Најразорније природне катастрофе у савременој Русији

Московска област, 3. август. Аутомобил који је изгорео услед шумских пожара у селу Моховоје, у Луховицком рејону.

Владимир Астапкович/TASS
У централним деловима земље најчешће избијају шумски пожари и изливају се реке, док је руски Далеки исток у опасности од разорних земљотреса.

У целини гледано, природне катастрофе у Русији нису толико честе, али има региона у којима је опасност од разорних елементарних непогода прилично велика. Протеклих година су грађане Русије задесиле енормне врућине, велике поплаве, земљотреси и ледене кише.

1. Поплава на руском Далеком истоку, 2013.

Потопљени стадион „В. И. Лењин“ који припада домаћем фудбалском клубу СКА-Енергија, Хабаровск.

Током читавог јула 2013. године на руском Далеком истоку су падале веома обилне кише тако да се излила река Амур услед чега су пет региона задесиле највеће поплаве у Русији од почетка 20. века. Хабаровск, највећи град Далекоисточног округа, неколико месеци је личио на Венецију. Потопљено је 235 насеља, преко 2.000 километара путева и 13.000 кућа. Преко 190.000 људи је осетило последице ове природне катастрофе. Вода је почела да се повлачи тек средином септембра. У отклањању последица поплаве учествовало је преко 300.000 људи, укључујући и војне јединице овог округа, а грађани Русије из свих крајева земље прикупили су преко 2 милијарде рубаља (око 30 милиона долара) за унесрећене сународнике.

2. Поплава у Краснодарском крају 2012.

Мештани за време поплаве у Кримску.

Ово је била најразорнија природна катастрофа у историји читавог региона. У јулу 2012. године услед врло јаких пљускова потопљено је 10 градова, укључујући Геленџик и Новоросијск. Највише је, међутим, страдао град Кримск који има 57.000 становника. У њему је живот изгубило 150 људи. Очевици кажу да се трагедија догодила ноћу кад су сви спавали и није било никаквих сирена за узбуну. У овим поплавама је унесрећено преко 53.000 људи. Од тога је половина изгубила сву своју имовину. Уништено је 7.000 станова, болница, школа и стадиона. У јулу је у Кримск три пута долазио Владимир Путин, а у отклањању последица учествовали су спасиоци из Русије, Белорусије и Азерберџана. На прву годишњицу трагедије у Кримску подигнут је споменик „Зид плача“.

3. Енормне врућине, Централна Русија, 2010.

На овој фотографији направљеној 7. августа 2010. године човек носи гасну маску да би се заштитио од смога у Москви изазваног шумским пожарима. Смог од околних шумских пожара који је покрио Москву био је у одређеној мери токсичан и угрожавао је здрављу житеља, па су многи носили маске.

Лето 2010. године било је веома топло. У јуну је у Москви забележена рекордно висока температура за протеклих 130 година. Тада је у главном граду Русије било 40 степени Целзијуса, што се није могло подносити (у продавницама су распродати сви вентилатори и клима-уређаји, па чак и пиштољи на воду). Па ипак, оно најгоре је тек уследило – због врућине су се око Москве запалила тресетишта, тако да је густ смог покрио цео град. Видљивост се смањила на 50-100 метара. Московљани који нису могли да оду из града носили су респираторе и маске. Стотине авиона нису могле да одлете на време, тако да су се на аеродромима нагомилале хиљаде људи. Мирис гарежи осећао се чак и у подземним станицама метроа. Ваздух у Москви је био толико натопљен димом да су се у појединим зградама непрекидно активирали аларми за пожар. Смог се повукао тек средином августа.

Енормне врућине су истог лета забележене и у другим подручјима Централне Русије. Због суше и високих температура гореле су шуме. У пожарима је страдало 127 насеља у Рјазањској, Нижегородској, Калужској, Тверској и многим другим областима. У појединим селима су све куће изгореле. У пожарима је живот изгубило преко 50 људи и уништено је 1.200 кућа. У гашењу тих пожара Русији су помагале многе земље, а међу њима Турска, Азербејџан и Пољска.

4. Ледена киша, Москва, 2010.

Последице ледене кише у Москви, 2010.

Крајем децембра 2010. године на Москву се сручила ледена киша. Ово је доста ретка појава тако да су Московљани затечени неспремни. Већ првог дана невремена у болнице се јавило око стотину људи који су се оклизнули на леду и задобили повреде. Лед је био на све стране, а не само на улицама. У Московској области су се заледили далеководи и прекинуто је снабдевање електричном енергијом. У појединим регионима житељи су дочекали Нову годину без струје. На аеродрому Домодедово путници су провели више од 24 часа у хладним и мрачним терминалима. Отказано је око 150 летова.

Касније је ледена киша падала у Москви још неколико пута – у децембру 2013, у јануару 2015, а такође у новембру и децембру 2016. године.

5. Земљотрес на Сахалину, 1995.

Земљотрес на Сахалину. Насеље Нефтегорск потпуно је уништено 27. маја 1995.

Трусна подручја у Русији су руски Далеки исток, источни Сибир и северни Кавказ. Тамо се редовно бележе подземни потреси од којих настају пукотине на зградама и на асфалту. Па ипак, снажни земљотреси су и даље крајње ретки.

У савременој Русији најмоћнији земљотрес јачине 7,6 степени Рихтерве скале задесио је Сахалин у мају 1995. Тада је за само 17 секунди сравњено са земљом насеље Нефтегорск. У рушевинама је живот изгубило преко 2.000 људи, тј. две трећине житеља. После ове катастрофе насеље Нефтегорск је потпуно напуштено. Преживели житељи су пресељени у друге градове овог региона, а на месту трагедије су постављене меморијалне плоче.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“