Како су „Стаљинови пси“ освојили Србију

Дмитриј Лане
Руски црни теријер је дуго служио у совјетској армији где је добио надимак „црна смрт“ због опасности коју је представљао по непријатеља. Ови су пси временом постали популарни у СССР а затим и у Русији. Испоставило се да имају одличан карактер и за миран, цивилни живот. Дописница Russia Beyond на српском је разговарала са Небојшом Даниловићем, власником Грома, шампиона Србије 2018. и сазнала како је и зашто он заволео руског црног теријера.

Раса руски црни теријер је створена у Совјетском Савезу 50-их година прошлог века по наређењу Јосифа Стаљина. За чување логораша и стратешких војних објеката био је потребан снажан али и послушан пас који се не боји зиме. Настао је укрштањем преко 15 различитих раса попут њуфаундлендског пса, великог шнауцера, ротвајлера и других. Руски црни теријер је служио у совјетској армији где је добио надимак „црна смрт“ због опасности коју је представљао за непријатеља. Ови су пси временом постали популарни у СССР а затим и у Русији. 2015. године Пошта Русије је чак издала марке са сликом овог пса. Руски теријер је постао популаран и ван земље, па и у Србији. 

Зашто сте изабрали ову расу пса?

Небојша Даниловић: Иако нам ово није први пас (супруга и ја смо пре брака имали псе), већ дужи низ година сам заинтересован за ову расу, али ево тек од скоро су услови постали повољни да узмемо пса. Још пре 15-ак година, један чувени београдски грумер, одгајивач и кинолошки судија нам је скренуо пажњу на релативно нову расу која се код нас појавила. Он је био искрено одушевљен руским теријерима, и тако нам је убацио „црва“ да о томе размишљамо. Тада чак и није било толико доступног материјала, па ни сам интернет није био ни близу овога што данас имамо. Дуго сам истраживао и тражио податке о раси, карактеристикама, историји итд. И заиста сам био фасциниран подацима и причама које сам проналазио. Тада је било доста тешко пронаћи добро легло код нас. Све су то били почеци и покушаји да се овде направи озбиљна одгајивачница руских теријера. Поред тога, већ сам имао пса који је био доста млад, а услова за два пса нисам имао. Када се томе дода прича о самој историји пасмине, о томе како је настала ова раса и које су све захтеве имали у руској војсци и да су врхунски кинолози то успели да испуне, јасно је било да ћу кад тад набавити руског теријера.

Како сте бирали име за Грома?

Бирање имена за Грома је код нас у кући био заиста процес. С обзиром на то да нас је петоро, и да је код нас генерално правило да деца равноправно са нама одлучују о неким питањима, ово је трајало доста дуго. Било је ту разних предлога. Оно што смо се сви превасходно усагласили је то да име треба да буде некако српско-руско и да треба да звучи моћно. Дакле оне варијанте Бен, Кинг, Астор, и сл. нису долазиле у обзир. Онда смо схватили да има доста руских имена међу људима код нас у Србији, па би можда било незгодно да се зове Сергеј, Оги, Аљоша, и слично. Тако смо избор свели на имена типа: Гриша, Цар, Гроф, Гром, Кнез, Вожд, итд. Направили смо списак и онда смо гласали. Гром је освојио највише гласова и ето... сад имамо Грома.

Какав је Гром карактера? Да ли је типичан за ову расу?

Карактер Грома је просто невероватан. Ако су сви руски теријери такви, просто ми је невероватно да људи размишљају да ли да узму таквог пса. Пре свега руски теријери су изузетно психички стабилни пси. Невероватно су храбри, интелигентни, непоткупљиви и јако брзо уче све што се од њих тражи. Почев од хигијенских навика, преко неких ствари које не сме да раде, па до команди послушности. Гром никада, али никада, није био кажњен за нешто. Сваки пут би једно једино оштро и одсечно НЕ решило проблем. Усвојио би да то не сме да ради и тачка. Руски теријери су јако привржени породици, нарочито деци. За њега је дете у кући бр.1. Имају заиста велики порив да вас усреће и да вам испуне сваки захтев. Ако му се јасно покаже шта се од њега тражи, научиће то већ након 3-4 понављања. Оно што је јако занимљиво код ове расе јесте то да једном научене и усвојене команде и захтеве памте цео живот. Изузетно су заштитнички постављени према члановима породице, нарочито деци. Територијално су оријентисани и имају јак нагон за чувањем своје територије. Овај одбрамбено-чуварски инстинкт се посебно изражава након друге године живота. До тада ће многи бити збуњени његовом дружељубивошћу и друштвеношћу. Али након тога, постаје јако озбиљан. Увек је на опрезу. Чак и према људима које је видео много пута. Ако нису део породице, увек их посматра и процењује. Никада не треба пуштати госте да сами улазе у двориште или стан. Обавезно је да неко од укућана буде присутан. И када он види да су власник и гост пријатељи, да су се поздравили, нема проблема.

