај рат буду храбри ликови наших великих предака, Александра Невског, Дмитрија Донског, Кузме Мињина, Дмитрија Пожарског, Александра Суворова, Михаила Кутузова! Нека вас прати победничка застава великог Лењина“.

И мозаик на коме црвеноармејац држи Црвену заставу са портретом Лењина на чудноват начин има нешто у староруском духу.

На овим мозаицима може се видети и промена односа према цркви до које је дошло у време Другог светског рата. Стаљин је 1943. суштински рехабилитовао Руску православну цркву, сусрео се са главним архијерејима, дозволио свештенству да врши богослужења и благосиља војнике пред одлазак у битке. По свој прилици сматрао је да ће подршка цркви у време рата наићи на одушевљење совјетских грађана (и војника) који су још увек потајно били верници.

Храм Василија Блаженог и кремаљске цркве на „Нагатинској“

Ентеријер ове станице, отворене 1983. године, украшен је мозаицима са тематиком из староруске архитектуре. Према замислима архитекте метро станице Леонида Павлова, путници би требало да уживају у радовима док чекају воз.

На мозаицима аутора Елеоноре Жаренове и Владимира Васиљцова може се разгледати изградња Храма Василија Блаженог и кремаљских цркава.

Кремаљске цркве на „Боровицкој“

Метро станица „Боровицка“ отворена 1986. године име је добила по истоименој кули Московског кремља у чијој се близини налази. На зиду централне сале истиче се монументални керамички пано „Стабло народа СССР-а“.

Мадона на „Римској“

Метро станица „Римска“ у московском метроу отворена је 1995. године. Промишљајући на тему вечног града, познати вајар Леонид Берлин урадио је за станицу скулпторалну композицију са близанцима Ромулом и Ремом, легендарним оснивачима Рима, као и вучицом која их храни.

А на другом крају метро станице, изнад покретних степеница и пролаза на станицу „Трг Иљича“ (мисли се на Владимира Лењина) налази се необична Мадона са дететом, такође рад Берлина.

Московске цркве на станици „ВДНХ“

Поводом 850. годишњице од оснивања Москве, на метро станици ВДНХ 1997. године постављен је пано од мајолике у стилу руског гжеља. „Вашар у Замоскворечју“ рад је Маргарите Подгорне и Александра Царегородцева, ликовних уметника који се баве гжељском техником руског народног сликарства.

У средишту паноа је приказано вашарско народно славље са Москвом реком и Кремљом у позадини, док се дуж ивица налазе плочице са московским црквама, Храмом Христа Спаситеља, Новодевичјим манастиром, несачуваном Црквом похвале Богородици и Црквом Адриана и Наталије и другим здањима.

Цркве древних градова Русије на „Трубној“

Метро станица „Трубна“ са радом је почела 2007. године, а њен ентеријер красе осветљени витражи на којима су дочарани древни градови и села у Русији. Познати аутор Зураб Церетели акценат ставља на препознатљиве храмове Русије.

Московски Храм Василија Блаженог.

Стара камена шатораста црква са имања Коломенско надомак Москве.

Ту су и цркве у Јарослављу, Переслављ-Залеском и још неколико села и градова.

Московске цркве на „Сретенском булевару“

И метро станица „Сретенски булевар“ отворена је 2007. године. На зидовима обложеним светлим мермером уграђене су челичне плоче на којима се налазе радови Ивана Лубеникова са погледом на Булеварски прстен, попут оног са спомеником Николају Гогољу кроз који се виде обриси цркве Јована Богослова на Броној.

Други пано краси звоник Високо-Петровског Манастира.

Христ на метро станици „Достојевског“

Метро станица „Достојевског“ отворена је 2010. године. Ентеријер красе илустрације за његове најзначајније романе великог руског писца. Монументални мозаици у јавности оцењени као сувише мрачни изазвали су велики скандал. Мађутим, сликар Иван Николајев, инсистирао је на томе да ауторски приступ Достојевском треба да буде у складу са „дубином и трагиком његовог стваралаштва“.

Писац је био врло религиозан човек а тема вере и Христа више пута покретана је у његовим делима. Тако на илустрацији за роман „Злочин и казна“ централно место заузима Спаситељ који васкрсава Лазара. Десно се види како Соња Мармеладова чита Јеванђеље Раскољникову у затвору. У роману вера подстиче очајног јунака на нови живот.

Исус се појављује и на илустрацији за роман „Браћа Карамазови“. Приказ у левом углу упућује на параболу о великом инквизитору из романа. То је легенда о томе како се у Средњем веку у време инквизије и спаљивања јеретика на ломачи инквизитору јавио Исус и њиховом разговору о слободи, вери и човеку.

Московске цркве на станици „Марјина рошча“

Метро станицу „Марјина рошча“ отворену 2010. године краси десет мозаика са погледом на историјска места Москве, рејон Останкино, Марјину рошчу и друга.

Реч је о радовима Сергеја Горјајева од стаклене смалте на којима путници на фону пејзажа могу да виде Цркву светог Трифуна из 15. века у Напрудном, Храм Животворне Тројице из 17. века у Останкину, Цркву иконе Мајке Божије „Неочекивана радост“ с краја 19. века и почетка 20. века у Марјиној рошчи.

Северни манастири на „Беломорској“

Метро станица „Беломорска“ отворена je 2018. године на северу Москве.

Украшена је мозаицима са приказима Соловецког манастира (налази се управо на Белом мору), као и других светих места у северној Карелији, Валаамског манастира на Ладошком језеру и Кижског погоста на језеру Оњега.