Они долазе на шишање, а ми идемо у аквапарк: Како изгледа живот на граници Русије са другим државама

Град: Светогорск

Земља са којом се граничи: Финска

Број становника: 16 000

Светогорск

Иља Варламов

Руски Светогорск (900 км од Мокве) удаљен је само километар од финске границе. Град је до 1948. године припадао Финцима и звао се Енсо. Сада Светогорск и Енсо спајају само фабрике, на обе стране производи се папир. Камиони за превоз дрвета иду непрекидно тамо-амо.

Без обзира на близину Финске, у Светогорску се зачудо мало тога променило од совјетских времена: монтажне зграде, четири супермаркета и комбинат за производњу целулозе и памука. Комбинат је у власништву америчке компаније International Paper и кључни је за функционисање града. Можда његови житељи управо зато за одсуство промена криве Американце, а не тамошње власти. Наводно, они су пре свега били дужни да развијају локалну средину. У граду, рецимо има много запуштених Лењина (споменика комунистичком вођи), али нема биоскопа и породилишта (жене се порађају у граду Виборгу, 137 км од Санкт Петербурга).

Између Светогорска и Иматре постоји аутобуска линија. Туристички промет је регуларно успостављен, а за путовања су потребне визе. Финци долазе у Русију по јефтин бензин, лекове и алкохол. „Али не само по поменуте потрепштине. Они се овде и шишају, јер је то код њих скупо. Неки такође долазе на масажу“, каже Ирина Бердникова, локална активисткиња. Руси у Финску иду пре свега у шопинг туре, по храну и у локални аквапарк.

До рата санкцијама између ЕУ и Русије и промене курса, Руси су у Иматри куповали куће, а локалним супермаркетима помагали да зараде, каже новинар листа Uutisvuoksi Катри Икјавалко. Када се ситуација променила неке финске продавнице на граници са Русијом, као што су супермаркети Лапландија или Скандинавија, били су принуђени да ставе катанац на врата.

Говорећи о Светогорску Ирина га назива „градом дошљака“. Многе породице дошле су да раде у комбинату и ту због станова и остале. Говорили су да су ту „само привремено, да ће добити станове и разменити их“. Или „откупићемо их, па продати“, међутим, остали су. 

Град: Благовешченск

Земља са којом се граничи: Кина

Број становника: 216 500

Благовешченск

Дина Рогатних

На Алтају, у Сибиру и на Далеком истоку Русија се граничи са Кином.  Из руског Благовешченска (7858 км од Москве), у посету кинеском Хејхеу  свакодневно долази више од хиљаду туриста, а између два града функционише зона без виза. Удаљени су иначе само 800 метара.  Лети функционише речни саобраћај, а зими се користи понтонски мост. Житељи Благовешченска већ више од 20 година сањају прави мост за друмски саобраћај преко реке Амур, чији је завршетак изградње иначе планиран за 2019 годину. Недостатак моста озбиљно кочи економски развој града. Пре пада рубље 2014. године у Благовешченску  је дошло до појаве препродаваца и процвата те врсте трговине, а паралелно и развоја Хајхеа који је од сеоцета постао развијени град. Рецимо, на продаји бунди Русима.

Кинези у Благовешченск путују да граде и уче (односи се на оне који нису много богати) и наравно да тргују.

Кинези су у Благовешченску градили практично све нове делове града, па чак и када су Руси инвестирали , каже Констатин Титов, начелник правне службе кинеске грађевинске компаније  „Великая стена“ која ради у Благовешченску. Зато су квоте морале да буду уведене како би се заштитило локално тржиште. Управо тако се у овом граду одавно једе кинеска храна и носи кинеска одећа, а док централна Русија разматра санкције и забране, овде о томе нема ни говора.

„Код нас се догађа парадоксална ситуација са генерацијом рођеном између 1985. и 1995. године. Моја ћерка, рецимо, свугде је била, на Филипинима, у Кини, на Тајланду, а у Москви и Петербургу никада. А све зато што су карте троструко скупље“, каже Титов.

Многи настоје да оду у Кину да тамо раде, чак и без знања језика. Они раде као посредници на великим интернет платформама као што су Taobao или Alibaba. Ствар је у суштини врло проста, некоме у Русији треба одређена роба, а посредник му помаже да је нађе на Интернету, купује је, доноси преко границе и испоручује купцу, пише локално гласило Амур. У Благовешченску из неких разлога не желе да уче кинески, верујући да управо Кинези треба да уче руски. Притом гласине, да је град преплављен Кинезима негирају, говорећи да у Благовешченску нема чак ни кинеске четврти. 

Град: Оренбург

Земља са којом се граничи: Казахстан

Број становника: 555 400

Владимир Путин храни дивље коње Пржеваљског, Оренбуршки резерват природе

Kremlin Pool/Global Look Press

Оренбург (1456 км од Москве) је од руско-казахстанске границе удаљен око сат времена вожње. Реч је о једном од главних руско-казахстанских „коридора“ и граници између Европе и Азије. Колоне теретних возила редовна су појава са обе стране границе.

У самом центру града у непосредној близини високих зграда налазе се обичне сеоске дрвене куће, због чега се за град и каже да је „израстао из села“. Нема журбе, застрашујућих гужви и високих плата. Главна вишеспратница припада највећој енергетској компанији у земљи Гаспрому, који је почетком века овде производио гас.

Главну замерку житељи имају на време. „Целе године дува ветар. У кругу од сто километара око Оренбурга све саме степе“, каже мештанин Леонид. „Животиње стално прелазе границу, па локални полицајци морају да их хватају, они аутомобилима крстаре степом и налазе стоку. То исто раде и са друге стране границе њихове колеге.“

Ствар је у томе што је граница са Казахстаном најдужа и износи скоро шест хиљада километара. Тамо нема бодљикаве жице нити зоне раздвајања. Једноставно понегде се налазе погранични стубови, а нешто ређе куле са радарима. Почетком двехиљадитих, у суседну државу могло је да се пређе пешке или возилом било којим степским путем, заобилазећи гранични прелаз. После распада СССР овим подручјем на путу ка централној Русији, транзитирале су испоруке хероина, опијума и хашиша, каже становница Оренбурга Татјана.   

У овом тренутку ствари са транспарентношћу границе много боље стоје, а оперативци, поред тога, стају на пут радикалним исламистима из Средње Азије и трговини наркотицима. Становници пограничних места границу прелазе по поједностављеној процедури, а сви остали житељи двеју земаља аутомобилом, на граничним прелазима, или возом у безвизном режиму (који је, успут, на снази и са многим земљама ЕУ, САД, Аустралијом, Канадом, Јапаном...)

Неки кажу да је град депресиван, док други тврде ништа слично не осећају. На крају крајева, Гаспром никуда неће отићи, као ни његов погранични положај који увек значи и озбиљан новац. Осим тога, са перестројком појавио се тренд високошколских установа. Оренбуршки универзитет је, рецимо, један од највећих у Русији.

У Русији постоји још једно место на граници, до кога се за разлику од поменутих градова тешко стиже. Али се зато управо одатле дословце може видети јучерашњи дан.

Русија се граничи са 18 земаља

60 932 км - укупна дужина руске границе (укључујући и поморску)

Суседне земље: САД, Јапан, Северна Кореја, Кина, Монголија, Белорусија, Украјина, Пољска, Литванија, Естонија, Финска, Норвешка, Казахстан, Грузија, Азербејџан, као и делимично признате Абхазија и Јужна Осетија. 

Сазнајте какав је живот на самом крају света: Живот на граници између Русије и САД

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!