Руски генерал Солујанов: „Југославија је 1999. примила ударац намењен Русији“

Живот
ИГОР ДАМЈАНОВИЋ
Једна од највећих живих легенди руске армије, херој СССР-а, генерал Александар Солујанов, опеван у популарној патриотској песми „Батяня комбат“ као „неко ко се никад није крио иза леђа својих војника“, говори о НАТО агресији 1999.

Како сте ви примили информацију да је 24. марта 1999. године отпочела НАТО агресија на Савезну Републику Југославију?

Александар Солујанов: Та вест ме веома узнемирила, иако је с обзиром на модел понашања НАТО пакта била потпуно очекивана. У то време налазио сам се на месту политичког саветника команданта Ваздушно десантне војске Руске Федерације, генерала Георгија Шпака. Док је трајала НАТО агресија ми смо посетили Београд. Том приликом срели смо се и са вашим председником Слободаном Милошевићем. Непосредно пред наш састанак ваше службе су добиле информацију да је могућ удар крстарећих ракета на председничку резиденцију и наш састанак је пребачен на друго место. Са председником Милошевићем смо дуго и пријатељски разговарали, договорили одређене заједничке кораке и разменили информације.

Какав утисак је на вас оставио председник Милошевић и како оцењујете његову историјску улогу?

А.С.: Рећи ћу вам отворено, председник Милошевић је био искрени патриота. Међутим, његова главна грешка по мом мишљењу је што је наивно веровао да је са НАТО пактом могуће преговарати и постићи компромис. Западни војни савез компромисе не жели и никакве договоре не поштује. Узмите само пример како су преварили Михаила Горбачова да неће бити ширења НАТО-а после пропасти Варшавског пакта. У преговорима са НАТО пактом изгубљено је много драгоценог времена за вашу земљу.

Милошевић је тек када се догодила агресија схватио шта је заиста НАТО и од тог момента држао се храбро и достојанствено. Западне снаге нису могле да га војно сломе и организовале су обојену револуцију у Београду. Тиме су успели постићи оно што нису могли војном силом, ставити под контролу вашу земљу и опљачкати њене ресурсе. Милошевић се држао храбро и достојанствено и у Хашком суду, где му није било омогућено ни елементарно лечење. На крају је положио свој живот на олтар отаџбине.

Какве сте утиске из бомбардоване Југославије однели у Русију?

А.С.: Са мном и генералом Шпаком у делегацији је био и Вјачеслав Куликов, познати руски вајар, аутор многих познатих споменика укључујући и споменик маршалу Жукову на Црвеном тргу. Он нажалост није више међу живима. На све нас је веома снажан и позитиван утисак оставило то како се српски народ држао храбро и стамено у овој сложеној ситуацији. Народ је био јединствен и имао сам утисак да сви Срби у тим тешким временима дишу као један. Ни грађани Русије нису били равнодушни према НАТО агресији на вашу земљу, а ни патриотски део наше власти. Сигурно се сећате како је наш премијер Јевгениј Примаков окренуо свој авион на пола пута до САД, где је имао планирани састанак са америчким потпредседником Алом Гором.  

Наша посета временски се поклопила са Васкрсом. За свету архијерејску литиргију на најрадоснији хришћански празник били смо у цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На нас је веома снажан утисак оставио ваш блаженопочивши патријарх Павле, који је у цркву дошао тролејбусом. Он је заиста био свети човек. На дан Васкрса 1999. године магла и облаци спречили су НАТО бомбардовање. Ја као верујући православац рекао бих да је Божја воља на велики празник симболично заштитила Београд.

Могу рећи да су нас истински импресионирали грађани Београда који су својим телима бранили мостове. Био је то заиста велики патриотски набој и са поносом се сећам да смо и ми били део те атмосфере, јер ми смо желели да подржимо српски народ не само речима.

Поред Београда ми смо посетили и Нови Сад у коме су ужаси НАТО агресије били још израженији него у вашој престоници. Тамо је бомбардовање било можда и најјаче. Генерали НАТО-а нису случајно одабрали и изложили разарањима најразвијенији део ваше земље. Заиста је било болно видети порушене школе, болнице, цркве и друге уништене објекте без икаквог војног значаја. Када погледате циљеве које је бомбардовао НАТО, не треба бити никакав војни стручњак, да би схватили да су они чешће бирали цивилне циљеве, него војне.

Ипак, најгоре од свега је била употреба муниције са осиромашеним уранијумом. Она је имала за циљ да вашем народу нанесе трајну патњу и то није само злочин, већ и варварски чин коме нема равног у историји људског друштва.

Како ви као руски генерал оцењујете начин на који се Војска Југославије супроставила НАТО пакту?

А.С.: Снаге којима је располагала ваша војска се нису могле поредити са НАТО снагама. Ипак истакао бих да сходно доступним борбеним средствима ви сте се држали изванредно. Урадили сте све што сте могли, чак и више од тога. Ваша ПВО била је инфериорна и није била у стању да адекватно заштити вашу земљу. Међутим, ваши војници су старим совјетским ракетама успели да направе јединствен подвиг и оборе „невидљиви“ авион F-117A.

Шта за вас представља српски народ?

А.С.: Ми смо већ вековима искрени савезници, ви Срби сте једини народ који никада није био против Русије. Са вашим политичким елитама то није био случај, али ваш народ је увек био уз Русију. Ми имамо заједничко словенско порекло, традицију, обичаје, православну веру. Ми никада нећемо заборавити да је ваш народ 1941. године устао против пакта са нацистима и да је напад на Краљевину Југославију одложио немачки удар на Совјетски Савез за неколико недеља, што је било касније веома значајно да те несрећне 1941. године пред Москвом зауставимо нацистичку офанзиву. Сада на видело излазе и документи западних тајних служби који указују да сте и 1999. године ви Срби примили удар намењен Русији. Западни политичари су знали тада да је Русија слабија него икад и спремали да нас потпуно уруше. Ипак ударили су поново прво на Југославију, а нама дали на времену да се под председником Владимиром Путином консолидујемо. Подсетићу да је Путин са позиције шефа ФСБ-а ступио на место председника руске владе непосредно након НАТО агресије на вашу земљу.

О невероватној судбини хероја Советског Савеза генерала Солујанова прочитајте у његовом првом интервјуу за наш портал. Руски генерал и херој СССР-а: Сећам се како је патријарх Павле дошао у храм тролејбусом