Оно што је важно напоменути: иако имају такав заштитнички карактер, последње што ће урадити је да нападне. Прво ће да устане и да стане испред потенцијалног нападача. Свестан је своје снаге и нада се да је то довољно. Уколико процени да претња није прошла, залајаће једном или два пута. Неће лајати бесомучно као неки други пси. У 99% случајева биће довољно јасно да га не треба даље изазивати. Али ако се и на ово нападач оглуши, онда је већ у проблему. Сигурно је да следи акција. Али опет контролисана. Прво ће га оборити на земљу (за разлику од других паса, руски теријер превасходно има скок са шапама напред тако да је готово немогуће остати на ногама) уз апсолутну контролу. И даље неће почети да гризе и да кида. Као што рекох, то је стварно последње што ће да уради и то само онда када процени да се нападач није предао и да се другачије неће зауставити. То почиње са контролним угризом, где он само загризе и држи. Неће као пит булови климати главом, кидати и цепати. Ако је нападач толико луд да се не предаје и не попушта, крећу муње и громови. А томе онда заиста нико не жели да присуствује.

Оно што је још јако важно да се напомене, руски теријери уопште нису лајави и гласни. Нарочито у кући. Јако ретко лају унутра, и када се то деси, будите сигурни да се напољу нешто догађа што није нормално, иако можда ви то не примећујете (најчешће је то нека свађа или викање). Када су у кући или стану, нису активни и не траже пуно места. Каже се да су то велики пси за мале станове. И заиста је тако. Он ће увек заузети позицију да може да посматра укућане са једне стране, а улаз са друге. Практично увек покрива тај безбедносни аспект. Када изађете на кратко, рецимо, одете до купатила, он ће вас чекати испред врата и обрадоваће вам се као да вас није видео читав дан. Са друге стране, никада неће доћи да вас гњави или да скаче на вас, на кревет, на врата и остало. Знам да ово звучи невероватно, али је заиста тако. И када жели да се игра са вама, донеће вам лоптицу или играчку, спустиће је поред вас и ту ће да легне. Ако устанете да се играте супер, ако не он ће вас чекати. Неће вас гњавити са тим. Али зато када кренете да се играте, имаћете пса који је неуморан у трчању, скакању, апортирању... играће се све док ви желите да се играте. Оног тренутка када прекинете и кажете доста, он се искључује као некаквим прекидачем, и враћа се у онај „кућни мод“. Знам да звучи невероватно али је заиста тако.

Још једна важна карактеристика је то да руски теријери нису деструктивни када остану сами. Нећете пронаћи уништен стан или двориште после вишесатног остављања.

По чему се може рећи да је то руски пас?

Пре свега по томе што далеко више воли зиму и снег него лето. Сатима може да трчи и да се игра по снегу, да се закопава у снег, да лежи на снегу. Али зато када је врућина у питању, просто је сав мрзовољан. Чак га ни зими нећете видети да лежи поред радијатора, већ увек тражи најхладнију позицију да легне.

Да ли је то луксузна раса паса?

Ако луксузом сматрамо нешто што је скупо онда постоје пси који су скупљи од њих. Ако је луксуз нешто што је ретко, онда можемо рећи да руски теријер спада у нешто луксузније псе. Али ако под луксузом мислимо на нешто што је изузетно вредно и несвакидашње, онда су руски теријери заиста посебна луксузна раса паса.

Колико у просеку кошта штене руског теријера?

Цена штенета се креће доста широко. Свакако зависи од родитеља и њихових линија. Поред тога, цену доста диктирају и освојене награде на изложбама. Ово је сувише озбиљна раса да би се задовољили само најобичнијом оценом. Управо због тога, све више се у последње време гледају и званични здравствени тестови које поседују родитељи штенаца. Ту је пре свега снимак лактова и кукова, као и тест генетски преносивих болести и снимак очију. Све то вам гарантује да ће и штене бити здраво, стабилног карактера и са великим потенцијалом. У супротном, ако вам је цена пресудна, и тражите да купите јефтино штене, будите сигурни да ћете добити пса који ће постати јако снажан, са непотпуним или неуравнотеженим карактером и биће га јако тешко или скоро немогуће контролисати. А то је већ огроман проблем и за вас и за вашу породицу и за самог пса. Цена озбиљних штенаца са провереним линијама предака се креће од неких 500-700 евра па навише. Уколико планирате да увезете штене из Русије са свим овим потенцијалима и одрађеним тестовима, не рачунајте на ниже од 1.000-1.500 евра. И то је већ доста добра цена. Наравно, уколико причамо о првобираном штенету цене су веће.

