Великом председнику - велики дочек: Како су Срби изашли на улице Београда да поздраве Путина

Иван Симоновић, син чувеног кошаркаша и русофила Дуција Симоновића је заједно са друштвеним покретом „Српска солидарност храном“ читаве ноћи правио стометарски транспарент - поздрав председнику Путину. На питање зашто тако велик, он каже: „Великом председнику - велики транспарент“. Носили су га на челу колоне која је окупила преко 120 000 људи. 

Иван Симоновић

- Ја сам дошао већ око пола четири, много пре председника Путина и понео сам одштампани постер на великом штапу да се види. Стајао сам у првим редовима. Ја сам био на многим скуповима и никад нисам чуо нигде такву тишину, као ту испред Светог Саве, када су људи чекали. А кад је Путин дошао,  почела су звона, и по мени, то је био најлепши догађај: када је Путин уз звона прилазио храму. Дошао сам да захвалим на подршци српског народа, јер ми смо у суштини окружени непријатељима. И наша нада је јака Русија.  

Иван и Дуци Симоновић

Иванов презимењак, Београђанин Ненад Симоновић, учесник Руске хуманитарне мисије на Балкану је у част Путина обукао свечани костим.

- На реверс сам ставио руско-српску заставу. А буквално није се могло наћи где да купиш руску заставу. Толико су људи куповали руска обележја.  

Била је феноменална енергија између браћа Руса и Срба!  Видело се како су се истински људи обрадовали доласку Путина, и баш из душе је прорадила нека стара љубав! Његовим доласком  дошло је сунце и лепо време! Надам се да смо ми били добри домаћини и да је он осетио дух српског народа. Био сам у колони и море људи је дошло. Први део колоне је био испред храма, а други код краја Кнез Михајлове! Љубав Руса и Срба је узајамна и нико нас не може раздвојити! Економске ствари јесу битне, али духовне ствари су много битније, ради се на повезивању два народа, и ја сам пун емоција! Руси су чисто православно срце. Ми морамо да имамо заједничке книге, да путујемо у Русију, а Руси нека више долази овде! 

Русофили

Миле Бајшев, администратор фејсбук групе „Русофили“ допутовао је аутобусом из Новог Сада. 

- У аутобусу са нама били си људи разних припадности, дошли су људи да покажу своје опредељење, да покажу своју подршку, да покажу коме верују и са ким желе да буду, и од кога једино могу да очекују заштиту од оних који су нас гађали 1999. Мислим да би тај народ био тамо увек кад би дошао неки лидер Русије. Народ је желео да покаже тај осећај блискости са руским народом. Јако лепо да је држава Србија омогућила људима који су хтели да дођу, да покажу на коју страну да усмеримо наш брод. Резултати ове посете могу да буду јако лепи. И сматрам да је ово нека прекретница. Зато смо се појавили тамо, да покажемо на коју страну желимо. 

Миле Бајшев (стоји у средини) и русофили

Ђорђе Бојанић, професор историје и главни уредник сајта „Српска историја“ је допутовао у Београд из Ниша. Он се са задовољством сећа тог дана.  

- За велику већину Срба 17. јануар је био величанствен дан. За мене сигурно, зато сам кренуо тог дана из Ниша за Београд, да испоштујем нашег брата Владимира Путина, председника Руске Федерације и наше братске земље. Тај човек је прави заштитник Србије од западних сила које су се устремиле на нас. Да није њега било би нам доста теже. Ово је врло значајна посета за Србију и Србе.

Ђорђе Бојанић (у средини)

Ја не могу као Србин да заборавим на значајан тренутак и историјски моменат када нам је једино Русија спасила част и углед да западне силе не баце љагу на наш народ.  То се десило јула 2015. године на седници Савета безбедности Уједињених нација о Босни и Херцеговини. Русија је  једина уложила вето на британски предлог резолуције о Сребреници. То је био велики дан за Србију. Тада је спречено бацање љаге на цео српски народ који је страдао у свим ратовима. А ми смо баш тај народ над којим је извршен стравичан геноцид, јер су нам децу клали и одводили у логоре у току Другог светског рата. Да је усвојена резолуција о Сребреници, наш народ би био проглашен за геноцидни народ, једини у свету. То би проузроковало да се српски народ деградира као државотворни народ, а самим тим био би изузет из међународног права. Тиме би велике силе успеле да оправдају и окончају потпуно своју нелегалну агресију на наш народ.

Споменуо бих и ово, да је Русија у више наврата била против пријема вештачке творевине Косова у УНЕСКО и тако је спасила нашу културну баштину да не уђе у УНЕСКО као албанска.

Скоро смо имали руску подршку када су Албанци са Космета хтели да приступе Интерполу. За сву ову велику помоћ заслужан је председник Путин.

Иначе, ако се вратимо уназад и ако погледамо кроз историју,  ми Срби не смемо заборавити улогу коју је одиграо последњи руски цар, свети мученик Николај II Романов, који је због Србије ушао у Велики рат и 1916. године у Одеси дозволио формирање Прве српске добровољачке дивизије. На жалост, у вихору бољшевичке револуције, и сам Свети Цар Николај са читавом породицом мученички ће пострадати. Знамо и да је Русија уласком у Велики рат изгубила близу 3 милиона становника и сопствену Царевину. Српски народ му је бескрајно захвалан.

Ђорђе Бојанић

И ово су чињенице! Зато се скупило толико народа око Храма Светог Саве да дочека и види Владимира Путина. Наш народ никада неће заборавити и окренути леђа руском брату. Срећан сам што наша држава није увела санкције Русији, и поред толико притисака које је имала од западних сила, и то говори доста о нераскидивим братским везама наша два народа. 

Не могу а да не споменем и руску емиграцију која је и данас са нама, мислим на њихове потомке. Они су  дали  велики допринос  на свим нивоима. После Октобарске револуције велики број „белих“ Руса незадовољних новим режимом отишао је из Русије у друге земље.  Тај број је око 2 милиона и сигурно спада у једну од највећих сеоба у новијој историји света. Велики део је нашао уточиште и спас код нас у Србији.. Стигли су тако лекари, професори, инжењери и архитекте, близу 43 хиљаде образованих стручњака.  Они су дали велики допринос у културном, просветном, здравственом, архитектонском напретку и развоју Србије.

Хвала им на свему, хвала Путину што нас на овај начин штити. Он је заслужио овакав величанствени дочек на коме га је дочекало више од 120 000 људи. Драго ми је и што се ван протокола кратко обратио скупу. Занимљиво је било и када је мимо протокола пришао маси људи и поздравио их на српском језику. Српски и руски народ дишу једном душом, која је проткана најраскошнијим нитима нашег лепог православља, које нас ево и до дана данашњег чврсто држи у братској љубави. Јер, како се могу одвојити два братска народа који имају заједничке најважније речи: мати, отац, брат, сестра, дом, село, поље, жито, радост, земља, њива, млеко, хлеб, помоћ...  и још многе, многе друге... а и оне најсветије:  вера, Бог, љубав!

Ово је био кратак осврт зашто сам са поносом био тог 17. јануара испред Храма Светог Саве у Београду на дочеку човека кога поштујем и ценим као и његов народ, који сматрам и мојим. А сматрам да тако мисли и велика већина Срба.

Свакако хвала Путину на свему, хвала и руском народу! 

Срби су дочекали руског председника као најдражег човека на свету. Заправо, он и јесте за многе од њих најдражи човек на свету. И овај чудесан дан пун радосних утисака остаће у сећању дуге године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!