Севастопољ: чувена бања и још чувенија војна база

Севастопољ је током своје дуге и бурне историје имао посебан статус у четири моћна царства: у Римској , Византијској, Османској и Руској империји. Територијални статус овог древног града је 2014. постао предмет озбиљног спора између Русије и Украјине: Севастопољ је, као град од федералног значаја, ушао у састав Руске Федерације заједно са Кримом. Међутим, према административној подели Украјине, Севастопољ је остао украјински регион и град са посебним статусом.

Без обзира на политичке несугласице, Севастопољ је данас безбедан град, отворен за туристе из целог света. Пошто још увек нема директних летова, до Севастопоља је најлакше стићи авионом из Москве до Симферопоља, а одатле још 70 километара таксијем. Важно је напоменути да на Крим треба понети готовину у рубљама. Девизе је најбоље променити још у Москви. Коришћење кредитних картица није препоручљиво због западних санкција уведених становницима Крима и организацијама које раде на полуострву. Житељи Севастопоља су добронамерни, гостопримљиви и врло љубазни према туристима, али ретко ко зна неки страни језик, па су зато у предности туристи који добро говоре руски.

Севастопољ је удаљен од Москве 1273 километра. Град са околином се простире на око хиљаду квадратних километара. На овој пространој територији налазе се тврђаве, манастири у пећинама приградског насеља Инкерман, обронци кримских планина и природни резервати. Четвртину територије Севастопоља заузима разуђена морска обала са великом луком, па су морске знаменитости града најупечатљивије.

Симбол града

Један од симбола Севастопоља се налази у близини Приморског булевара и главног градског кеја. То је Споменик потопљеним бродовима, омиљено место становника Севастопоља и туриста. Споменик се подједнако добро види и са мора, и са копна.

За време Кримског рата (1853-1856) команда руске ратне морнарице је била принуђена да потопи неколико десетина старих једрењака, како би непријатељским бродовима онемогућила упловљавање у луку и тако помогла руским обалским батеријама. У наредби вице-адмирала Корнилова од 11. септембра 1854. је писало: „Тешко је и тужно уништавати сопствени труд: уложили смо много напора да бродове одржимо у добром стању, али сада је неопходно да их жртвујемо и томе се морамо повиновати”. Споменик бродовима, потопљеним да би се заштитио град, подигнут је 50 година касније, на годишњицу Прве херојске одбране Севастопоља 1905.

Према једној од легенди из Кримског рата, брод под именом „Света три јерарха” никако није било могуће потопити, упркос јакој ватри којој је био изложен. Тада су се морнари сетили да су на броду заборавили икону, па су се вратили по њу. Када су изнели икону, брод је сам потонуо.

Браниоци слабо утврђеног Севастопоља су једанаест месеци задржавали много надмоћнијег непријатеља. О храбрости руских војника је писала чак и штампа непријатељских земаља које су свим силама покушавале да сломе њихов отпор. Херојска одбрана Севастопоља 1854-1855. трајала је 349 дана и у целом свету прославила овај град и његове браниоце.

Севастопољски делфинаријум

У Севастопољу обавезно посетите и градски делфинаријум који се налази у самом центру града, у Артиљеријском заливу, недалеко од Споменика потопљеним бродовима. Делфинаријум постоји већ 15 година. Ту се одгајају и рехабилитују црноморски делфини које посетиоци са уживањем посматрају и забављају се пливајући са њима.

Када Артиљеријски залив посматрате из птичије перспективе, у тамноплавој морској води уочићете светлоплаву површину. То је кристално чиста вода делфинаријума која одговара посебним међународним нормама за држање морских животиња.

Осим кљунастих делфина и белуга (белих китова), у Делфинаријуму можете видети и фоке. После забаве са њима, посетите изложбу великих папагаја: видећете аре, какадуе, сиве папагаје (жако) и друге тропске птице које су се одлично навикле на морске животиње и чак научиле да имитирају гласове и звиждуке делфина.

