Јунак руског фолклора Иља Муромец је прве 33 године свога живота био хром и све време се излежавао на пећи. Исцелио се када је посетио мудраце који су га подстакли да ступи у службу код кнеза Владимира. Разумљиво је што овај мит има велики значај за руски народ. Лењог Руса не може мотивисати ништа што није од насушне важности. Њега не инспирише чак ни материјална добит јер му је спокој важнији од новца. Међутим, ако су на било који начин угрожени чланови његове породице, његови рођаци или пријатељи, онда Руса ништа неће спречити да запне и усрдно се потруди. Исто важи и за питања националне и личне части.
„Седам пута мери, једном сеци“ – то је изрека коју сваки Рус научи још у детињству. Током целе своје историје Русија је стално доживљавала периоде несташица и зато се штедљивост у Русији увек третирала као врлина. Поред тога, постоје неписани „рецепти” за све и свашта, од кисељења купуса до склапања компјуера. У совјетско доба Руси су се често шалили да живе „у земљи савета“ (уместо Совјета, јер руска реч „совет“ значи „савет“). Зато се немојте чудити ако неко буде критиковао све што радите. Управо из тог разлога су Руси често веома неодлучни. Са друге стране, када се учини да су све варијанте испробане и „нема шта да се изгуби“, тада Рус прелази на режим „турбо“ и ради све како сматра да је најбоље, игноришући сваки разуман савет и упозорење. Понекад је то добра тактика. Али само понекад.
Озбиљност је увек била својствена Русима. Она се укоренила дубоко у психу нације, делимично и због православних хришћанских вредности које проповедају смирење као највећу врлину. У тешким временима Руси нису оптуживали Небо, него су, напротив, све прихватали као допуштење Божије и увек су били спремни да се суоче са потешкоћама. У 20. веку су Руси имали само неколико лепих година, те се испоставило да је заиста било разлога за озбиљност. Са друге стране, Руси знају како се ужива у животу. Кад Рус „удари бригу на весеље“, ништа га не може зауставити.
Русија је огромна земља и вероватно су због тога правила у њој увек имала велики значај. Руси су окружени многим правилима код куће, у школи, и градском превозу, као и многим неписаним правилима везаним за поштовање старијих, итд. У совјетском периоду самовоља није била на цени. Људи су подстицани да се „држе стада“, а ко би покушао да се издвоји брзо би се обесхрабрио. Тако су грађани Русије навикли на ред и воле да га одржавају. Зато је у Русији број чиновника и полицајаца по глави становника један од највећих на свету.
Али ред се не поштује само зато што постоје органи реда. Већина Руса и код куће воли да одржава ред. Скоро свака породица има стрица или деду који „све уме“, тј. скоро све може да поправи или направи, од машинице за млевење меса до аутомобилског мотора. За скоро сваку супругу, мајку или баку је питање части да води рачуна о чистоћи стана.
Са друге стране, ти исти људи који толико воле ред, могу се занети када је реч о нечему што им много значи. Ваш педантни и вредни дедица може изненада да помахнита од гнева када његов фудбалски клуб губи, а ваша брижна мама може ноћима да не спава због потешкоћа на које у животу наилазе ликови из њене омиљене серије. Чак и млади студенти војних академија могу привремено да забораве на ред и организују провокативни плес током слободног времена. Екстремно поштовање реда понекад може подстаћи Русе да се потпуно „откаче“ када им се пружи могућност.
Добро је познато да се Руси ретко осмехују и ми смо ту појаву већ објаснили. Уздржаност је показатељ достојанствености. Она потиче од осећања за ред које сваки Рус поштује и сматра то својом обавезом. Па ипак, у том уздржаном човеку се скрива велико срце и ви се у разговору са њим можете упустити у веома дубоке теме када га боље упознате.
Рус не разуме баш најбоље шта то у његовом животу треба држати у толикој тајности. Он сматра да сви живе у сличним тешким временима. Њему не пада тешко да вам исприча своје проблеме, своја очекивања и жеље, нарочито после флаше вина испијене у његовој кухињи. Странца може уплашити количина података из личног живота коју Рус добровољно износи у разговору. Али Руси воле да се окупљају и да по ко зна који пут дискутују о истим проблемима са истим људима. То му дође као нека врста националне терапије. После два или три сата жалопојки и мушкарци и жене се осећају боље, а затим настављају са својим свакодневним пословима – до следећег отвореног разговора.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
