На зиду испред сваке ћелије пише ко је шта учинио и како је доспео овде. То је своје врсте подсетник чуварима да никада не забораве о каквим се људима ради. У ћелијама увек гори светло и проверавају се сваких 15 минута. Затвореници се крећу ходницима гледајући у под или са завезаним очима, да би им било теже да упамте пут и маштају о бекству. Неки од њих кажу да је смртна казна боља од доживотног затвора. Већина затвореника никада неће изађи из „Црног делфина“. Из овог затвора још нико никада није побегао.