Делфине можете видети и у Државном океанаријуму у Козачком заливу, где се за потребе руске ратне морнарице специјално обучавају такозвани борбени делфини. У свету постоје само два таква центра за тренинг делфина: у Севастопољу и Сан Дијегу (САД).

Подземна подморничка база „Балаклава”

У севастопољском заливу Балаклава можете посетити базу за одржавање и ремонт подморница. У совјетско време то је био тајни објекат од стратешког значаја који је сада отворен за посетиоце. Сличне базе у свету још увек су затворене за јавност. Подморничка база у Балаклави је јединствена по својој величини и локацији. Рељеф залива је допринео тајности објекта: у планини, дубоко под земљом смештене су потпуно изоловане подземне просторије које могу да издрже директан удар атомске бомбе јаче од оне која је бачена на Хирошиму. У овом објекту људи би могли да живе и раде преко 30 дана. У тајним подземним тунелима налазио се центар за везу, складишта горива, оружја и животних намирница. У бази би за време рата могло да се склони и заштити 7 подморница средње величине или 9 малих, као и три хиљаде људи.

Сагледавши страшне последице дејства атомских бомби које су САД бациле на Хирошиму и Нагасаки у августу 1945, власти Совјетског Савеза су донеле одлуку да се у Балаклави изгради тајна подморничка база за заштиту технике и људи у случају нуклеарног напада. Објекат у Балаклави грађен је девет година, а градитељи су радили непрекидно у три смене. Планове градње су добијали парцијално, а по завршетку радова сва документација је уништена.

Тајна подземна подморничка база у Балаклави је временом изгубила кључни стратешки значај јер је Ратна морнарица СССР-а у наоружање увела нове класе подморница које су биле веће и имале сложенију опрему. База је била у функцији до 1993. године, а престала је да постоји 1995, када је из ње извезена последња подморница. Објекат је пропадао скоро деценију. По наредби тадашњег председника Украјине Леонида Кучме Министарство одбране Украјине је 2002. основало Музејски комплекс ратне морнарице „Балаклава” који је за посетиоце отворен 2003. године.

До музејског комплекса туристи стижу чамцем кроз подземни канал. Овакви обиласци тунела у којима су биле смештене подморнице организују се на сваких 30 до 40 минута. Обилазак уз објашњења на енглеском језику мора се заказати мејлом: vmmu.sev@gmail.com или vimfs@mail.ru.

Херсон Тауријски

Остаци античког полиса Херсона налазе се на Унесковој листи светске баштине. Изгледају импозантно и после две хиљаде година. Можете их видети на плажи на западу Севастопоља.

Трговачки полис Херсон Тауријски (Таурида –старо име Крима) био је сфера војно-политичких интереса Хазарског каганата, Кијевске Русије, Грка, Турака и трговаца из Ђенове, па је све до 15. века био густо насељен лучки град. Свом ширином полуострва, од једне до друге обале, до данас се уздижу високе зидине. Сачувана је и одбрамбена Зенонова кула, саграђена од огромног клесаног камења. У античком амфитеатру у Херсону, чији су остаци такође сачувани, одржавале су се позоришне представе и борбе гладијатора.

Амфитеатар је могао да прими 3 хиљаде гледалаца. На главном градском тргу (агора) налазио се архитектонски ансамбл од седам храмова. На остацима античких храмова средином 19. века је подигнута саборна црква у част кијевског кнеза Владимира који је у Херсону примио хришћанство 988. и исте године крстио Кијевску Русију.

Херсонски историјско-археолошки национални парк је данас велики научно-истраживачки центар и база у којој раде археолози из целог света и долазе на праксу студенти различитих универзитета. Након вишегодишњих археолошких ископавања сазнали смо много о историји Херсона. Најдрагоценија археолошка открића данас се, као посебне музејске колекције, чувају у Ермитажу у Санкт Петербургу, у Државном историјском музеју и Државном Пушкиновом музеју ликовних уметности у Москви.

Прочитајте још: „Легендарни Севастопољ, неприступачан за непријатеље“

Росијскаја газета. Сва права задржана.