К. Лане: За почетак нам испричај како си частио руске пилоте српском ракијом.
С. Савићевић: Руски пилоти су дошли у Србију поводом заједничке вјежбе Барс 2018. која има за циљ увјежбавање заједничких акција авиона, хеликоптера и специјалних јединица, као и служби трагања и спасавања. Када је прошле недеље одржана заједничка српско-руска војна вежба Барс 2018, указала ми се прилика да на иницијативу мојих класића са војне академије, допринесем нашем братству, са нашом ракијом шљивовицом из Ивањице. Била ми је велика част и баш сам радостан због тога.
приватна архива
Изабрали смо шљивовицу јер су српски пилоти тако предложили, а мислим да је то и прави избор. Шљивовица је по мом мишљењу најтрадиционлнија српска ракија, која у себи носи историју, традицију и колективно сјећање наших предака. Прави избор!
Руси, Срби, авијација и ракија- невероватан спој. Сигурно имаш неку зањимљиву животну причу о томе.
Онда морам прво дати краћи пресјек ситуације. Ја сам од дјетињства волио авијацију, нарочито војну. Пошто ми је отац био официр, увијек сам могао лако да се прошверцујем на војне аеродроме, а тамо сам још као шестогодишњак откривао нове и предивне ствари. У младости сам провео један лијеп период живота у аероклубу, војном ваздухопловству и војном падобранству. Такође, морам да се похвалим, да је мој стриц први Србин који је бомбардовао рајх 6. априла 1941. као освету за Београд. А у одраслом добу сам постао произвођач и потрошач ракије, коју производимо у селу мојих чукунђедова, Рашчићима поред Ивањице. У свему томе сам један од првобораца српско-руских веза, из доба када то није било много популарно, а било је и у неку руку опасно. Тако да је ова флаша ракије занимљив симбол многих мојих животних прича.
приватна архива
С чим би упоредио твој први лет на Мигу, први гутљај Савићевић ракије и руско-српско војно пријатељство?
То су оне ствари о којима човјек некад машта, а оне се остваре. Као клинац сам маштао о лету у МИГ-у 29, о висинама, о Космосу, Гагарину, Русији. Успио сам да доживим један веома занимљив лет у МИГ-у 29, на висину од 21 километар, који опонаша испаљивање космичке ракете. Иако нисам дошао на висину коју је постигао Гагарин, осјетио сам мали дио тог адреналина и одушевљења. Пошто се снови остварују, маштам да једном дођем и до Међународне свемирске станице и прошверцујем горе ракију Савићевић. Предлажем читаоцима да прочитају на порталу Russia Beyond чланак о томе како космонаути шверцују алкохол на мисије. Слично овом претходном је и када смо произвели прве литре ракије Савићевић, када сам позвао кумове и другове као експерименталне зечеве, да дегустирамо првих пар флаша ракије. Прво трема, а онда одушевљење. Два, три дана смо дегустирали ту прву ракију.
приватна архива
Што се тиче српско-руског војног пријатељства, драго ми је да сам један од зачетника тих односа, да поновим, у прошлом времену када то није било многима по вољи и било је мало опасно. Сада ми је драго да је то на озбиљном, високом, државном нивоу.
Да ми је неко рекао 1992, 1995. или 1999. и још неких година у новијој историји које сматрам лоше за нас да ће руска војска легално вјежбати у Србији са српском војском, био бих веома радостан. А да ће на то све руска браћа добити Савићевић ракију на поклон, у то бих још теже повјеровао. Да појасним читаоцима, није ствар у тој флаши ракије, већ у једном симболу успјеха жеља и напора у свему што сам навео раније.
приватна архива
Има ли шта слично у пословима пилота, продуцента и произвођача ракије?
Нема ништа слично на први поглед, а у ствари све је слично. Мени је битно да довољно зарадим за функционисање породице, а да се бавим нечим што није досадно. Тако да су ми се у животу послови и хобији помијешали, више не знам шта је хоби, а шта посао. То и јесте та сличност: сви набројани послови-хобији су занимљиви и праве живот интересантним.
Путин долази у Србију на јесен, како би ти дочекао руског председника?
Рече ми један добар пријатељ: Саша, Путин је предсједничку кампању почео у МИГ-у 29. Што се тиче председника, ја сам му једном давно лично честитао, када је био у Београду. Знам да је добио и од кога је добио флашу наше ракије на поклон, па бих га прво питао да ли је пробао, а ако није замолио бих га да проба. Захвалио бих му на дипломатској и пословној помоћи коју пружа Србији и нарочито Републици Српској. Захваљујући њему, сада тамо НАТО више не смије да туче свештенике, убија грешком родитеље пред њиховом дјецом и да вози тенкове и хеликоптер кроз центар Бањалуке и Пала. За то бих му нарочито честитао.
приватна архива
На крају, пошто сам у опасна времена био прогањан јер сам носио његове слике, тражио бих да ми врати услугу, и дође ми када се пензионише или раније у госте на планину Голију поред Ивањице, гдје би ходали по природи, фотографисали срне, медвједе и орлове и наравно дегустирали нашу ракију, гледајући српске земље са врха Голије. Онда би нашли неки плац у околини Ивањице, гдје би Владимир Путин направио себи дачу (викендицу), са хелиодромом. Наравно, возили би се УАЗ-ом.
Малоприје рекох, да је било многих маштарија које су се оствариле, па ћемо да видимо. Можда се шалим, а можда не.
приватна архива