Љубав, Путин и железнице: Како је руски језик постао живот и судбина младе Српкиње

Да ли студенти треба да бирају баш руски језик на факултету? Да ли од знања руског језика касније можеш да живиш и да изградиш успешну каријеру? Какве могућности даје руски језик на пословном тржишту? На ова питања одговара позитивно млада Београђанка Антонела Бијелић, преводилац и стручњак за руски језик и културу.

Љубав према руском језику и руској култури родила се још у основној школи, када сам и почела да учим руски, и то искључиво захваљујући предивној професорки руског језика, која је успела своју љубав према Русији да приближи и подели са ђацима. То је професорка у пензији Зорка Бокан, коју кривим што сам заволела руски језик и културу и која ми је на неки начин одредила судбину.

Филолошки факултет, катедра славистике, руски језик и књижевност је била моја прва и једина жеља. Ја сам своју жељу испунила без обзира што ми је доста људи из окружења говорило да је студирати кинески, арапски или неки други језик можда исплативије и боље. Међутим, ја сам без икаквих идеја о томе шта ћу радити када завршим студије, уписала Филолошки искључиво због љубави према руском.

Руски језик сам почела да учим уз помоћ песама још у основној школи, и тако су ми  поред језика и руска култура, а посебно народне руске песме постале блиске.

Почетак рада са руским језиком

Већ у другој години факултета, имала сам среће да почнем да радим и као приватни професор руског и као преводилац. У лето после завршене друге године факултета први пут сам се опробала као преводилац и то ми се баш допало. Рад са руском децом и живи контакт са људима са руског говорног подручја су били права вежба и искуство које је даље само учврстило моју љубав према руском, и први пут дало наду да од знања језика и те како може да се живи.

Исте године, у јесен била сам преводилац на омладинском форуму, где су биле представљене могућности одласка у Русију на различите форуме, кампове и догађаје. До тада је мој сан био да одем у Москву. 

Како сам доживела руску бајку

Већ после неколико месеци, добила сам понуду да будем учесник Руске школе политике (РШП) која се одржава у Москви. Мојој срећи није било краја. Наравно да сам отишла, и оног тренутка када сам слетела у Москву, доживела сам бајку. Заиста, тај град је оставио на мене прелепе утиске које мислим да никада нећу заборавити. У граду из бајке знала сам да желим да радим посао који има везе са Русијом, који ћу да обављам користећи руски језик.

Упоредо док сам завршавала студије, била сам на неколико форума у Руској Федерацији, упознала много нових људи, неки од њих су постали моји велики пријатељи, али најбитније остала сам одушевљена како, на који начин и колико се са омладином и студентима ради у Русији и колико њима држава поклања пажњу.

Са дипломом у рукама ја сам имала много искуства, посетила много догађаја, упознала сјајне, учене, дивне људе и имала толико пријатеља, али ми је било жао што такву могућност немају и остале колеге са којима сам четири године студирала. 

И тако, разговарајући са пријатељима дошли смо на идеју да и ми нешто урадимо, допринесемо развоју друштва и покренемо нашу омладину. Још 2016. са пријатељима смо формирали Балканску креативну групу (BCG), одрадили неколико сјајних пројеката и припремали се за највећи омладински догађај 2017. Светски фестивал омладине и студената #WFYS2017.

Антонела Бијелић се снимала за енглеску редакцију Russia Beyond на Светском фестивалу омладине и студената у Сочију 2017.

Незаборавни Сочи и Путинов чврсти стисак 

- Мени је Сочи било једно велико чудо јер су тамо сви снови и жеља постали стварност. Све што је било нама пружено, све што је за нас урадила Русија, то је било на нивоу следећег века. Русија је дефинитивно корак напред испред свих. Нама је била неизмерна част да се нађемо у таквом окружењу. У Сочију сам се неочекивано упознала са Владимиром Путином и то је било фасцинантно! Он има чврст стисак и оно што је мене одушевило је то да он са ким год се поздрави гледа директно у очи. Он је човек, који поштује било које биће које му се нађе са друге стране и то чини његову величину као човека. То је мене највише одушевило!    Знала сам да смо добар посао урадили. Видели смо у Сочију најбоље младе људе свих занимања из целог света, новинаре најмоћнијих телевизија и информационих кућа, најпрестижније светске и руске компаније, и представнике скоро свих региона Руске Федерације.

Српска лепотица у Руским железницама

У мору обавеза око промоције 19. фестивала у Србији, организације 9. маја у Београду, на којем сам учествовала као ПР, заштитно лице, видим ја оглас.

„Преводилац за руски језик“, усмени и писмени преводи, службена путовања, седиште центар Београда, компанија „РЖД Интернешнл“. Без гуглања, пошаљем ја CV, онако успут, констатујући: „Ово је идеалан посао за мене“, и кренем даље за обавезама.

После састанка у Руском дому, везаним за Бесмртни пук, зазвони мени телефон. Жена се на руском представи и пита ме да ли могу да дођем на разговор. Договоримо се, ја са телефона погледам где је компанија, и као припремим се. Прочитам информације са почетне стране.

Први разговор. Нова зграда, све сређено, пријатни људи. Попричамо и ја сам изашла из зграде без посебне наде да ће ме запослити.

Следећи разговор са директором. Без велике припреме, средим се, дођем у 9 ујутру, попричам са директором, и нагласим му да ја морам да идем у Сочи на Фестивал, без обзира да ли сам се запослила или не.

И од тог разговора прође месец и по дана.

У међувремену сам размишљала да ли ми се ради или не, и ишла на конференције, путовања, радила све што волим.

Кад, сунчан топао дан, крај јуна месеца зове ме иста она жена као и први пут и каже: „Ми смо се одлучили за тебе, чекамо те у канцеларији за месец дана“. Морам признати да нисам била преодушевљена.

Дошао и тај 25. јул, 6 сати ујутру спремила се и кренула да нађем мане том новом послу и одустанем пре него што потпишем уговор.

Дочекао ме дружељубив колектив, сређене канцеларије, угланцано радно место, и картица: „РЖД Интернешнл. Преводилац“. Одмах ми се допало, и одмах сам потписала уговор, и тако постала део велике, сјајне, радне екипе у центру Београда.

Учења много, посла како кад, занимљивих ситуација море.

Сад кад се осврнем већ се пола године дружим са њима, преда мном је тек хиљаду књига, приручника, речника, и имам осећај сваки дан да сам тек почела да учим језик. То изазива и страх, али ми је и изазов.

Оно што ми се највише допада је што свако сваком помаже, и „ускаче“ кад год је потребно, сви се лепо дружимо.

За сада је супер, па нека тако и остане.

Овај пут немам зацртане планове, пустићу да иде само својим током.

Прочитајте још:  „Од знања руског језика и те како може да се живи“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“