Ова црква је споља фантастична, а изнутра још лепша. Зидове покрива седам квадратних километара мозаика. Храм је подигнут на месту где је 1881. године смртно рањен император Александар II.
Острво Кижи у Карелији налази се 764 км северно од Москве. На њему се чувају најстарији дрвени храмови у Русији. Храм Лазаревог васкрсења, на пример, потиче с краја 14. века.
Врх планине Бермамит је на 2.592 метра надморске висине. То је „руска Тролтунга“. Са овог врха се пружа најлепши поглед на Елбрус.
Ај-Петри је једна од најпознатијих планина на Криму. Њени висећи мостови на висини од 1.234 метра спадају међу најјезивија и уједно најлепша места на овом полуострву.
Село удаљено 220 километара од Москве постало је култно место савремене уметности под отвореним небом захваљујући инсталацијама које уметници праве специјално за овај простор, где има 980 квадратних километара поља, ливада и река.
„Ластино гнездо“ се налази на литици високој 40 метара, на рту у Јалти. Личи на средњовековни замак, мада је саграђено почетком 20. века захваљујући немачком нафтном магнату, барону Фон Штејнгелу.
Култна вила појавила се почетком 20. века и од тада је главни симбол Невског проспекта.
Седам џиновских камених стубова ветар је „извајао“ током хиљада година (сматра се да у тој зони постоје одређене природне аномалије). Стубови су дубоко у тајги. До њих се може стићи само хеликоптером или вишедневним пешачењем.
Бивши рудник дијаманата је толико велики да хеликоптери заобилазе ваздушни простор изнад њега (да их ваздушна струја не би повукла). То је у свету друга по величини јама коју су ископали људи. Дубока је 525 метара, а у пречнику има 1.200 метара.
Један од пројеката компаније Zaha Hadid у Москви (и први њен пројекат у Русији). Бљештаво бела футуристичка зграда усред индустријске зоне је пословни центар. Али оно најважније је скривено унутра.
Летња резиденција руских царева, удаљена 47 километара од Санкт Петербурга. Златне фонтане, дворци, павиљони и бескрајни вртови на обали Финског залива – све је то током целе године отворено за туристе.
Вероватно најчуднија (и најлепша) пустиња на свету. Песак је у Сибиру окружен рекама, језерима и ледницима. Али ово је заиста пустиња, у правом смислу. Више о томе смо писали овде.
Музеј са једном од највећих колекција уметничких слика и предмета на свету и сам по себи је експонат, можда и најважнији. Наиме, главна зграда музеја је Зимски дворац, бивша резиденција руских императора.
Шума удаљена 20 километара од Сочија са растињем које је овде готово исто као пре тридесетак милиона година.
Величанствени стубови од стена високих и по 100 метара дуж реке Лене у републици Сахи (Јакутији). На листи је Светског наслеђа Унеска.
„Руска Атлантида“ на Волги у Тверском региону (200 км северно од Москве). У стара времена је била део Каљазинског манастира, у који су свраћали руски цареви. Затим је ово подручје потопљено, а изнад воде је остао само звоник који је коришћен као светионик.
Овде нема ни градова, ни села, а једини начин да се дође до овог руског Арктика је организована пловидба која кошта неколико хиљада долара.
Ово је најчешћи призор на разгледницама из руске престонице и најпознатија руска црква. Ту је заправо девет цркава у једном храму. Према једној легенди, цар је наредио да се архитекте овог храма ослепе. Више занимљивости везаних за Храм Василија Блаженог прочитајте овде.
Будистички манастир удаљен 100 километара од језера Бајкал у републици Бурјатији (Сибир). То је главно седиште будиста у Русији, где се такође чува неиструлело тело ламе кога третирају као живог.
Џамија „Ахмат Кадиров“ подигнута је у част првог председника Чеченске Републике. Једна је од највећих у Европи. Минарети су јој високи 63 метра. У џамију може да стане 10.000 људи.
