Град изнад Поларног круга подигли су затвореници Гулага, тачније Воркутског казнено-поправног логора (Воркутлаг). Овде је био главни рудник угља. У време Другог светског рата Воркутлаг је постао нарочито важан, не само зато што је снабдевао земљу угљем, него и зато што је примао „посебно опасне“ криминалце осуђене на робијашки рад.
Кад је Воркута стекла статус града 1943. године, изградња се пренела на другу обалу истоимене реке Воркута, а Рудник је постао предграђе.
Крајем осамдесетих година становници су почели да га напуштају, селећи се у нове станове у Воркути.
У време распада Совјетског Савеза, у Воркути и њеној околини живело је близу 250.000 хиљада људи (данас живи око 60.000).