Како да препознате грађевине које репрезентују десет архитектонских стилова Москве

1. Стара руска архитектура

Најстарије сачуване зграде у Москви су надалеко познати Храм Василија Блаженог, цркве Московског кремља и Спаски сабор Спасо-Андрониковог манастира из 15. века у коме се налазе фрагменти фресака славног руског иконописца Андреја Рубљова. Из времена пре Петра Великог остало је неколико палата, укључујући здање бољара Романових грађено у периоду 16. и 17. века, као и Стари енглески дворац подигнут између 15. и 17. века.

Кремаљске цркве (XV век)

Сергей Пятаков/Sputnik

Палата бољара Романових (крај XVI — почетак XVII века)

Сергей Киселев/Агентство «Москва»

Спаски сабор у Спасо-Андрониковом манастиру (XV век)

Legion Media

2. Барок

Са доласком на власт Петра Великог у Русију су продрли западни утицаји, укључујући и оне архитектонске. Тако је у споју европског барока и руског китњастог „узорочја“ настао јединствени стил московског барока који се и данас може видети у многим црквама у Москви и на периферији, где су племићке породице подизале храмове.

Храм Покрова Пресвете Богородице у Филима (1690-94)

Ludvig14 (CC BY-SA 3.0)

Ансамбл Новодевичјег манастира (крај XVIII века)

Sylvain Sonnet/Getty Images

Црква Животворне Тројице у Тројице Ликову (1698-1703)

Ludvig14 (CC BY-SA 3.0)

3. Готика

Уморивши се од барока и његових прекомерних декоративних елемената, архитекте су се окренуле експериментима са готиком. Шиљасти лукови и шиљци уперени у висину у почетку су били страни руском оку, али су на крају, ипак, ушли у моду и продрли чак у црквену архитектуру.

Царицино (XVIII век)

yulenochekk/Getty Images

Електрозавод (1928)

Софья Сандурская/Агентство «Москва»

Римо-католичка Катедрала безгрешног зачећа Пресвете Деве Марије (1901-1911)

Александр Авилов/Агентство «Москва»

4. Руски стил

После дугогодишње превласти свега европског, за време императора Александра Трећег, крајем 19. века, у моду је ушло окретање руским коренима. Један од најмаркантнијих примера руског стила био је Храм Спаса на Крви у Санкт Петербургу који је на неки начин подсећао на московски Храм Василија Блаженог. Император је лично одобрио градњу ове цркве. У Москви су подигнуте бројне приватне куће које су подсећале на бољарске, а директно на Црвени трг у ансамбл старих грађевина уметнуто је ново, стилизовано здање Историјског музеја.

Историјски музеј (1875-1883)

Legion Media

Дом трговца Игумнова (1888-1895)

Sergei Baldin/Getty Images

Имање Шчукина, данас Биолошки музеј К. А. Тимирјазев (1892-1915)

Legion Media

5. Модернизам (сецесија)

Асиметричне композиције, биљна орнаментика, мозаици и окретање руској прошлости, карактеристике су везане за развој руског модернизма (сецесије), једног од најнеобичнијих архитектонских стилова на прелазу из 19. у 20. век. Богати људи тог доба, љубитељи уметности, настојали су да граде куће у овом стилу, а један од главних архитеката руске модерне био је Фјодор Шехтељ који је пројектовао чувену Вилу Рјабушинског и зграду Јарославске железничке станице.

Кућа Рјабушинског (1900-1903)

Екатерина Борисова (CC BY-SA 4.0)

Јарославска железничка станица (1902-1904)

yulenochekk/Getty Images

Хотел Метропол (1899-1905)

Tim Bieber/Getty Images

6. Авангарда

Совјетска власт подстицала је авангарду у архитектури, па су Москву преплавиле експерименталне зграде са минималним декором, али са промишљеном практичном конструкцијом и најчешће великим прозорима. Водећи правац совјетске авангарде у архитектури био је конструктивизам, а његове главне архитекте Константин Мељников, Алексеј Шчусев и браћа Веснини.