Овај готски храм је раније био главна црква пруског града Кенигзберга (данас Калињинград, запад Русије). Од 14. века су овде биле гробнице војвода и универзитетских професора. Последњи је ту сахрањен филозоф Имануел Кант.
Превлака на којој стоји овај светионик третира се као симболични почетак Тихог океана. Узгред, он ту стоји већ 150 година.
Планине, језера и зелене ливаде на Алтају често се пореде са Алпима. Алтај је далеко од свих руских градова, али многи странци га радо посећују. Овде можете прочитати 9 савета везаних за путовање кроз Алтајски регион.
Пећине из којих се некада вадила со налазе се око 1.000 километара источно од Москве. Неко би могао помислити да су у питању Ван Гогова дела или фото-тапете у московском клубу, али ове шаре су природни феномен настао пре 280 милиона година као последица испарења. Овде можете наћи још таквих „психоделичних“ рудника.
Ово је вероватно најчувеније парно купатило („баня“) у главном граду Русије. Са својим мермерним позлаћеним степеништима, сводовима и статуама више подсећа на дворац. У ово купатило су некада долазили Толстој, Пушкин и Чехов.
Минијатурни храм (само 13 метара) усред планинског кланца на Кавказу један је од најстаријих објеката у Русији. Потиче из 10. века.
Вулкански масив (угашени вулкан) покривен шумама, језерима и водопадима. Плато Путорана је по површини једнак територији Велике Британије.
Овај утврђени град је наслеђе средњовековне Русије и најстарији сачувани кремљ. Први пут се помиње у хроници 1044. године. Налази се у Великом Новгороду, 570 километара северозападно од Москве.
Једна од најскупљих туристичких дестинација Русије. Око 300 вулкана на релативно малом простору (од тога је активно 29), на све стране медведи, долина гејзира и друге појаве које фасцинирају туристе на Камчатки.
Пословни центар са савременим здањима од стакла и бетона окружује снежнобели старообреднички храм. Московски контрасти су заиста фасцинантни (и ево доказа).
Волгоград на југу Русије видео је само једну крваву битку у историји, али је у њој изгинуло око милион и по људи. У знак сећања на жртве подигнут је овај огромни споменик „Мајка Отаџбина“ на врху брда.
Званична совјетска уметност је била опседнута мозаиком. Мозаици су били на све стране – у улазима зграда, у улицама, фабрикама, ходницима... Свуда где је могао да стане огроман „постер“. Као, на пример, на станици метроа „Автово“ (да, ова фотографија је заиста направљена у метроу).
Легендарна Ћилибарска одаја је била једна од ризница породице Романов, несталих у Другом светском рату. У рату је „претекло“ само неколико њених делова. Реконструисана одаја се налази у Катаринином дворцу код Санкт Петербурга.
Имање је удаљено 36 км од Москве. Основано је по наруџбини руског бољара Бориса Голицина, васпитача будућег цара Петра Првог. Старо је већ преко 300 година. Сада је ово популарно место за обреде венчања. Матична служба је врло близу цркве.
Површина овог језера не тече, јер садржи огромну количину соли, тако да језеро личи на огромно огледало. Језеро Елтон је близу границе са Казахстаном. Радо су га посећивали цареви.
Својевремено је насеље са небодерима у центру Москве било најамбициознији пројекат. Ове зграде су имале највећи број спратова и најскупљи квадратни метар у Европи. Тако је било све док се није појавио Лахта Центар.
Небодер висок 462 метра са седиштем компаније „Газпром“ највиши је у Европи и скупљи од небодера Бурџ Калифа. Процењује се да кошта 2,5 милијарде долара.
Напуштено прастаро планинско село у Дагестану на Кавказу често се зове и „село утвара“. Становници су помрли од колере у 20. веку.
На Камчатки има 90 гејзира из којих пенушава вода избија усред стена покривених зеленилом.
