По цену сопственог живота: Четири примера несебичне руске помоћи странцима

Виталиј Невар/TASS, Getty Images
Историја показује колико су Руси спремни да помогну другима, па чак и да жртвују свој живот за странце.

1. Помоћ руских морнара

Југ Италије је 1908. године задесио најјачи земљотрес у новијој европској историји. Имао је снагу 7,5 степени Рихтерове скале. Срушене су све зграде у Месини на Сицилији. Морски таласи високи три метра уништили су многе приморске градиће. Број жртава је незамислив – земљотрес је однео 200.000 људских живота.

Одмах после ове трагедије настала је паника, а напори усмерени на пружање помоћи настрадалима нису били координисани. У тој ситуацији је прва у помоћ притекла ратна морнарица Русије чији су бродови учествовали у маневрима недалеко одатле.

Руски морнари су успели да извуку стотинак људи из рушевина. Поред тога, направили су привремене пољске болнице где је рањеницима указана прва помоћ. И поред тешких услова руски хирурзи су успели да изврше неколико сложених операција. Више руских морнара је изгубило живот спасавајући мештане.

Италијанске власти су у знак захвалности уручиле морнарима сребрне медаље, а руска команда их је наградила највишим одликовањима. Кажу да је император Николај II рекао једном свом високом морнаричком официру да су ти морнари учинили више него све дипломате током његове владавине. Очигледно је имао у виду позитивну представу о Русији којој је веома допринео подвиг руских морнара.

2. Животи руских војника жртвовани за спас Француске

Насеље Нароч, Први светски рат ((1914-1918).

Руси су у Првом светском рату извршили офанзиву на немачке положаје близу белоруског језера Нароч у марту 1916. године. Офанзива се завршила крвопролићем јер је била лоше организована. Почела је у рано пролеће у врло лошим временским условима и трајала две недеље. Немачки положаји су били добро утврђени, тако да су Руси заузели само 10 километара територије. Цена тог невеликог успеха била је огромна. Русија је изгубила 78.000 војника, док су Немци имали двоструко мање погинулих.

Ова офанзива није покренута на руску иницијативу него на молбу Француске, за време жестоке битке код Вердена. Французима је био циљ да се немачке трупе у што већој мери ангажују на неком другом фронту. „Наша офанзива у марту 1916. године предузета је после усрдних молби француског Генералштаба чији је циљ био да олакша ситуацију својим трупама које су браниле предграђа Вердена“, написао је генерал Гурко, високи руски војни функционер.

Ова офанзива је у тактичком смислу била потпуни промашај, али је допринела постизању стратешког циља. Масовно жртвовање руских војника је помогло Французима јер су Немци повукли четири дивизије са Западног фронта и послали их на Исток.

3. Ослобођење Аушвица

Совјетски војници ослобађају затворенике концентрационог логора Аушвиц.

Црвена армија је ослободила Аушвиц, највећи нацистички концентрациони логор, пред крај Другог светског рата, 27. јануара 1945. године. Тада је у њему остало само око 7.000 најисцрпљенијих логораша. Сви би они убрзо помрли у логору да нису ослобођени. Осталих 60.000 логораша немачке трупе су евакуисале из логора уочи совјетске офанзиве у Пољској. Чак ни многи евакуисани логораши нису стигли на одредиште јер су и они били превише исцрпљени и једва су ходали, па су их чувари побили у том „маршу смрти“.

„Сви логораши су били крајње измрцварени – и стари и млади, и мајке са одраслом и малом децом. Сви су они били полуобнжени. Било је много осакаћених људи са траговима мучења“, то су, према једном извештају послатом у Москву, видели совјетски војници када су ушли у логор.

Убрзо по ослобађању Аушвица процењено је да су нацисти у овом логору побили око 2 милиона људи. Неколико година касније руска обавештајна служба је обелоданила низ докумената из којих се видело да је побијено двоструко више заробљеника. У операцији ослобађања логора погинуло је преко 200 совјетских официра и војника. У овој операцији совјетској војсци је било забрањено да користи артиљерију како би се избегле жртве међу логорашима.

4. Санирање последица хаварије у нуклеарној електрани Фукушима

Међу спасиоцима послатим у Јапан после катастрофе у нуклеарној електрани Фукушима 2011. године највише је било Руса. Тада је руско Министарство за ванредне ситуације (МЧС) послало око 200 својих радника да помогну у санирању последица које су земљотрес и цунами изазвали у нуклеарној електрани.

Спасиоци из Русије су први стигли у Јапан. Нажалост, радници МЧС-а су из рушевина извадили преко 100 жртава и нису нашли ниједног преживелог.

На пријему у амбасади Јапана у Москви пре неколико година један јапански дипломата је високо оценио хероизам руских спасилаца и испричао овај упечатљиви случај. „На огромној гомили рушевина стајао је аутомобил са телима мртве жене и детета. Припадници Националне гарде Јапана нису имали на располагању тешку технику и зато се нису усудили да извуку тела из аутомобила. Тада су се руски спасиоци опрезно попели уз рушевине до аутомобила, разбили стакло и пажљиво извукли тело жене, а затим и њене ћерке. ... Био сам дубоко потресен. Било ме је срамота због наше неодлучности, али ми је уједно било драго што сам сазнао да у свету постоје и прави хероји. Ви сте ти хероји“, рекао је јапански дипломата руским спасиоцима који су били позвани на овај пријем.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“