1. За длаку избегнута катастрофа
У септембру 1991. године град Уфа (1.300 км источно од Москве) био је само један корак од велике индустријске катастрофе када је пукао и накривио се димњак у рафинерији нафте. У питању је био горњи део димњака – џиновски комад бетона висок 30 метара и тежак 700 тона. Он је у сваком тренутку могао да се сручи на погоне у рафинерији нафте где је било много лако запаљивих материјала. Пад и експлозија су могли изазвати мањи земљотрес и однети многе људске животе у граду са готово милион становника.
Донета је одлука да се горњи део бетонског димњака сруши помоћу серије контролисаних експлозија. То је било веома ризично јер је требало направити врло прецизне прорачуне како би се овај део димњака срушио на предвиђено место. Исто толико је било тешко подићи 350 кг експлозива на висину од 120 метара и поставити га, с обзиром да је дувао снажан ветар. Из Москве је допутовала група спасилаца да координира овом операцијом.
„Уфимска операција рушења димњака је била јединствена. Нико дотада није покушао да одсече део конструкције серијом контролисаних експлозија. Стручњаци за рушење објеката су направили прецизне прорачуне, а алпинисти су пажљиво причврстили експлозив за димњак.
Експлозије су обориле део димњака на специјалну подлогу од песка и опиљака, тј. управо тамо где је и требало да падне, и само је незнатно огребана изолација оближњег цевовода“, рекао је Владимир Кавуњенко, професионални спасилац који је био одговоран за безбедност ове операције.
Преостали део димњака није оштећен, убрзо затим је реновиран и пуштен у рад. Овај спасилачки подвиг је уписан у Гинисову књигу рекорда.
2. У рушевинама земљотреса
Роман Денисов / Sputnik
Земљотрес снаге 7,6 степени Рихтерове скале погодио је 28. маја 1995. године градић Нефтегорск (на острву Сахалин на Руском далеком истоку). То је најјачи забележени земљотрес у Русији за протеклих 100 година. Земља се затресла у један сат по поноћи, када је већина житеља овог градића спавала (у граду је било 3.200 становника). Срушено је 17 четвороспратних зграда чија је конструкција била предвиђена да издржи земљотрес од 6 степени. Градић је личио на поље прекривено дебелим слојем бетона и шута. Земљотрес је уништио и многе путеве и мостове тако да су спасилачке операције биле отежане.
У Нефтегорск је упућено преко 1.500 спасилаца, а операцију је координирао министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу. Касније је он испричао један потресан случај.
„Неколико дана после земљотреса спасиоци су испод рушевина нашли човека коме је на ноге пала бетонска плоча. Он је био при свести и надао се да ће ускоро бити ослобођен. Лекари су, међутим, схватили да му је крв инфицирана и чим се плоча подигне она ће доспети у бубреге и човек ће умрети. Када му је то саопштено он је замолио да му дају вотку и цигарету. Попио је вотку и испушио цигарету, а затим рекао: ’Дижите!’. Умро је на рукама спасилаца“.
После овог трагичног догађаја за потребе министарства је направљена јединствена мобилна опрема за чишћење крви, рекао је Шојгу.
У овој спасилачкој операцији први пут је примењен „час ћутања“, када је тражење и чишћење рушевина обустављено и спасиоци су пажљиво ослушкивали има ли негде још преживелих. Од тада је ово постала стандардна пракса у целом свету.
Спасиоци су свакодевно радили по 17-18 часова. У потрази су користили и псе. Чак и седмог дана након земљотреса пронашли су преживелу особу. И поред крајње тешких услова спасено је 406 људи, али је земљотрес однео преко 2.000 људских живота.
3. Пожар у највишем објекту Европе
Александар Пољаков / Sputnik
Телевизијски торањ „Останкино“, највиши објекат у Русији и Европи, запалио се 27. августа 2000. године на висини од 460 метара. Систем за гашење пожара није био у функцији тако да се пожар брзо проширио јер су запаљени фидери и каблови падали и стварали својеврсну „огњену кишу“.
Први ватрогасци и спасиоци су пристигли у року од 10 минута, а након 90 минута евакуисани су сви људи из торња, иако нису могле бити искоришћене уске степенице. Спасиоци су морали да евакуишу људе лифтовима. Један лифт је пао са висине од 300 метара. Тада су погинула два радника торња и један ватрогасац.
Ватрогасци су покушали да зауставе пламен који се ширио низ торањ, али су запаљени комади падали и ширили пламен кроз материјал који је био предвиђен за заустављање пожара. Током 24 часа 2.400 припадника Министарства за ванредне ситуације борило се са ватреном стихијом. Услед високе температуре попуцало је 120 од укупно 149 челичних сајли које су држале конструкцију, тако да је постојала велика опасност од рушења торња. Ватрогасци су ипак успели да зауставе ширење пожара на висини од 80 метара, и да га затим угасе. Реновирање торња је трајало неколико година.