Ово је најстарије језеро на планети. Налази се између јужног Сибира и Монголије. Старо је 25-35 милиона година. Зими је Бајкал покривен слојем леда дебелим један метар и прозрачним као стакло, а у пећинама и на обалским стенама висе огромне леденице.
Татарстански Таџ Махал у Болгару, мистичном муслиманском граду на обали Волге (83 км од Казања) је место где се чува највећи Коран на свету, тежак 800 килограма.
Карелија је јединствено место са најмање 60.000 невероватно лепих природних и вештачких језера. Само замислите колико је то много! Једно такво место је и језеро на месту бившег каменолома.
Дворац у Пушкину (бивше Царско село, 30 км јужно од Санкт Петербурга) један је од најекстравагантнијих примера империјалистичке раскоши (мада има и много других).
Подземни дворац у који житељи главног града Русије улазе сваки дан. У московском метроу постоји чак и аудио-водич. Овде можете пронаћи водич кроз најлепше станице тог метроа.
Средњовековне одбрамбене куле подигнуте на планинским врховима раније су биле спојене само висећим мостом. Ово је бајковито и сурово место.
Сваке године површину језера потпуно прекрива ружичасти тепих цветова индијског лотоса, што је посебно у контрасту са хладним индустријским пејзажем у позадини.
Парк близу зидина Кремља са „лебдећим“ мостом, филхармонијом, леденом пећином и најбољим погледом на Кремљ. Time Magazine је 2018. године прогласио овај парк једном од најбољих светских дестинација.
Тајга је после океана највећи биом на свету. Уједно је то и једно од природних богатстава Русије. Сувише је велика и лепа да не буде увршћена у нашу листу.
Космички пејзаж на врху планине од соли. То је у суштини огроман природни „сланик“ површине 500 квадратних километара на граници са Казахстаном. Језеро је дубоко само 10-30 центиметара.
Кисело језеро у кратеру активног вулкана веома је високо и неприступачно. Може се видети само из хеликоптера.
Алеја од костију и лобања гренландских китова на острву у Беринговом мору заправо је древни ескимски локалитет. Потиче из 14. века. Питање је из ког разлога су Ескими ово правили.
Брана на реци Јенисеј јединствена је по својим размерама – највећа је у Русији и девета по величини у свету. Надвија се над шумом као некакво привиђење, или као космички брод.
Калиграфски рад Покраса Лампаса на крову бивше фабрике слаткиша „Црвени октобар“ („Красный октябрь“) највећи је приказ такве врсте на свету, површине 1.600 метара квадратних.
Бурјатско „место силе“ у селу Хужир (острво Ољхон на Бајкалу), средишту шаманских светилишта. Ови стубови се не могу уклонити, спалити или преместити. Време је једино што може да их уништи.
Вода планинске реке Безуменке пада са висине од 27,5 метара, али је њена дубина овде само два метра. Од центра Сочија се довде стиже лако, како и до многих других фантастичних места у овом крају.
На свету има само неколико ружичастих језера. Једно од њих је Сасик-Сиваш на Криму. Оно поприма ружасту боју само у јулу и августу захваљујући микроскопским алгама.
Можда ћете помислити да је ово Гренланд, али ово је лагуна у Тихом океану на приморју Камчатке, чији су симбол стене под називом „Три брата“. Постоји једна лепа легенда везана за њих.
Ако сте већ дошли на Црвени трг, нећете моћи тек тако да прођете мимо овог здања од тамноцрвене цигле у неоруском (или псеудоруском) стилу.
Једно од Диомедових острва које припада Русији. До другог острва, које припада Сједињеним Америчким Државама, има само 3,8 км, али је временска разлика између једног и другог острва 23 часа. Иако је у питању веома мирно и спокојно место, овде је живот крајње тежак.
Имање на југу Москве где је императорка Катарина II проводила време са својим љубавником и тајним супругом. Својевремено је подигнуто са намером да се покаже величанственост руске империје (што у то време није била баш оригинална идеја).
Технопарк код Москве замишљен је да буде нека врста руске Силиконске долине. Британски архитекта Дејвид Аџеј био је надахнут супрематизмом Казимира Маљевича када је пројектовао студентски град ове приватне школе.
Дендраријум у руској суптропској зони на обронцима планине појавио се 1892. године, на месту где су се радо шетали Фјодор Шаљапин, Антон Чехов и друге чувене личности из прошлости.
Највеће руско острво налази се на самом крају Русије и на самом крају Земље. Тамо је природа и даље потпуно нетакнута. То је место где има сивих китова и језера нестварне тиркизне боје.
Хотел и спа-центар дело је британског архитекте Нормана Фостера, аутора Миленијумског моста у Лондону. Удаљен је 25 км од Јалте. Хотел са обликом лотосовог цвета проглашен је 2016. године за најбоље одмаралиште у Европи.
Атомски светионик (користи радиоизотопни генератор) пројектовао је јапански архитекта, али је 1990. године почела криза и Русија више није издвајала новац за његово одржавање.
Најчувенији театар у Русији није потребно посебно представљати. Али је потребно објаснити студентима како да уштеде приликом куповине улазница, па смо то и објаснили.
Ове мочваре у југозападном Сибиру су заиста огромне. Заузимају површину као цела Швајцарска и још увек се шире из године у годину. Под заштитом су Унеска.
Мост висок 323 метра направљен је 2012. године. По висини је други у свету (на првом месту је мост Мијо у Француској). Он повезује Владивосток и Руско острво. Сазнајте више о Владивостоку из нашег водича.
Нигде у Европи пешчане дине нису тако високе као ове у најмањем националном парку на Куршској превлаци. Са једне стране море, са друге залив. Превлака је подељена на два једнака дела. Један припада Русији, други Литванији.
Потпуна реплика храма који су бољшевици дигли у ваздух 1931. године. После Великог отаџбинског рата па све до краја 1990-их на том месту се налазио (ни мање ни више) отворени базен.
У Кремљу ради председник државе. Кремљ је претрпео многе недеће. Био је скоро потпуно спаљен, падао је у руке непријатељима, његови храмови су претварани у коњушнице... Није увек био ни црвен. Некада је био бео.
Планина Уаза Хох има скоро вертикалне литице и види се из сваке тачке националног парка Аланије. Многи је због тога пореде са очњаком.
Најсевернија суптропска шума на планети обрасла је лијанама. Дагестанска џунгла је толико густа да се по њој можете кретати не додирујући земљу.
Један од седам чувених Стаљинових небодера („Седам сестара“) и уједно најпознатији – небодер Московског државног универзитета (МГУ).
Императорски театар 18. века који су посећивали представници високог друштва и чланови породице Романов. Данас је то један од водећих театара опере и балета у свету.
Архипелаг на Белом мору, на северозападу Русије, био је у 15. веку највећи манастир у Русији, а затим и један од првих и највећих логора система ГУЛАГ. Сада је то туристички и духовни центар.
Некада највећа изложба достигнућа народне привреде у целом Совјетском Савезу, а сада један од главних градских паркова са рестаурисаним павиљонима, фонтанама и алејама (и једна од најважнијих светских локација на Инстаграму).
Полуострво изнад северног поларног круга, где људи и по 40 дана живе без сунчеве светлости. Али уместо ње имају поларну светлост – један од најлепших „визуелних ефеката“ на земљи.
Овдашњи Калмици сматрају да је Велико Богдо свето место. Ова планина је црвена због глине. Та глина је крхка и зато је забрањено ходати по њој. Калмички монаси верују да ово свето место може да прогута невернике.
Највиша планина Европе (5.642 метра) заправо је композитни вулкан. На обронцима Елбруса се налази Чегет, један од најатрактивнијих планинских ски-центара Русије.
