Зашто је Русија заљубљена у (Адидас) тренерке?

Наталија Носова
„Неке тајне везе“ немачког спортског бренда и Русије датирају још из Совјетског Савеза, када су три (понекад две) пруге поплавиле све са источне стране Гвоздене завесе. И нико није могао ни да замисли да ће Адидас постати симбол руског криминала.

Карл Лагерфелд, креативни директор модне куће Шанел, једном је рекао: „Тренерка је знак пораза. Ако сте купили тренерку значи да сте изгубили контролу над животом.“ Ако је то истина, онда многи Руси воде неконтролисани живот.

Тренерке у Русији често немају никакве везе са спортом, посебно у провинцији. Људи их носе као одећу за сваки дан. Она је постала нешто попут националног симбола. Погледајте само ове мемове! Наравно, не носе сви у Русији Адидас шушкавце (посебно ових дана), али фотографије су заиста смешне.

Међутим, још пре само пар деценија тренерке се нису доживљавале на исти начин. Заправо су сматране отменом одећом. Зашто?

Адидас на Олимпијади

За време Хладног рата, непосредно пре почетка Олимпијаде у Москви 1980. године, Адидас је потписао уговор са совјетском владом о опремању репрезентације пругастом спортском одећом.

Леонид Брежњев и „верхушка“ нису били пресрећни због чињенице да се совјетски спортисти такмиче у западној одећи, али квалитет источне одеће није био на потребном нивоу. СССР је дао све од себе да се са униформа уклоне капиталистички знаци, па се логотип Адидаса није ни видео, чак је и опрема имала само две, уместо три пруге Адидаса.

Али то није спречило домаћу публику да схвати да њихови јунаци носе Адидас тренерке. Популарност овог бренда у Совјетском Савезу је после Олимпијаде порасла стоструко.

У моди

У раним осамдесетим Адидас тренерка је постала појам шик одеће. Наравно, тренерке је било тешко набавити на легалан начин. Тако су се појавили Адидас фалсификати. Познате три пруге су се штанцовале на сваку врсту одеће. А срећници који су могли да себи приуште оригиналан производ осећали су се као да носе одела најбољих кројача. 

Власти нису биле одушевљене и посматрале су све то као и случај са фармерицама, жвакама и другим западним ђавољим производима. Али нису могле да учине ништа. Појавила се чак и шаљиво-поучна песмица: Сегодня носит Адидас, а завтра родину продаст (Данас носи Адидас, а сутра ће отаџбину да прода)!

Одећа за лоше момке

Тренерке (и Адидас и других брендова) су после распада СССР-а постале посебно популарне у свету криминала. Носили су их робијаши, јер многи затвори нису имали униформе. Сем тога, деведесетих година неки бивши спортисти су почели да се баве криминалом да би спојили крај с крајем, а носили су исту одећу у којој су тренирали.

Овај начин облачења је пронашао пут до самог врха бизниса, и слика милионера у Адидас тренерци на пословном састанку није била нимало чудна. Ситнији криминалци, такозвани гопници, такође су, инспирисани својим идолима, носили исту одећу.

Наравно, гопници су куповали на улици фалсификоване производе. Отуд силни мемови који исмејавају „Адидос“, „Адибас“ и друге непостојеће компаније.

Пад популарности тренерки

Неко је на веб-сајту LoveHate.ru 2008. године написао следеће: „Овако обучени не можете у позориште или на венчање, али као одећа за сваки дан - зашто да не?“ Али време је пролазило и популарност тренерки „за сваки дан“ и све могуће ситуације је опадала.

На интернету можете наћи и списак типова људи који данас не свлаче тренерке ни кад спавају (а не баве се спортом): гопници, бандити... и људи који стално путују возовима.

Опстанак тренерки

Да, многи Руси облаче у возу тренерку, чак и ако нису гопници. Виктор Вахштајн, професор социологије је то овако објаснио: „Данас је тренерка полујавна униформа, а и купе је полујавна просторија. Зато тренерке вероватно тако добро одговарају у возу. Носити тренерку је једноставно удобно.“

Зато ће за тренерке вероватно увек бити места на руским улицама. Како је написао корисник Твитера Виктор Губернијев: „Живот у Русији је вечита трка са препонама“. Можда је баш зато увек корисно имати тренерку при руци?

Шалу на страну, тренеркама су данас у Русији опседнути само најнижи слојеви друштва. Али три пруге су и даље бесконачан извор забаве за све остале. Само погледајте.

Како је почело (Александар Пушкин, најпознатији руски песник) и докле је дошло (неидентификовани гопник).

И мушкарци у Адидас тренеркама могу да уживају у музеју. И по обичају, да чуче...

Не можете ни да замислите шта овај тип свира. Тако је вероватно боље.

Понекад Адидас паше чак и на високим потпетицама. (У ствари, уоште не паше, али кога брига?)

Ако немате паметнија посла, можете ставити три пруге и на ауто...

... или на улазна врата...

...или на мачку.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyond одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: