Ова станица је саграђена 1959. на мосту преко реке Москве. То је прва таква станица у Русији. Током 1990-их је реконструисана, а од 2010. се користи као изложбени простор за порцелан, лутке, скулптуре животиња и старинске костиме. Ако будете имали среће можете видети и сезонску изложбу посвећену руским достигнућима у спорту или освајању космоса.
Изградња ове станице је почела током 1970-их, али је пројекат замрзнут због организационих грешака, да би станица коначно била отворена 27. августа 2014. године. Истога дана је отворен и оближњи стадион „Спартак“. Станица је украшена приказима са фудбалском тематиком, а основне боје су бела и црвена, тј. боје фудбалског клуба „Спартак“.
Здравље и спорт су у Совјетском Савезу интензивно промовисани, па је то и главна тема декора станице метроа „Динамо“, која је добила назив по оближњем стадиону. Павиљон на улазу у подземну станицу је дизајниран у духу Старе Грчке, колевке олимпијских игара. Мермерни коринтски стубови су украшени фризовима и барељефима који приказују спорт и такмичења.
Под земљом је декор нешто дискретнији. Коришћено је 7 врста мермера. Зидови су украшени медаљонима од порцелана на којима су приказане сцене из различитих спортова.
Када је отворена 1935. године била је најдужа станица метроа на свету, али је у међувремену изгубила тај статус. (Сада је најдужа станица Воробјове Горе). За украшавање станице Охотниј Рјад коришћен је мермер – њиме су обложени сиви многоугаони стубови, као и сиви и бели под у виду шаховске табле. Станица Охотниј Рјад води на истоимену улицу, једну од најважнијих у Москви, и најближа је Црвеном тргу.
Ова станица води до чувене Изложбе достигнућа народне привреде у којој су демонстрирани највећи индустријски успеси СССР-а. Сада је реновирано неколико тематских павиљона и нуди се широк спектар едукативних и забавних садржаја – музеји, спортске активности, акваријум и ресторани. На јужном зиду станице је постављен огроман керамички пано у староруском стилу Гжељ, израђен 1997. године, са приказом тржнице из 19. века и неколико руских манастира.
Ову станицу је пројектовао Леонид Пољаков, архитекта који је пројектовао један од седам Стаљинових небодера. Под је направљен од разнобојних гранитних плоча са шарама карактеристичним за тепих, а стубови су му украшени белим керамичким букетима. Лустери су од позлаћене бронзе. С обзиром да је станица „Арбатска“ близу Министарства одбране, постоји легенда да је пројектована тако да у случају великог рата може брзо да се преуреди у склониште за војни врх.
Дизајн и назив ове станице посвећен је конструкторима авионских мотора. На металној скулптури на крају сале приказан је Икар како лети изнад ваздушних струја.
Кров станице је стилизован у облику чаробног тепиха који се састоји од многобројних златних анодираних пирамида на којима су приказани сунчеви зраци и звезде на ноћном небу.
Ова станица води до чувене Третјаковске галерије, главне ризнице руског сликарства. Зидови станице украшени су бронзаним барељефима на којима су приказани руски сликари, вајари и иконописци. Изнад улаза, на путу према покретним степеницама видећете велики приказ Третјаковске галерије.
Ова станица је најближа једном од најстаријих циркуса престонице – Московском циркусу на Цветном булевару. У том духу је и дизајнирана. На пример, у подземном пролазу ћете видети огроман витраж са приказом циркуских извођача.
Ентеријер је посвећен великим победама руског народа, укључујући и рат 1812. против Наполеона и Други светски рат. Према пројекту познатог совјетског и руског вајара Зураба Церетелија јужна и северна сала су посвећене овим двема победама.
Ова станица води на главни московски парк „Горки“. Украшена је са пет врста мермера, од светлосивог до црног. Међу украсима су лустери и мермерни барељефи на којима је приказан рад и одмор совјетског народа, као и активности у парку „Горки“, на пример лет на макетама авиона, плес, фудбал и тенис.
Ова модерна станица је отворена 2008. године. Па ипак, дизајнирана је у складу са естетским стандардима по којима су прављене старе станице. Дизајн „Словенског булевара“ надахнут је радовима познатог француског архитекте Хектора Гимара – украшен је металним гранама, дрвећем и лишћем, што очигледно подсећа на „софистицирани“ метро у Паризу.
Дизајн станице „Трг револуције“ тематски је посвећен бољшевичкој револуцији 1917. Станица има укупно 76 бронзаних статуа на којима су приказани главни учесници револуције – војници, сељаци, морнари, радници, инжењери, студенти и многи други. С обзиром да је простор у нишама где се статуе налазе ограничен, многе фигуре или седе, или клече. Не заборавите да протрљате псећу њушку јер то доноси срећу!
Главна тема дизајна ове станице је средњовековна архитектура. Пресеци сводова формирају крстасту конструкцију сличну оној која је пронађена у одајама средњовековних бољара. Стубови су богато украшени паноима у мајолици који изгледају као да их је у своме атељеу у Фиренци радио чувени скулптор 16. века Андреа дела Робија, само што су на њима уместо Богородице приказани емајлирани и позлаћени профили хероја совјетске армије у ореолу тријумфалних застава и бајонета – морнара, тенкиста, пилота и многих других.
Станица је раскошно дизајнирана иако је рађена за време Другог светског рата. Огромне клупе украшене мермером и ренесансним наслонима за руке поређане су дуж перона. Изнад њих су бронзани украсни медаљони са приказом застава, штитова и пушака, као и портретима руских војсковођа.
Плафон у средини сале је украшен огромним мозаицима од месинга са мотивима аутора Александра Дејнеке који приказују совјетску свакодневицу.
Ова станица на Кружној линији саграђена је под личним руководством совјетског лидера Никите Хрушчова. Елегантним декором и многобројним мозаицима Хрушчов је желео да ода почаст свом украјинском завичају. После отварања ове станице совјетски лидер се борио против сувишног украшавања у архитектури са циљем да ништа не помрачи славу овог поздемног „дворца“. Сала је као и у другим станицама украшена мермером и гранитом, а стубови имају 18 панела са мозаиком флорентинског типа. Пано са барељефом посвећен је историји односа Русије и Украјине почев од периода Перејаславске Раде 1654. године, када су козаци положили заклетву руском цару, па све до Октобарске револуције 1917.
Ова станица води према Бољшом театру, Црвеном тргу и Кремљу. Стога није чудно што су њени богати украси имали за циљ да оставе утисак како на Русе тако и на странце. Простор је украшен џиновским порцеланским рељефима са приказима плесова и музике народа СССР-а. Фигуре плесача и музичара одевене у традиционалну ношњу представљају само седам совјетских република – Грузију, Јерменију, Казахстан, Узбекистан, Украјину, Белорусију и Русију.
Ово ремек-дело у Арт деко стилу отворено је 1938. године по пројекту архитекте Алексеја Душкина. У изградњи су коришћене најмодерније технологије онога доба. Стубови нису тешки и гломазни него високи и витки, направљени од авионског челика, тако се ствара утисак да је сала веома велика. Има много мозаика направљених по скицама Александра Дејнеке. Њихова тема је „24 часа у земљи Совјета“. Приказане су популарне совјетске теме као што су „Два авиона“, „Жетва“, „Цепелин изнад Спаске куле“, и још много тога.
Ова станица је позната по томе што има 32 витража аутора Павла Корина. Градска легенда гласи да су пре отварања ове станице архитекте страховале да ће она подсећати на католички храм. Данас она асоцира Московљане на невероватни подводни свет.
На шест витража приказани су људи разних професија међу којима су музичар, агроном и архитекта. Осталих 26 панела садрже необичне геометријске шаре и звезде.
Дизајн ове станице је врхунац ампира Стаљиновог периода са невероватним бронзаним лустерима, мермерним луковима и монументалним мозаиком од смалте.
Данас ову станицу краси осам паноа са мозаиком у стилу старе црквене архитектуре. На њима су приказани чувени руски ратници, војсковође и вођа револуције Владимир Лењин који је приказан како држи говор на Црвеном тргу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
