Свет је подељен на 24 временске зоне, а Русија се протеже на целих 11. Ниједна друга земља на свету нема толико временских зона (ако се не рачунају прекоокеанске територије појединих земаља). Док је на истоку Русије радни дан у пуном јеку, у западним областима је дубока ноћ. Друго место иза Русије, али далеко иза ње, заузимају САД и Канада са по 6 временских зона.
Замислите, пре само 150 година у свету уопште нису постојале временске зоне. У градовима се мерило такозвано „локално сунчево време“, што значи да је подне када је Сунце у зениту. Са развојем железнице појавила се потреба за прецизном синхронизацијом времена са другим насељима уз пругу, и зато је најпре у Великој Британији, САД и Канади, а затим и у другим земљама уведена подела на временске зоне. Тако се појавило средње време по Гриничу (GMT, тј. време у Лондону), а током 1970-их је уместо њега уведено прецизније координисано универзално време (UTC).
У Руској империји је на пругама коришћено петербуршко време за све правце, јер се систему временских зона Русија званично придружила тек после Откобарске револуције, а 1919. године је подељена на 11 временских зона (као границе тих зона су послужиле пруге и реке). Касије су те границе у више наврата прекрајане како би се ускладиле са административним границама области.
Можда вам се чини логично да је прича о временским зонама завршена распадом СССР-а, али уопште није тако. Наиме, 2009. године је одлучено да се број временских зона смањи на 9, али већ 2014. године је Русија поново увела две зоне, тако да их опет има 11. Затим су неки региони мењали своју временску зону. Сада је Јакутија, рецимо, подељена на три зоне (UTC +9, +10 и +11). Да би свакодневни живот како-тако могао временски да се регулише Русија се често не оријентише на UTC, него на московско време, и своје временске зоне обележава ознакама MSK+1, +2, итд.
Русија је 1917. године први пут прешла на летње време. Оно је ишло један сат испред локалног сунчевог времена. Четири године касније се одустало од померања времена унапред и уназад, да би 1930. године време поново било померено за један сат унапред, и то се звало „декретно време“. Совјетски Савез је 50 година функционисао по том времену, све док 1981. није поново одлучено да се сезонски приврмено прелази на летње време. Влада је 2011. године одлучила да реагује на жалбе грађана којима је тешко да се прилагоде померању времена два пута годишње (неки су чак тврдили да то погубно делује на њихово здравље), па је сезонско померање времена поново укинуто. Тако је у појединим регионима време ишло један па чак и два часа испред географског времена. Другим речима, испоставило се да је за сталну варијанту погрешњо изабрано летње време уместо зимског. Влада је била буквално затрпана жалбама грађана који нису могли нормално да функционишу током дуге и тамне руске зиме. Због тога је 2014. године одлучено да се време врати за један сат и да се више не дира. И ево, Русија већ пет година непрекидно функционише по зимском времену.
1. Калињинградско време (KALT) (UTC+2) које важи за Калињинградску област.
2. Московско време (MSK) (UTC+3), важи за житеље Москве и европског дела Русије.
3. Самарско време (SAMT) (UTC+4), важи за Астрахањску, Самарску, Уљановску и Саратовску област, и за Удмуртију.
4. Јекатеринбуршко време (YEKT) (UTC+5), важи за Башкортостан, Пермски крај, Курганску, Оренбуршку, Свердловску, Тјумењску и Чељабинску област, као и за Ханти-Мансијски и Јамало-Ненецки аутономни округ.
5. Омско време (OMST) (UTC+6), важи за Омску област.
6. Краснојарско време (KRAT)(UTC+7), важи за Краснојарски крај, Алтај, Туву, Кемеровску, Новосибирску и Томску област.
7. Иркутско време (IRKT) (UTC+8), за Бурјатију и Иркутску област.
8. Јакутско време (YAKT) (UTC+9), за западну Јакутију, Забајкалски крај и Амурску област.
9. Владивосточко време (VLAT)(UTC+10), за централни део Јакутије и Приморје.
10. Магаданско време , за исток Јакутије, Магаданску и Сахалинску област.
11. Камчатско време (PETT)(UTC+12), за Камчатски крај и Чукотски аутономни округ. Разлика у односу на московско време износи +9 часова.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу