Хотел је отворен краје 40-их по наређењу самог Јосифа Висарионовича Стаљина, и био је стално место боравка његовог сина Василија, да би касније Никита Хрушчов овде примао стране делегације.
Сада један дан боравка у овим историјским апартманима породице Стаљин кошта 21.600 рубаља (око 300 евра).
Јавне мензе су још увек популарне у Русији, али мало се ко труди да у њима дочара амотсферу Совјетског Савеза. Менза број 57 у робној кући ГУМ на Црвеном тргу је једно од таквих мест. Овде имате и апарате са газираним пићима, совјетске плакате, алуминијумске виљушке, „витаминску“ салату, „московски боршч“ и све остало што је имала једна обична совјетска менза.
Свето место за све који тугују за Совјетским Савезом. За вођу револуције и даље нема места у црној земљи, и свако ко то жели, може да га види овде, главом и брадом. Али не и да га слика.
Налази се на територији Измајловског Кремља, који заправо и није никаква историјска грађевина. Али ако желите да набавите предмете које је имала свака кућа у СССР-у, од керамичке посуде и старих грамофона до одвратних и легендарних цигарета „Беломорканал“, све то можете наћи управо овде.
На овом ћете месту пронаћи око 40 правих аутомата за аркадне игре из Совјетског Савеза, који нису само за посматрање, већ и за игру.
Таганска метро станица
Legion MediaМетро Москве је прави подземни музеј. Многе станице имају преко 50 година, а најлепше су ипак оне на Кружној линији (Кольцевая). На њиховом дизајну били су ангажовани главни совјетски сликари и скулптори и све је урађено у стилу тзв. стаљинског ампира.
Ланац ресторана који је добио име по малим куваним пирошкама пуњеним разним слатким и пикантним филовима - вареники - у Совјетском Савезу није постојао, али власници су помислили да ће им се исплатити да ресторани изгледају као прави совјетски станови. И нису погрешили!
Највећи европски филмски студио има скоро 100 година. Овде је снимљено преко 2.500 филмова, укључујући ремек-дела Сергеја Ајзенштајна и Андреја Тарковског. Архив Мосфилма чува на хиљаде декорација и експоната, које можете видети у организованим екскурзијама.
Али симбол Мосфилма, споменик „Радник и колхозница“, изложен је у парку ВДНХ. То није био само један од највећих изложбених комплекса на свету. То је био својеврсни храм људског рада коме се клањао цео Совјетски Савез, центар националног такмичења у раду и производњи. ВДНХ се састоји од 250 изложбених павиљона посвећеним или одређеним републикама или појединим областима привреде, науке и технике, од којих је готово сваки ремек-дело архитектуре.
Биоскоп у Стаљиновом небодеру на Котељническом кеју отворен је 1966. године и био је тада важно место културног живота града. „Илузион“ је реновиран и поново ради од 2018. Један је од ретких биоскопа где се приказују стари совјетски и страни филмови.
Најпознатији ресторан у Москви где се припремају чебуреки (пуњено тесто налик на панцероту). „Дружба“ није мењала изглед од 60-их година: мала и тесна сала без слободних места, а на менију су само чебуреки са месом, пиво и жестока пића по јефтинијој цени.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
