Напуштена насеља око Воркуте: Зашто људи одлазе са својих огњишта? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Од појединих насеља данас нису остали чак ни путокази. Успут наилазите само на остатке темеља и зидова, а што даље идете такви остаци грађевина све више личе на део пејзажа и некако се стапају са њим. 

Број рудника и насеља дуж кружног пута око Воркуте постепено је растао до средине 1970-их. У тренутку распада СССР-а на „прстену“ је било 13 рудника и десетак насеља.

Данас су остала 4 рудника и један површински коп, и 4 насеља у којима још има становника.

Воргашор

Највеће насеље воркутског прстена је Воргашор. Налази се близу Воргашорског рудника, највећег подземног рудника угља у Европи. Стиче се утисак да у насељу живот тече нормално.

На улицама има људи, видели смо чак и нарте (саонице) становника тундре са упрегнутим ирвасима. Кажу да узгајивачи ирваса долазе овамо по намирнице и све неопходне ствари. Назив насеља на језику народа Коми значи „поток ирвасовог пута“.

Пре распада СССР-а насеље је имало скоро 25.000 становника, а данас их је мање од 7.000.

Зими Воргашор и не изгледа лоше, али током лета, када се испод снега појави асфалт, види се колико је све оронуло. Посебно чудно изгледају полупусте зграде са деловима у којима нема више ни прозора, или је преко прозора закована шперплоча, док у другим становима увече сија светло и људи живе у њима.

Северни

Друго по величини насеље је Северни. Има 3.600 становника (пре распада СССР-а било их је 20.000). И оно је још увек живо. Рудник Северни је затворен 2016. године после несреће када је у експлозији изгинуло 36 људи. У знак сећања на улазак у насеље је постављено спомен-обележје.

Дом културе подигнут 1951. године у стилу совјетског класицизма сведочи о томе да је насеље Северни некада било веома лепо место. У њему и данас тиња друштвени живот и организују се креативни садржаји за његове становнике.

Многе зграде изнутра изгледају као да су их житељи управо напустили.

Поједини власници покушавају да по одласку продају свој стан. Трособни станови у Воргашору и Северном се нуде за 100.000 до 150.000 рубаља (1.000-1.500 долара) заједно са намештајем и апаратима за домаћинство, али нема много заинтересованих купаца.

Комсомољски

Учинило нам се да је ово насеље потпуно пусто. По званичним подацима овде још увек има петоро становника, али их ми нисмо видели.

Улази у зграде су заметени снегом, на појединим стоје натписи „овде живе људи“, али нигде није горело светло нити је било других знакова живота. Улице су, додуше, биле осветљене и било је трагова између зграда.

Некада је овде живело 15.000 људи, а данас нема ни продавница, ни бензинских пумпи, ни библиотека, нити других елемената цивилизације. Поједини улази у зграде су запечаћени, тј. преко њих су заковане даске, по свему судећи да у њих не би улазио нико непозван.

У најскорије време ће ово насеље бити коначно конзервирано и напуштено.

Близу насеља се налази рудник Комсомолски (најдубљи рудник угља у Русији, дубок преко 1.100 метара), али се више исплати довозити аутобусом раднике из Воркуте и других места.

Заполарни

У Заполарном су нас дочекале полусрушене зграде у стилу стаљинског ампира, у које смо се бојали да зађемо. Рекло би се да ће се степеништа и подести сваког тренутка срушити.

У овом насељу живи око 200 људи. То се могло и приметити по паркираним аутомобилима и рашчишћеним стазама.

Рудник Заполарни је активан и сматра се да је најперспективнији у погледу резерви руде. По величини је одмах иза Воргашорског.

Свратили смо и у друга насеља, до којих још увек води пут. Промишљени, Јуршор, Совјетски и Октјабрски су данас аветињска насеља. Њихови житељи су се одавно одселили у Воркуту и друге градове Русије.