Како српски студенти виде своју будућност у Русији: Мраз, палачинке и огромне перспективе!

Српски студенти у Нижњем Новгороду

Српски студенти у Нижњем Новгороду

На Државном универзитету „Лобачевски“ у Нижњем Новгороду има неколико српских студената који сада полажу испите. Сајт Russia Beyond је одлучио да сазна како протиче Властимиров, Браниславин и Александрин студентски живот у Русији.

Властимир Стојаков је завршио електротехничку школу у Панчеву и жели да се посвети рачунарским технологијама. Преко Руског дома у Београду сазнао је да може да студира у Русији. Провео је једну годину у Нижњем Новгороду учећи руски језик и сада може да полаже пријемни испит за упис на факултет информационих технологија.   

„За моје родитеље је било изненађење да чују да сам се пријавио за Русију. Били су забринути, али морао сам се некако снаћи. Касније кад сам ишао кроз град приметио сам да заиста некако подсећа на Београд, има горњи и доњи део града. Кремљ је заиста леп. Пре доласка нисам учио руски, из наших школа су, нажалост, избацили руски језик, али ја сам за веома кратко време успео много да научим и, наравно, још учим. Нама Србима то није тешко, јер језици су веома слични. У јуну имам последњи испит из руског и то је то. Искрено кажем, ја нисам имао пуно времена да шетам или разгледам град, јер све време учим. Али идем у биоскоп и гледам руске филмове, опет са разлогом да научим језик!

Можда ми понекад фали домаћа сарма, али није страшно. Пробао сам овде прави руски квас и то је веома укусно пиће. Мени се јако свиђа овде, не осећам се као странац. Ипак, Русија и Србија – то је исто на неки начин. Чак и по томе како говорим многи већ мисле да сам Рус. Ја не волим Европу. Ипак, мислим да је за нас православне Србе боље окренути се ка Русији, него ка Енглеској или Немачкој.“ 

У Српском центру Универзитета у Нижњем Новгороду упознала сам се и са другим српским студентима. Они заједно славе славу, заједно иду на екскурзије. Путовање на Алтај је за Александру Адамовић из Бања Луке било право откриће. 

„Најјачи утисак ми је оставило путовање на Алтај. Била сам у могућности да кроз прозор видим Русију. Видела сам мале градове кроз које смо пролазили и, наравно, Алтај. На само једом камену сам видела толико различитих врста лишаја, колико нема у целој мојој земљи. Много смо путовали и видели пуно еколошки чистих, незагађених места, али на Алтају је све другачије. Лишаји су индикатор чистог ваздуха, а на Алтају их је заиста много. То значи да Алтај има посебан ваздух и природу. 

Алтај

Изабрала сам Русију, јер је код нас је у Републици Српској веома тешка ситуација са запослењем у било којој области, а ја сам завршила екологију и нисам радила две-три години од завршетка. Ишла сам у клуб Руско-српско братство на курсеве руског језика и тамо смо сазнали да руска влада даје стипендије нашим студентима. Одлучила сам да идем у Русију и можда тамо нађем посао. То је главни разлог зашто сам овде.

Дошли смо у октобру. Тада је већ почело лоше време, киша, блато на улицама, све сиво... Онда је кренула тмурна зима, тако да на први поглед град није деловао лепим. Али сада, када је кренуло пролеће и све почело да зелени, град је буквално добио другу боју! Сада се град спрема за Светско првенство у фудбалу. Покушали смо да купимо карте али нисмо успели, нажалост. Стадион је веома упечатљив. А ја волим да шетам у парку, који се зове 'Швајцарска', огроман парк дуж реке Ока. Тамо смо са свим Русима прославили Масленицу, руски празник пре почетка Великог поста и краја зиме, тамо смо палили 'чучело', огромну лутку од сламе као симбол зиме, пекли смо палачинке у Српском центру целу недељу, и јели их са 'сгущенком'. Ову Масленицу смо баш доживели руски, али држимо се и својих празника као што је Ђурђевдан и трудимо се да испоштујемо и наше и руске обичаје.“ 

На граници Европе и Азије

За разлику од Властимира и Александре, Бранислава Јанковић је, како кажу Руси «тертый калач» или «стрелянный воробей», односно искусан човек. Бранислава је путовала у Нижњи Новгород као туриста, успела да оцени све његове лепоте, а сада се као и други Срби овде латила учења. 

„Имала сам срећу да посетим град туристички. Била сам и у циркусу, и у делфинаријуму, возила сам се жичаром и шетала главном пешачком улицом Покровка, кејом и великом Чкаловском степеницом. Град је леп, али време је већином лоше и та лепота не може да се види. Са руском зимом није било тешко. Сви кажу да је ова година била топла, тако да сам имала срећу, изгурала сам зиму у фармеркама. Чак су и Рускиње биле обучене топлије него ја. Можда је ова зима била топла због нас?!

Наша гимназија има уговор са универзитетом у Нижњем Новгороду, који траје већ три године, и по том уговору наши студенти одлазе у Русију да студирају. Прве године је отишао мој брат, а ове - ја. Учим нон-стоп, имам и неке додатне пројекте. Радим у лабораторији, јер уписала сам се на факултет којег у Србији нема. Људи уопште не знају шта је радио-физика. Због тога смо покренули доласке ђака из моје гимназије у лабораторију. На реду је технолошки факултет. Трудим се да променим ствари.

Колико ме је долазак у Нижњи Новгород променио? Увек сам била самостална, али мислим да сам постала још самосталнија. Ово је велика животна школа. Научила сам нови језик, упознала се са многим људима и различитим културама, кухињама, отворила за себе нови свет, пренела своја знања другима, започела свој пројекат... Све у свему, прошла је једна веома значајна и успешна година. Ја видим своју будућност у Русији!“ 

Russia Beyond од срца жели српским студентима да са успехом заврше студије у Русији!

Сазнајте још: Који се нови студијски програми нуде страним студентима у Русији?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“