Како да препознате грађевине које репрезентују десет архитектонских стилова Москве

1. Стара руска архитектура

Најстарије сачуване зграде у Москви су надалеко познати Храм Василија Блаженог, цркве Московског кремља и Спаски сабор Спасо-Андрониковог манастира из 15. века у коме се налазе фрагменти фресака славног руског иконописца Андреја Рубљова. Из времена пре Петра Великог остало је неколико палата, укључујући здање бољара Романових грађено у периоду 16. и 17. века, као и Стари енглески дворац подигнут између 15. и 17. века.

2. Барок

Са доласком на власт Петра Великог у Русију су продрли западни утицаји, укључујући и оне архитектонске. Тако је у споју европског барока и руског китњастог „узорочја“ настао јединствени стил московског барока који се и данас може видети у многим црквама у Москви и на периферији, где су племићке породице подизале храмове.

3. Готика

Уморивши се од барока и његових прекомерних декоративних елемената, архитекте су се окренуле експериментима са готиком. Шиљасти лукови и шиљци уперени у висину у почетку су били страни руском оку, али су на крају, ипак, ушли у моду и продрли чак у црквену архитектуру.

4. Руски стил

После дугогодишње превласти свега европског, за време императора Александра Трећег, крајем 19. века, у моду је ушло окретање руским коренима. Један од најмаркантнијих примера руског стила био је Храм Спаса на Крви у Санкт Петербургу који је на неки начин подсећао на московски Храм Василија Блаженог. Император је лично одобрио градњу ове цркве. У Москви су подигнуте бројне приватне куће које су подсећале на бољарске, а директно на Црвени трг у ансамбл старих грађевина уметнуто је ново, стилизовано здање Историјског музеја.

5. Модернизам (сецесија)

Асиметричне композиције, биљна орнаментика, мозаици и окретање руској прошлости, карактеристике су везане за развој руског модернизма (сецесије), једног од најнеобичнијих архитектонских стилова на прелазу из 19. у 20. век. Богати људи тог доба, љубитељи уметности, настојали су да граде куће у овом стилу, а један од главних архитеката руске модерне био је Фјодор Шехтељ који је пројектовао чувену Вилу Рјабушинског и зграду Јарославске железничке станице.

6. Авангарда

Совјетска власт подстицала је авангарду у архитектури, па су Москву преплавиле експерименталне зграде са минималним декором, али са промишљеном практичном конструкцијом и најчешће великим прозорима. Водећи правац совјетске авангарде у архитектури био је конструктивизам, а његове главне архитекте Константин Мељников, Алексеј Шчусев и браћа Веснини.

7. Совјетски ар деко (постконструктивизам)

После конструктивистичких експеримената са формама совјетске архитектуре запажа се поновно окретање класици која је више одговарала укусу Јосифа Стаљина. Постконструктивизам је совјетска варијанта стила ар деко у коме су изграђени облакодери у Њујорку. За овај стил карактеристични су монументализам, стубови, украси у виду грбова, барељефа и скулптура, као и строгост форме и спој бетона и метала.

8. Стаљински ампир

Совјетска архитектура временом се трансформисала у стил који су историчари уметности назвали стаљински ампир. Тенденција је била посебно уочљива у послератном времену. То није просто класика, већ помпезни и тријумфални стил земље победнице. Поменути стил одликују стубови, тремови, идеална симетрија, спирале, гипсани украси, скулптуре, балкони-еркери и компликовани кровни венци, звезде петокраке и грбови СССР-а. На тај начин грађене су и куће за становање, и репрезентативне зграде, попут, рецимо, речне железничке станице. Врхунац стила представљали су стаљински солитери са шиљцима који стреме у висину.

9. Брутализам

После Стаљиновог одласка прокламована је борба против претеривања у архитектури и скоро две деценије у земљи су масовно грађене типске стамбене зграде, такозване „хрушчовке“. А седамдесетих година двадесетог века, када се у земљи појавило нешто више новца и могућности, власти су поново пожелеле да покажу моћ совјетске земље. Тако су никле монолитне масивне бетонске зграде без икаквих украса, које су утисак остављале својим огромним димензијама и нетипичним формама, као што су то били „лежећи облакодер“ или кућа-брод, изграђена за запослене у нуклеарној индустрији (идеја је била да асоцира на нуклеарни реактор). Или злослутна зграда онколошког института. Чак и телевизијски торањ у Останкину који подсећа на ракету постављен је на масивну бетонску основу и припада том стилу.

10. Стил Лужкова (постмодернизам)

Деведесете године прошлог века биле су тешко време за земљу, па су понеле епитет „дивљих“. Наиме, после распада СССР-а дошло је време нове тржишне економије, „новокомпонованих Руса“ и криминала. Међутим, оно је истовремено донело и доста слободе. Бившим совјетским људима поново се отворило све западно, а они су само покушавали да пронађу осећање стила и укуса. Томе је претходио период несрећних експеримената. Док је градоначелник, а практично и „газда“ Москве био Јуриј Лужков у главном граду никле су бројне зграда које се данас убрајају у репрезентативне примерке неукуса. Био је то покушај да се створи некакав нови стил, уз употребу стакла, металних конструкција и хај-тека, али и ослањање на архитектонске правце из прошлости као што су сецесија, ар деко и друге еклектичке тенденције.