Руски теријер је пасчувар. Како Гром чува вашу породицу?

Нешто најневероватније што нам се десило пролетос је било његово испољавање територијалности. Наиме, услед квара на капији дворишта, она је остала отворена цео дан. Ја сам ујутро паркирао ауто и отишао на посао, а велика капија на дворишту је остала широм отворена. Супруга ме зове око пет и каже ми да је стигла кући и да је капија отворена. То је био шок. Свашта сам помислио. Вероватноћа да ту испред капије не прође ни један пас или мачка је равна нули. Следећа њена реченица је: „Само да знаш да имамо генијалног и препаметног пса. Он седи на степенику испред улазних врата и гледа према отвореној капији.“ Ја сам био запањен чињеницом да он није изашао и отишао. Он је проценио да је двориште остало угрожено и незаштићено, и све време је седео на степенику и посматрао улаз у двориште и отворену капију. То је трајало неких седам сати! Просто невероватно! И да се ово нама није десило не знам да ли бих поверовао у то.

Где је боље држати оваквог пса, у стану или у дворишту?

Гром је са нама у кући, када смо ми код куће. Кад смо на послу он је напољу у дворишту. Такође, ноћу спава напољу. Генерално људи имају одређену бригу око његове величине и око тога колико ће им заузети места у кући, али верујте ми, нећете га ни осетити у стану. Као што сам већ рекао, унутра је неактиван и ненаметљив. Има изузетну свест о хигијенским навикама, не лиња се и нема непријатан мирис. Нема ни један разлог зашто га неко не би држао у стану.

Шта бисте посаветовали онима који иду на путовање са руским теријером?

Ми до сада нисмо приметили ништа што би могло да се подведе под неки проблем око путовања. Једини проблем је што је он велики па му ипак треба мало више простора да легне. Ми смо чак прошле године ишли са њим у Црну Гору и он је све време био под сувозачким ногама. Мало је било тесно за њега и сувозача, али смо правили паузе, мало би се истрчао и то је то. Ништа немогуће.

Чиме се храни?

До своје прве године Грома смо хранили свежом природном храном, превасходно месом. Уз месо, ту је било и младог сира, јогурта, поврћа, разних семенки, рибе, итд. Никада није попио ни једну једину таблету калцијума нити било ког вештачког суплемента. Са оваквим природним начином исхране, најбоља ствар је што ће све добити што је важно за раст и развој, а ни са чим не може да се предозира (што нарочито за калцијум зна да буде јако опасно). Овај такозвани БАРФ начин исхране је нешто најбоље за псе, али захтева мало организације око набавке и складиштења, нарочито за овако велике псе. Једна од заблуда је да им се треба кувати храна. Не, они све једу сирово. Како месо тако и рибу. Често смо узимали целог лососа, и након филетирања, Гром добије главу, кичму и реп. Све сирово. То је најбоља варијанта за њих. Пси су месоједи, и директни потомци вука. У свом природном станишту тешко да ће пронаћи нешто скувано за јело. А оне приче о томе да ће постати агресиван и крволочан ако једе сирово месо, то не бих да коментаришем. То је таква глупост да немам речи. У последње време му чешће дајемо грануле јер су знатно једноставније, нарочито зими када је са нама у кући, па би оброк са јогуртом и месом направио приличан хаос. Дајемо му да једе два пута дневно јер сматрам да је тако боље с обзиром да је велики пас и да нема потребе да оптерећује желудац са великом количином хране у једном оброку. Овде морам да напоменем да уопште није алав. Могу слободно да му оставим цео џак на земљи, он ће да поједе колико му треба за тај оброк и крај.

Које команде зна и како сте га дресирали?

Поред основних команди послушности (поред, седи, лези, на место, дођи, чекај, донеси...) ми смо се доста са њим играли и деца су га свашта научила. Сада рецимо разликује „дај шапу“ од „баци пет“. Зна „глас“ (да залаје на команду), да пронађе сакривену играчку, да прескаче препреке. Деца се са њим играју жмурке по дворишту, итд...

