Најразорније природне катастрофе у савременој Русији

У целини гледано, природне катастрофе у Русији нису толико честе, али има региона у којима је опасност од разорних елементарних непогода прилично велика. Протеклих година су грађане Русије задесиле енормне врућине, велике поплаве, земљотреси и ледене кише.

1. Поплава на руском Далеком истоку, 2013.

Потопљени стадион „В. И. Лењин“ који припада домаћем фудбалском клубу СКА-Енергија, Хабаровск.

Reuters

Током читавог јула 2013. године на руском Далеком истоку су падале веома обилне кише тако да се излила река Амур услед чега су пет региона задесиле највеће поплаве у Русији од почетка 20. века. Хабаровск, највећи град Далекоисточног округа, неколико месеци је личио на Венецију. Потопљено је 235 насеља, преко 2.000 километара путева и 13.000 кућа. Преко 190.000 људи је осетило последице ове природне катастрофе. Вода је почела да се повлачи тек средином септембра. У отклањању последица поплаве учествовало је преко 300.000 људи, укључујући и војне јединице овог округа, а грађани Русије из свих крајева земље прикупили су преко 2 милијарде рубаља (око 30 милиона долара) за унесрећене сународнике.

2. Поплава у Краснодарском крају 2012.

Мештани за време поплаве у Кримску.

Иван Чумаш/TASS

Ово је била најразорнија природна катастрофа у историји читавог региона. У јулу 2012. године услед врло јаких пљускова потопљено је 10 градова, укључујући Геленџик и Новоросијск. Највише је, међутим, страдао град Кримск који има 57.000 становника. У њему је живот изгубило 150 људи. Очевици кажу да се трагедија догодила ноћу кад су сви спавали и није било никаквих сирена за узбуну. У овим поплавама је унесрећено преко 53.000 људи. Од тога је половина изгубила сву своју имовину. Уништено је 7.000 станова, болница, школа и стадиона. У јулу је у Кримск три пута долазио Владимир Путин, а у отклањању последица учествовали су спасиоци из Русије, Белорусије и Азерберџана. На прву годишњицу трагедије у Кримску подигнут је споменик „Зид плача“.

3. Енормне врућине, Централна Русија, 2010.

На овој фотографији направљеној 7. августа 2010. године човек носи гасну маску да би се заштитио од смога у Москви изазваног шумским пожарима. Смог од околних шумских пожара који је покрио Москву био је у одређеној мери токсичан и угрожавао је здрављу житеља, па су многи носили маске.

AFP

Лето 2010. године било је веома топло. У јуну је у Москви забележена рекордно висока температура за протеклих 130 година. Тада је у главном граду Русије било 40 степени Целзијуса, што се није могло подносити (у продавницама су распродати сви вентилатори и клима-уређаји, па чак и пиштољи на воду). Па ипак, оно најгоре је тек уследило – због врућине су се око Москве запалила тресетишта, тако да је густ смог покрио цео град. Видљивост се смањила на 50-100 метара. Московљани који нису могли да оду из града носили су респираторе и маске. Стотине авиона нису могле да одлете на време, тако да су се на аеродромима нагомилале хиљаде људи. Мирис гарежи осећао се чак и у подземним станицама метроа. Ваздух у Москви је био толико натопљен димом да су се у појединим зградама непрекидно активирали аларми за пожар. Смог се повукао тек средином августа.

Енормне врућине су истог лета забележене и у другим подручјима Централне Русије. Због суше и високих температура гореле су шуме. У пожарима је страдало 127 насеља у Рјазањској, Нижегородској, Калужској, Тверској и многим другим областима. У појединим селима су све куће изгореле. У пожарима је живот изгубило преко 50 људи и уништено је 1.200 кућа. У гашењу тих пожара Русији су помагале многе земље, а међу њима Турска, Азербејџан и Пољска.

4. Ледена киша, Москва, 2010.

Последице ледене кише у Москви, 2010.

Александра Мудрац/TASS

Крајем децембра 2010. године на Москву се сручила ледена киша. Ово је доста ретка појава тако да су Московљани затечени неспремни. Већ првог дана невремена у болнице се јавило око стотину људи који су се оклизнули на леду и задобили повреде. Лед је био на све стране, а не само на улицама. У Московској области су се заледили далеководи и прекинуто је снабдевање електричном енергијом. У појединим регионима житељи су дочекали Нову годину без струје. На аеродрому Домодедово путници су провели више од 24 часа у хладним и мрачним терминалима. Отказано је око 150 летова.

Касније је ледена киша падала у Москви још неколико пута – у децембру 2013, у јануару 2015, а такође у новембру и децембру 2016. године.

5. Земљотрес на Сахалину, 1995.

Земљотрес на Сахалину. Насеље Нефтегорск потпуно је уништено 27. маја 1995.

Роман Денисов/Sputnik

Трусна подручја у Русији су руски Далеки исток, источни Сибир и северни Кавказ. Тамо се редовно бележе подземни потреси од којих настају пукотине на зградама и на асфалту. Па ипак, снажни земљотреси су и даље крајње ретки.

У савременој Русији најмоћнији земљотрес јачине 7,6 степени Рихтерве скале задесио је Сахалин у мају 1995. Тада је за само 17 секунди сравњено са земљом насеље Нефтегорск. У рушевинама је живот изгубило преко 2.000 људи, тј. две трећине житеља. После ове катастрофе насеље Нефтегорск је потпуно напуштено. Преживели житељи су пресељени у друге градове овог региона, а на месту трагедије су постављене меморијалне плоче.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!