Руска салата, шампањац и Путинове честитке: Како Руси славе Нову годину

Константин Кокошкин/Global Look Press
Дописник Russia Beyond Игор Дамјановић поделио је своја запажања о особеностима прославе Нове године у Русији и међу руским исељеницима на Балкану. Прочитаје о томе шта руску новогодишњу трпезу чини јединственом, упознајте се са типичним руским веровањима везаним за овај празник, новогодишњом атмосфером у руским породицама и најрепризиранијим филмом у историји кинематографије. Сазнајте такође зашто Руси у емиграцији два пута отварају новогодишњи шампањац.

Одбројавају се последњи дани до краја 2017. године. Већина грађана Русије и Србије припрема се за новогодишње славље. Поред много сличности, постоје и одређене разлике како Руси и Срби дочекују овај празник. Лично сам имао прилике да неколико нових година дочекам у Русији, Белорусији, или са својим руским пријатељима у Црној Гори.

Игор Дамјановић

Најлуђа ноћ обавезно у кругу породице

Субјективни доживљај ми говори да руска традиција подразумева да се Нова година углавном дочекује у кругу породице. За богатом празничном трпезом најчешће су присутна три поколења. Омладина у дискотеку, или клуб као по неком неписаном правилу одлази тек после поноћи, пошто празник непосредно дочекају заједно са осталим члановима породице.

За разлику од српске трпезе на којој доминира печено прасе, код Руса је празнична трпеза разноврснија. Преовлађују салате, којих домаћице славља спреме и до 10 различитих. Незаобилазна салата је „Оливије“, код нас позната као „Руска“ салата. На мене је посебан утисак оставила салата од говеђег језика, такође обавезан део новогодишње трпезе. Риба и плодови мора чест су састојак руских новогодишњих салата, на пример салата „Мимоза“ са рибом горбушом - посебном врстом лососа. Ту су још салате од ракова краба и ролати од разних риба.  Пилетина и печурке такође су чест састојак салата које се служе на руској новогодишњој трпези. Поред оних традиционалних које воде порекло из совјетског времена, ту су и разне варијације популарне „Цезар“ салате. У поједине варијанте новогодишњих салата понекад се додаје нар и цвекла.

Уколико пробате само половину салата које се сервирају на руским новогодшњим трпезама вероватно ћете се најести, али то не значи да неће бити послужено предјело и главно јело. Као предјела обавезна су црвена икра (кавијар) и пихтије. Једно од популарнијих главних јела је патка, која се може припремити са сувим шљивама, или јабуком. Торта је такође обавезан део руског новогодишњег менија, а од пића ту су црно вино, вотка и јерменски коњак. Обавезан је наравно и шампањац који се отвара непосредно након што сат откуца поноћ.

Бићеш богат, колико ти је богата новогодишња трпеза

Код Руса постоји веровање да колико је новогодишња трпеза разноврсна и богата, толико ћете у наредној години бити богати. Слично је и са расположењем, онај ко је био весео у новогодишњој ноћи, у таквом расположењу ће провести целу годину. Веома важно веровање код Руса, посебно жена је, да се Нова година обавезно мора дочекати у новој одећи. Тако тражња за хаљинама у Русији у другој половини децембра достиже свој годишњи максимум. Интересантно је такође да поклоне, у новогодишњој ноћи не добијају само деца, већ готови сви присутни на прослави. То што сте припремили као поклон, макар и симболични, никако не смете открити пре ноћи 31. децембра.  

 

Председничка честитка

Једна од особености новогодишње прославе у Русији, која потиче из времена СССР-а, је обраћање и честитка председника на телевизији, после које следи одбројавање. Сличну традицију задржала је и Белорусија, а председник Лукашенко новогодишњу честитку саопштава на руском језику.

Игор Дамјановић

Нова година се у Русији празнује од 1700. године. За њено уздизање на ниво званичног празника цар Петар Велики донео је крајем 1699. године посебан указ. Важан део руске традиције је и новогодишња јелка, која се кити на сличан начин као и у Србији. Међутим након Октобарске револуције новогодишња јелка се полако искорењује као традиција старог режима, а након Лењинове смрти бива чак и забрањена сеча јелки у време новогодишњих празника. Ово стање потрајало је неких 10-ак година и од 1935. јелка поново постаје неизоставан део новогодишње прославе у СССР-у. Јелка представља и мотив популарних новогодишњих комедија, прва је снимљена за нову 2011. и доживела je већ 6 наставака. За нову 2015-у радња филма се враћа 100 година у прошлост и тај наставак носи наслов „Јелка 1915. године“.  

Иронија судбине - најрепризиранији филм у историји

Иронија судбине (1975)

Филм Јелка можда јесте доживео 6 наставака, али се по својој популарности не може мерити са легендарним филмом „Иронија судбине, или пријатно парење“, остварењем режисера Елдара Рјазанова, премијерно приказаним 31. децембра 1975. године. Овај филм постао је неизоставни део новогодишње прославе у Русији и репризира се сваког 31. децембра увече на државној телевизији. Ове године приказаће га канал Росија 1. У историји светске кинематографије сличан пример успеха једног филма вероватно нећете наћи.

Филм представља алегорију на друштвено уређење и идеале Совјетског Савеза, који су тежили апсолутној једнакости. Главни јунак филма Јевгениј Михајлович Лукашин, након традиционалног предновогодишњег опијања у бањи (сауни) са друштвом, грешком уместо свог пријатеља улази у авион за Лењинград. Након слетања на аеродрому Пулково, таксисти изговара само своју московску адресу: „Трећа улица Строитеља, дом 25, стан 12“. Тамо затиче истоветну зграду као своју, успева чак и да откључа врата стана који по намештају, површини и распореду невероватно подсећа на његов. Мирно скида одећу и леже у кревет. Заплет се дешава када у стан долази његова права газдарица, буди и даље мамурног Лушакина, који тек после дугог препуцавања схвата да је у Лењинграду, а не Москви. Баш у том тренутку на врата звони газдаричин вереник и затиче је са непознатим мушкарцем у доњем вешу. Римејк овог филма снимљен је 2007, али ни приближно није достигао славу изворног остварења.

Већина Руса који живе у иностранству Нову годину дочекују на истоветан начин као и у отаџбини, примењујући и поштјући готово све традиције. Ипак они који живе ван источноевропске часовне зоне, два пута отварају новогодишњи шампањац, једном у моменту када сат кула Кремља откуца поноћ, а други пут када Нова година наступи у месту њиховог пребивалишта. Руси који живе у Србији и Црној Гори тако шампањац прво отварају у 22:00 (поноћ у Москви), а други пут два сата касније.  

Сазнајте још: Како се славила совјетска Нова година!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“