Погледајте како су руски и совјетски владари изгледали у школским данима

Николај II, последњи руски цар (од 1894. до 1917.)

Николај Романов је рођен 1868. године у Царском селу. Као будући цар стекао је одлично кућно образовање. Обучавали су га најбољи учитељи. Школовао се осам година и његови часови су били слични оним у гимназији, али са више политичке историје, руске књижевности, географије и часова модерних европских језика. Николај се могао похвалити одличним познавањем енглеског и француског језика, говорио је и немачки и дански, а волео је да чита историјску литературу на страним језицима. Једном је признао да би се, да није предодређен за цара, вероватно бавио историјом. Његови учитељи кажу да је био педантан и пажљив на часовима.

Владимир Лењин, вођа совјетске Русије (од 1917. до 1924.)

Лењин (чије је право презиме било Уљанов) је рођен у централној Симбирској (Уљановској) области 1870. године и школовао се у локалној гимназији. Није волео школу и описивао ју је као бирократску. „Приморавали су људе да стичу много непотребног, излишног, мртвог знања, пунили су нам главе...” У царској гимназији тинејџери су учили древне језике као што су латински и грчки, и религију.

Па ипак, Лењин је био озбиљан ђак и завршио је школу са златном медаљом, што је највећи школски успех.

Јосиф Стаљин, вођа Совјетског Савеза (од 1924. до 1953. године)

Мајка Јосифа Џугашвилија желела је да он постане православни свештеник. У црквену Горијску школу у Грузији уписао се 1888. године са 10 година. Шест година касније уписао је Духовну академију у Тбилисију, где је упознао присталице марксизма, који су били протерани са Кавказа. Његови учитељи су се сећали да је Стаљин имао високе оцене из математике, теологије и грчког. Осим тога, волео је руску и грузијску поезију, па се и сам окушао у писању песама. Међутим, на крају је избачен са академије, јер се није појавио на испиту. Историчари сматрају да је вероватно избачен због својих револуционарних ставова.

Михаил Горбачов, председник Совјетског Савеза (од 1990 до 1991. године)

Школске године првог совјетског председника биле су у време рата. Горбачов је рођен 1931. године у Ставропољској области у сељачкој породици. Њихову регију су 1943. године окупирале нацистичке снаге. Од своје 13. године Горбачов је истовремено ишао у школу и радио у колхозу на машинско-тракторској станици. Био је помоћник возача комбајна. За свој рад је добио престижан Орден црвене заставе. Школу је завршио са сребрном медаљом.

Борис Јељцин, први руски председник (од 1991. до 1999. године)

Како се Јељцин присећа у својим мемоарима, рођен је 1931. године у Свердловској области у породици сељака којима је имовина одузета и национализована. Завршио је школу у Пермској области. Био је председник разредне заједнице (староста), али је имао проблема са дисциплином. Једном је чак избачен из школе и морао је школовање да настави у другом округу. Када је био тинејџер, он и његови пријатељи су пронашли гранату и покушали да је отворе. Граната је експлодирала и Јељцин је тако изгубио два прста на левој руци. Због ове несреће није био примљен у војску.

Дмитриј Медведев, премијер (од 2012.), председник (од 2008. до 2012.)

Медведев је младост провео у Лењинграду (Санкт Петербургу) и похађао је обичну школу. Његови наставници се сећају да је највише био заинтересован за хемију и да су га ретко виђали да се на улици игра са друговима. Своју будућу жену Светлану упознао је у 7. разреду и још су заједно. Медведев до данас одржава контакте са својим наставницима.

Владимир Путин, руски председник (2000-2012; од 2016.)

Владимир Путин је похађао школу у Лењинграду, коју је завршио са матурским радом из хемије. Како се сећа, у нижим разредима је био „хулиган, а не пионир”, често је каснио на часове и није био заинтересован за учење. Али после 6. разреда почео је марљиво да ради, заволео је спорт (џудо му је омиљен), па је чак био примљен и у пионире.