Као што се може претпоставити по називу овог места, његова лепота је варљива. Необични „ванземаљски“ терен је под влашћу отровног гаса који излази из мофета (пукотина на површини вулкана). Његове жртве су најчешће птице и животиње. Људима је забрањен приступ.
Овај монументални споменик је један од најпрепознатљивијих симбола совјетске епохе. Направљен је за изложбу у Паризу, где је доживео велики успех. Али, било је и доста проблема у вези са овим спомеником.
Ова џамија је најважнија и најлепша у Татарстану. Налази се одмах поред Казањског кремља на месту старе џамије коју су 1552. срушиле трупе Ивана Грозног приликом јуриша на град.
Најстарија тврђава на територији данашње Русије налази се у Дербенту. Саграђена је у 6. веку, када Руса овде још није било. Руси су ову тврђаву одузели Персијанцима тек 1796. године.
Свет је сазнао за село са меланхоличним арктичким пејзажима тек после премијере филма Андреја Звјагинцева „Левијатан“. Сада су китове кости и разбијени чамци његов заштитни знак.
Планинско село је препуно ресторана, хотела и спа-центара. Али ипак је најважнији поглед кроз прозор.
Космички пејзажи и номадска слобода на југу Алтаја стварају утисак као да сте у Аризони. За летњих врућина ова жута пустош се претвара у покретну импресионистичку слику.
Ово је веома познато место у Москви, са погледом на Бољшој театар и дугом историјом. У хотелу су боравили краљица Шпаније Софија, Ким Џонг Ил, Шерон Стоун, Дејвид Боуви, Мајкл Џексон... Недељом се овде организују туристичке екскурзије.
Древни руски град (основан у 11. веку) оличење је свега онога што се може очекивати од „идеалне руске провинције“. Ту је и прастара тврђава (кремљ), ту су и цркве, и руска села, реке, ливаде... Суздаљ као да је застао у историји и остао негде у прошлости.
Пловућац (вулканско стакло) који је на необичан начин „обнажен“ усред шуме 4 километра од Курилског језера зове се Куткини Бати. Ти стеновити облици су високи око 110 метара.
Најдужа подводна пећина у Русији и целој Евроазији налази се у подножју Западног Урала. То је прави рај за пећинско роњење. Пећина је под водом дугачка 4.600 метара.
Некада се близу овог места налазила депонија, тако да мештани нису радо долазили овамо. Временом су таласи тако уобличили разнобојне комадиће стакла од флаша, да то сада изгледа овако.
Активни „вулкан у вулкану“ (има два кратера, стари и нови) на острву Кунашир. Последњи пут је прорадио 1973. године. Могуће је ослобађање отровних испарења из кратера, а у подножју често има медведа.
Веома стара гробница у планинама Северне Осетије. Ова некропола са око 10.000 посмртних остатака привлачи на стотине туриста годишње.
Не зна се ко је ископао црквицу у кречњачкој стени, да ли монаси отшелници или хришћани који су овамо побегли из Византије од гоњења. Данас је овај необични храм под заштитом државе.
Црвени мост изнад зелене природне зоне „Сребрни бор“ на северозападу Москве. На врху лука у центру налази се висећа капсула која засада нема никакву посебну функцију.
Ова фотографија је направљена из квадрокоптера. Терен се налази усред шуме у Мешчерском парку у Подмосковљу. Може се допасти чак и ономе ко не планира да овде игра фудбал.
Окомита литица висока 325 метара у Белогорском рејону непрекидно привлачи пажњу филмских редитеља, јер је идеална локација која личи на амбијент типичан, рецимо, за Порторико.
Антички полис који су основали Грци на југозападној обали Крима. Руине су још увек лепе, чак и након 2.000 година.
Осам временских зона, 87 градова, преко 9.000 километара на два континента – то је путања која се зове „авантура за цео живот“. Ова атракција подразумева да недељу дана проведете у возу, али изгледа да је вредна тог труда.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
