Само гледајући ову младу Рускињу, мало ко би помислио да се она бави боксом, а камоли да је европска шампионка у овом спорту.
У марту 2018. године Светлана Солујанова, стара 24 године, освојила је Првенство Русије у боксу за жене, а исте године у јуну заузела је прво место на Европском првенству, извојевавши победе у пет борби у својој категорији до 51 килограма. Није никакво чудо што су је неки руски медији прогласили „најлепшом европском боксерком”, а часопис Glamour Russia је номиновао за „Спортисткињу године”. Али, како је она уопште почела да се бави овим суровим спортом и шта каже о онима који је критикују?
Светлана је рођена је у малом руском граду Димитровграду (961 километар источно од Москве). Њен живот од почетка није био лак. Мајка није била поред ње (била је на служењу затворске казне) и преко 12 година будућа боксерска звезда је провела са својом тетком, а затим са пријатељицом своје мајке. „Мислим да ме је тај период живота научио да увек морам да се ослоним на себе и ни на кога другог”, каже она.
Пре десет година је отишла на свој први час бокса. „Брат ми је рекао да се у близини дају бесплатни часови бокса и тако је почела моја прича”, каже она за Russia Beyond.
„Наравно, многи су ми говорили да нећу имати добру будућност”, присећа се она. „У тим тешким тренуцима човек такође почне да сумња у себе и покушава да промени ситуацију онако како може. Захваљујући мојим најближима, рођацима, али посебно мом тренеру [Ајрат Богданов], успела сам у томе. Он ми је као отац. Захвална сам му што је од мене направио оно што сам данас.”
Да није било бокса, Светлана би се вероватно бавила музиком. „Све до деветог разреда бавила сам се паралелно и музиком и боксом, али када сам завршила музичку школу, морала сам да изаберем”, каже она. Иако је њен избор пао на бокс, и даље редовно свира гитару и пише песме. Њен музички укус није конвенционалан: она слуша руске „хеви” шансоне и воли уметнике као што су Сергеј Наговицин и Михаил Круг.
Често јој постављају питања о њеном изгледу, али никада није озбиљно размишљала о каријери фото-модела. Она сања само о олимпијском злату, „јасном и најважнијем циљу сваког спортисте”.
„У стварном животу сам потпуно другачија него на фотографијама”, признаје она. „Не идем често у салоне лепоте, само двапут месечно када фарбам косу. Нисам природна плавуша. Код куће имам само једно велико огледало и користим га више за тренирање него за позирање.”
Она такође каже да се ретко шминка и да радије носи спортску одећу, јер већи део времена проводи на тренинзима. „Тренирам пет сати дневно, а вечери често проводим код куће. Свирам гитару и пишем дневник.” Иако је веома заузета, Светлана проналази време за оно што мисли да је важно, а то су пријатељи, породица и њен дечко.
Освајање златне медаље на Европском првенству није много променило Светланин живот: „Напорно тренирам и не дозвољавам себи да се опустим зато што сам првакиња Европе.” Понекад изгуби борбу, али увек има подршку свог тренера. „Он је особа коју највише слушам и сваку његову реч схватам озбиљно”, додаје она. „Понекад више научим из пораза. Они ме мотивишу.”
Иако је постигла велики успех, људи је и даље критикују. Оптужују је што превише позира или јој, напротив, говоре да је успех постигла само захваљујући свом изгледу.
Али Светлана такве критике не схвата озбиљно: „Не можеш свакога да задовољиш, то је просто немогуће. Мислим да људи често виде само твоје победе, а заборављају на све оне препреке које си морао да савладаш на путу до њих.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
