„Пасаж“
Адреса: Невски проспект 48
Једна од најстаријих робних кућа Источне Европе подигнута је средином XIX века у главној улици тадашње руске престонице – Невском проспекту. Архитекта је био Рудолф Жељатевич.
Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0); Public Domain
Зграда представља покривену галерију дугу 180 метара са стакленим кровом. Осим продавница, у различито доба у „Пасажу“ су се налазили француска банка, хотел, музеј анатомије, механичко позориште, музеј воштаних фигура, кабаре, диорама и концертна дворана. Од 1942. године у тој сали је смештен драмски театар „Вера Комисаржевска“.
Једно време у згради се чак налазила менажерија, где је у великој кади лежао жив крокодил. Под утиском од овог необичног експоната Фјодор Достојевски је написао сатиричну причу „Крокодил или Пасаж у пасажу“ – о томе како је алигатор наводно прогутао човека.
Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0); Public Domain
У совјетско доба у згради се налазила државна робна кућа.
Данас је у „Пасажу“ реконструисан стари ентеријер са старим натписима изнад продавница. Ту можете купити женску одећу, накит, козметику, галантерију, као и цвеће и ствари за кућу. У сутерену се налази продавница деликатесних прехрамбених производа.
Сингерова зграда
Адреса: Невски проспект 28
Nikolay Bulykin (CC BY-SA 4.0); Public Domain
Зграда је добила назив по америчкој фирми „Сингер и К.“ која је производила шиваће машине. А данас се у њој налази најпознатија књижара у граду.
Амерички наручиоци пројекта желели су на том месту да подигну седмоспратну (према другим изворима – једанаестоспратну) пословну зграду налик на оне у САД. Али правилник о висини грађевина у Санкт Петербургу спречио је такву изградњу.
Петр Ковалев/ТАСС; Public Domain
Аутор пројекат био је архитекта Павел Сјузор. 1904. године саградио је шестоспратницу са атријумом, мансардом и угаоном стакленом куполом. При изградњи су коришћене тада најнапредније технологије. Зграда је добила гвоздени костур, водоводне цеви су скривене у зидовима, ваздух у просторије је стизао пречишћен, загрејан, са оптималном влажношћу, а кров је од снега чишћен аутоматски помоћу паре.
Књиге су у Сингерову зграду стигле 1919. године са доласком петербуршког одељења Државне издавачке куће РСФСР и продавнице њених производа.
Традиција продаје књига у „Сингеру“ траје до данас. Осим тога, део првог спрата заузима ресторан. Док се на вишим спратовима налази седиште друштвене мреже „ВКонтакте“.
Робна кућа код Црвеног моста (Au Pont Rouge)
Адреса: Кеј реке Мојке 73
Прелепа четвороспратница у стилу сецесије, украшена жезлом покровитеља трговине Меркура, саграђена је 1907. године по наруџбини белгијско-аустријског предузетника Стефана Есдерса.
Mike1979 Russia(CC BY-SA 4.0); Карл Булла/Public Domain
Пројекат су реализовале петербуршке архитекте Константин де Рошфор и Владимир Липски. Робна кућа је била прва вишеспратна продавница у Санкт Петербургу. Међу њеним клијентима била је и царска породица.
Првобитно су се ту продавали одећа и обућа, чипка, крзно и галантерија. У згради су такође радиле кројачке радионице. После револуције сменило их је шиваће удружење „Водоларски“.
У XXI веку зграда је потпуно реновирана, стари изглед фасаде је обновљен, као и натписи и излози. Данас је Au Pont Rouge продавница елитне брендиране одеће.
ДЛТ (Дом лењинградске трговине)
Адреса: Бољшаја Коњушенаја улица 21-23
Импозантна четвороспратница у стилу сецесије са шиљком, налик на Робну кућу код Црвеног моста, подигнута је 1909. године по пројекту Ернеста Вириха, а по наруџбини Гардијског економског друштва.
Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0); Public Domain
Првобитно је то била елитна војна продавница за официре из престонице са радионицама. Али у елегантну радњу са задовољством су свраћали и други. Најпре само са жељом да уживају у ентеријеру. А затим су власници у свој асортиман уврстили и цивилну робу.
У време револуције 1917. године продавница је опљачкана. 1918. зграда је национализована, а у њу смештена трафостаница. 1927. године у згради је отворена организација незграпног назива: Дом лењинградске кооперације Лењинградског савеза потрошачких друштава. Осим трговинских фирми, у згради су била смештена предузећа за производњу безалкохолних пића и играчака, као и пекара. Првенство при куповини имали су ударници рада, а две године касније роба се продавала на бонове. Просторије некадашњих радионица заузела су удружења кројача.
Legion Media; Public Domain
Касније је продавница добила назив Дом лењинградске трговине. Од 1965. године ту се налазило највеће одељење дечје робе совјетске и стране производње у граду. Ту су се одржавали школски и новогодишњи вашари.
У XXI веку ДЛТ је реновиран. Данас се у њему продаје луксузна одећа, као и у продавници Au Pont Rouge.
Јелисејевска продавница
Адреса: Невски проспект 56
Раскошна зграда трговинског друштва „Браћа Јелисејеви“ са огромним прозорима и скулптурама на фасади саграђена је 1903. године по пројекту Гаврила Барановског. То је типичан пример ране сецесије, која је позната као „трговачка“, јер је била карактеристична за многе трговинске објекте у центру престонице.
Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0); Карл Булла/Public Domain
Осим величанствене продајне сале са витражима и штуко декорацијом, у згради су били смештени ресторан, руско-кинеска банка, залагаоница, школа за књиговодство, станови и концертна сала, у којој се од 1929. налази Театар комедије „Николај Акимов“.
Зграда Јелисејевих је од 1917. до 1991. године била прехрамбена продавница бр. 1 „Централна“. Свој елитни статус задржала је и у совјетско доба. У њој су се могли набавити дефицитарни производи.
Legion Media; Public Domain
Одмах по почетку Другог светског рата, 24. јуна 1941. године, у излозима Јелисејевске продавнице појавили су се први агитациони плакати у Лењинграду са позивом људима да се прикључе одбрани домовине, такозвани „Прозори ТАСС-а“.
Стари назив продавници је враћен 1993. године. У XXI веку зграда је реновирана. Данас се ту налазе ексклузивна прехрамбена продавница, музеј историје трговачке породице Јелисејев, ресторан и позориште.