Тројица најпознатијих руских плаћених убица „дивљих 90-их“

Саша Македонски (Александар Солоник – 43 жртве)

Wikipedia

Саша Македонски je пресудио неким од најчувенијих руских криминалаца 90-их година. Добио је надимак због „пуцања на македонски начин“ (израз који је ушао у руски језик још крајем 19. века, а значи истовремено пуцање из два пиштоља или револвера). 

То је био вероватно најпознатији руски плаћени убица крајем прошлог века. Био је одважан и пратила га је срећа. Његова злодела су описана у 2 играна филма, 9 серија, 3 књиге и у многим документарцима. 

Рођен 1960. Македонски је прошао добру војну обуку у тенковској јединици совјетске армије крајем 70-их. У раним 80-им годинама запослио се у милицији, али је након шест месеци отпуштен због суровог опхођења са ухапшенима. Вратио се у свој родни Курган и запослио се као гробар.   

На Сашином списку жртава су најпознатији руски мафијаши 90-их година. Неки извори кажу да он никада није детаљно планирао убиство и руководио се интуицијом. Неке ситуације доказују да је заиста тако и било.

После таласа хладнокрвних убистава, неколико хапшења (три пута је бежао из притвора; једном је искочио кроз прозор суднице и сео у погребно возило које га је чекало испред улаза у суд), побега је у Атину. Изнајмио је кућу у којој је живео са својом 22-годишњом девојком манекенком Светланом Котовом. 

Македонски је прекинуо све везе са својим послодавцима и њихови су се односи погоршали до те мере да је Саша користио њихове фотографије као мете вежбајући пуцање. Искусни убица није размишљао о томе да његову кућу прати, снима и прислушкује не само грчка полиција, већ и руска мафија. 

Вође руске мафије су одлучиле да не чекају када ће Македонски да их нападне и послале су по његову душу другог најпознатијег убицу - Сашу Солдата. Њих двојица су се добро познавала и Македонски је радо дошао са девојком у кућу где је одсео Солдат са још двојицом „пријатеља“. 

Ускоро је грчка полиција пронашла тела Македонског и Котове закопана на различитим местима. Сашу су удавили, а Светлани сломили подјезичну кост, да би је затим раскомадали.

Саша Солдат (Александар Пустовалов - 35 жртава)

Wikipedia

Саша звани Солдат (војник) је завршио музичку школу, радио у фабрици опреме за космонаутику у Москви, а затим добио позив за војску. Доспео је у елитну морнаричку пешадију. Заволео је војнички живот и тражио је да га пошаљу на фронт у Првом чеченском рату 1994, али то се није догодило.

Несрећан због тога што његова војна каријера не напредује, Солдат се упустио у ноћни живот. После крваве туче у бару, чланови једне московске банде му нуде да им се придружи.

Тако је Саша коначно добио могућност да покаже своје смртоносне способности које је стекао у војсци. Солдат је био посебно инвентиван када је планирао убиства, а маскирање је било једна од његових главних одлика. На пример, једном се придружио  групи зидара и данима радио са њима, а затим их повео у ресторан где је обично свраћала његова нова жртва.

Убијао је када су га најмање очекивали, и стекао углед талентованог глумца и немилосрдног џелата. Коначно је ухапшен 1999. и осуђен на 24 године затвора, што значи да ће кроз шест година бити слободан човек. 

Ћопави Макс (Максим Лазовски – 42 жртве)

Wikipedia

За разлику од Македонског и Солдата, Ћопави (хромой) Макс није имао никаква разочарења и неуспехе у животу. Лист „Коммерсант“ је писао да су његови новинари имали прилику да разговарају са њим и да су стекли утисак да то није никакав убица. Више је личио на бизнисмена који тргује нафтом и има четири приватна авиона.

Иза те маске се ипак скривао крволок. Ћопави Макс (повредио је ногу у саобраћајној несрећи) није само изнуђивао новац од бизнисмена и убијао своје ривале, већ је и организовао више терористичких напада у Москви.

Познат је по свом бруталном и дрском прилазу „послу“. 1993. он и његови људи су отворили ватру из аутоматском оружја у строгом центру Москве и убили петорицу дужника. Исте године Макс се посвађао са радницима једног паркиралишта. Вратио се касније да би бацио бомбу на њих.  

Његов списак жртава се чини бескрајним, али полиција га напокон хапси 1996. године. За поседовање оружја без дозволе и коришћење лажних исправа осуђен је (на свеопште чуђење) на само две године затвора, тако да је одробијао своје до краја судског процеса.

Ћопави Макс је постао религиозан. Чим је пуштен из затвора 2000. године убијен је у близини једне цркве у Московској области. Ко је наручио његово убиство и ко је пуцао никад се није сазнало.

Сазнајте још: Како су Адидас тренерке постале заштитни знак руског подземља

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!