Зграда дневних новина „Известија“ (1925-27)

Алексей Филиппов/Sputnik

Зграда Народног комесаријата за земљорадњу СССР-а (1928-1933)

Ludvig14 (CC BY-SA 3.0)

Фабрика хлеба бр. 5 (1931)

Courtesy of Zotov center

Кућа Мељникова (1927-29)

Paulkuz (CC BY-SA 4.0)

7. Совјетски ар деко (постконструктивизам)

После конструктивистичких експеримената са формама совјетске архитектуре запажа се поновно окретање класици која је више одговарала укусу Јосифа Стаљина. Постконструктивизам је совјетска варијанта стила ар деко у коме су изграђени облакодери у Њујорку. За овај стил карактеристични су монументализам, стубови, украси у виду грбова, барељефа и скулптура, као и строгост форме и спој бетона и метала.

Руска државна библиотека (1928-1958)

RomanBabakin/Getty Images

Зграда Министарства одбране у Колимажном сокаку (1934-38)

NVO (CC BY-SA 2.5)

Зграда Државне думе (1932-35)

yulenochekk/Getty Images

8. Стаљински ампир

Совјетска архитектура временом се трансформисала у стил који су историчари уметности назвали стаљински ампир. Тенденција је била посебно уочљива у послератном времену. То није просто класика, већ помпезни и тријумфални стил земље победнице. Поменути стил одликују стубови, тремови, идеална симетрија, спирале, гипсани украси, скулптуре, балкони-еркери и компликовани кровни венци, звезде петокраке и грбови СССР-а. На тај начин грађене су и куће за становање, и репрезентативне зграде, попут, рецимо, речне железничке станице. Врхунац стила представљали су стаљински солитери са шиљцима који стреме у висину.

Московски Државни универзитет (1949-1953)

Dmitry A. Mottl (CC BY-SA 3.0)

Централни павиљон ВДНХ (1951-1954)

Mario Modesto Mata (CC BY-SA 3.0)

Северна речна железничка станица (1933-37)

Кирилл Зыков/Агентство «Москва»

9. Брутализам

После Стаљиновог одласка прокламована је борба против претеривања у архитектури и скоро две деценије у земљи су масовно грађене типске стамбене зграде, такозване „хрушчовке“. А седамдесетих година двадесетог века, када се у земљи појавило нешто више новца и могућности, власти су поново пожелеле да покажу моћ совјетске земље. Тако су никле монолитне масивне бетонске зграде без икаквих украса, које су утисак остављале својим огромним димензијама и нетипичним формама, као што су то били „лежећи облакодер“ или кућа-брод, изграђена за запослене у нуклеарној индустрији (идеја је била да асоцира на нуклеарни реактор). Или злослутна зграда онколошког института. Чак и телевизијски торањ у Останкину који подсећа на ракету постављен је на масивну бетонску основу и припада том стилу.

Институт за онкологију Н.Н. Блохин (1972-1976)

Михаил Александров/TASS

Дом авијатичара (1973-1978)

Николай Галкин/TASS

Телевизијски торањ у Останкину (1960-1967)

Алексей Филиппов/Sputnik

10. Стил Лужкова (постмодернизам)

Деведесете године прошлог века биле су тешко време за земљу, па су понеле епитет „дивљих“. Наиме, после распада СССР-а дошло је време нове тржишне економије, „новокомпонованих Руса“ и криминала. Међутим, оно је истовремено донело и доста слободе. Бившим совјетским људима поново се отворило све западно, а они су само покушавали да пронађу осећање стила и укуса. Томе је претходио период несрећних експеримената. Док је градоначелник, а практично и „газда“ Москве био Јуриј Лужков у главном граду никле су бројне зграда које се данас убрајају у репрезентативне примерке неукуса. Био је то покушај да се створи некакав нови стил, уз употребу стакла, металних конструкција и хај-тека, али и ослањање на архитектонске правце из прошлости као што су сецесија, ар деко и друге еклектичке тенденције.

Тржни центар Наутилус (1999)

Ludvig14 (CC BY-SA 3.0)

Кућа-јаје (2002)

Мария Девахина/Sputnik

Дом музике у близини метро станице Павелецка (2002)

T3ru (CC BY-SA 4.0)

Театар Et cetera (2005)

Анна Клименко/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!