Снежне овце на платоу Путорана: староседеоци неприступачних планина Крајњег Севера

Плато Путорана је џиновски планински венац далеко иза Поларног круга. Тај предео спада међу најзабаченија подручја на свету и тешко је доступан обичном човеку. Чувен је по својим фантастичним пејзажима у којима доминирају високи брегови са равним врховима, избраздани водопадима и дубоким кањонима.

У овим местима живи путоранска снежна овца, подврста снежне овце. Њени најближи рођаци су удаљени хиљадама километара и живе на северу Јакутије.

Пустињаци стеновитих предела

Дмитриј Болдирев/Путорански резерват

Снежна овца у Русији живи углавном у Јакутији (ту је зову „чубука“), на Камчатки, Чукотки и на Сахалину. Преко 70.000 јединки насељава планинске пејзаже Источног Сибира и Далеког истока. Рођаци снежне овце живе и у Северној Америци и у Азији.

Скоро свуда су популације снежне овце прилично изоловане. Оне за своје станиште бирају скривене стеновите пределе. Најнеобичнија подврста снежне овце живи на Платоу Путорана. То је западна граница њиховог станишта која је удаљена преко хиљаду километара од популације која обитава у Јакутији.

У науци се сматра да се снежна овца овде настанила пре 12.000 година, када су због глобалног загревања и промене климе у северном делу Источног Сибира израсле шуме на месту пашњака. Снежним овцама је одговарао путорански планински предео јер у случају опасности могу лако да се сакрију међу стенама.

По изгледу се путоранске снежне овце не разликују битно од својих рођака. Здепасте су, имају снажне рогове увијене уназад и бело крзно на спољашњој страни задњих ногу. Рогови им расту током целог живота и по њима се разликују мужјаци од женки. Мужјаци имају дебеле рогове, а код женки су рогови танки.

Тешко их је пребројати

Дмитриј Болдирев/Путорански резерват

Путоранска снежна овца је унета у Црвену књигу Русије као животињска врста чија бројност опада. Ради очувања ове подврсте 1988. године је основан Путорански резерват. Лов на њих је овде забрањен.

Тачан број јединки је тешко утврдити. Према једним изворима има их око 1.500, а према другим близу 6.000. Сматра се да је стадо велико уколико броји 20 јединки. Овце обитавају на ограниченим територијама платоа, али нема тачних података о границама њиховог ареала.

На бројност снежне овце утичу грабљивице (вукови и ждеравци), али и природни фактори.

Усвојени унуци

Научници су обратили пажњу на интересантну „породичну традицију“ које се придржавају путоранске снежне овце.

Дмитриј Болдирев/Путорански резерват

Мужјаци и женке већи део године живе одвојено. Млади мужјаци имају своја стада која чине сродне јединке, тј. њихова браћа и рођаци.

У новембру и децембру почиње сезона парења. Овнови роговима одмеравају снаге на „турнирима“. Победник добија право да се удвара женки. Крајем пролећа пар добија младунце. Младе мајке формирају „матична стада“, док се млади очеви, испунивши зов природе, враћају пређашњем начину живота.

У дивљини се обично „породице“ састоје од мајки и младунаца. А код стада путоранских снежних оваца научници су забележили и „баке“. Оне брину о свом потомству, али и о својим, па чак и о туђим унуцима. Вероватно је то последица суровијих животних услова него у другим стаништима ових животиња. Младе мајке уче од искусних како се подиже потомство.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!