Шта бисте посаветовали човеку који се одлучио за таквог пса? За шта мора да буде спреман и шта обавезно мора са псом да се ради?

Најважније од свега је да заиста жели обавезу какву изискује пас. Мора да буде спреман на то да ће му порасти трошкови у кући. Ипак то није мали пас, и тражи доста. Одрастао руски теријер дневно једе око 1 кг свеже хране или око 400-500 гр. гранула. Избор гранула је такође велика ствар. Понуда је јако велика и треба научити читати све те етикете и натписе. Занемарите слику срећног пса на џаку. Грануле морају имати мин 60-65% меса и да буду без житарица. Оквирне цене су од 400,00/кг па навише. Поред трошка за храну, треба обратити пажњу на то да, иако се не лињају и нису захтевни по питању одржавања длаке, ипак морају 3-4 пута годишње да иду код грумера. Њихова длака константно расте. Дакле није да ће достићи дужину од 4 цм и онда стати. Не. Зато се и каже да руски теријери имају косу а не крзно. Такође, они се шишају маказама. Само се поједини делови брију машиницом. Све остало је ручна фризура маказама. Трошак за грумера је око 50 евра код доказаних и проверених мајстора.

Како ви пазите на његову косу? И да ли имате проблеме кад мења длаку?

Као што сам већ поменуо, њихова длака не захтева неко велико одржавање. Довољно је да се 1-2 пута недељно ишчетка, што свакако није много. Руски теријер ће почети да се лиња једино ако сте пропустили неко четкање. Поред тога, одлазак код грумера 3-4 пута годишње је обавезно. На пролеће, када је сезона лињања, треба мало учесталије да се четка, јер ће и њему бити доста лакше када „скине џемпер“.

Најзад, ако неко жели да набави пса чувара кога ће држати напољу или, још горе, везаног на ланцу, нека одмах заборави на руског теријера. Они су сувише интелигентни и самосвесни да би их неко гајио на тај начин. Са таквим понашањем, добиће потпуно неконтролисаног пса коме ни он сам неће смети да приђе да га нахрани. Ми у дворишту и немамо бокс за њега. Има своју кућицу, али нигде немамо простор да га затворимо. И добро је да то нисмо правили јер би то било само бацање пара. Не постоји ни један једини разлог да га неко држи у боксу. Он мора да буде са породицом. Када радимо нешто напољу, затворимо га у кућу. Можда је мало смешно али је тако. И тада он све време проведе поред прозора и није му јасно зашто је он унутра, а ми напољу.

Руски теријер је брз. Да ли је потребно да свакодневно истрчи 10 км?

Генерално, руски теријери су пси који се не истрчавају као неке друге расе. Нема потребе за тим вишекилометарским трчањима. Њима је довољна шетња и било каква активност типа бацање лоптице и сл. у природи са власником. Руске теријере нећете видети да сами од себе почну да трче неконтролисано као друге расе.

Колико година има Гром и колико живе руски теријери?

Гром је тренутно стар 2 године и 2 месеца, а просечан животни век ове расе је око 12 година. Спада у доста јаку, отпорну и здраву расу. Наравно, опет је овде важно да напоменем да зависи и од тога какво сте штене купили и какве су му предачке линије. Осим дисплазије кукова и лактова (што је иначе бољка свих велики раса), нема ништа друго што би било карактеристично као здравствени недостатак расе. Треба обратити пажњу на очи (јер су прекривене длаком), уши које су преклопљене и због тога подложне неким инфекцијама, и највише у летњим шетњама обратити пажњу на попино прасе, травку која многима зна да зада главобоље. А руски теријери са својом дугом и густом длаком врло често је покупе. Ако се не примети на време, може да направи велики проблем.

Зашто ви волите Грома?

Шта рећи на ово? Гром нам је донео једну потпуно нову енергију у кућу. Једна нова врста љубави и задовољства. Поред тога, осећамо се далеко безбедније. И ми и деца. Чак смо доста мирнији и када деца остану сам код куће са њим. Поред свега тога, мало нас је и покренуо са шетњама по природи, одласцима на излете, изложбе које ми мало продужимо и направимо од свега некакво интересантно викенд путовање. Сада већ кад планирамо неки мини предах од 2-3 дана негде, тражимо смештај где су пси добродошли. Некад се људи уплаше када чују која је расе и плаше се величине, али је сигурно да ће им нека мала „џепна“ раса задати више проблема. 

Ако сте и ви успели да заволите руског црног теријера Грома као и ми, можете пратити његов живот преко Инстаграма.

Нордијски карактер: Запрежни пси руског севера

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: