Црква иконе „Знамење” Пресвете Богородице у Дубровицама
Legion Media
Ово је живописно место са парком и малим језером у близини и са осам цркава које заиста вреди видети. Манастир се налази на Унесковој листи светске културне баштине као пример московског барока. Основан је 1524. године, пре династије Романових, и коришћен као седиште за преговоре за време Смутног доба у Русији крајем 16. и почетком 17. века. Ако се поводом одржавања Светског првенства у фудбалу случајно задесите у Москви, ово би за вас била једноставна додатна тура, с обзиром да се манастир налази у близини стадиона „Лужњики”. Главна и најстарија црква у манастиру посвећена је Смоленској икони Мајке Божје. А када будете улазили манастир кроз главну капију, подигните поглед и над главом ћете угледати још једну цркву.
На око 20 минута хода од Новодевичјег манастира, недалеко од станице метроа Парк културе, налази се црква посвећена Светом Николају, који се у руској православној цркви често назива Николај Чудотворац. Он је један од најпоштованијих светитеља у Русији.
Ова лепа Николајева црква, која више личи на торту него на светилиште, пример је такозваног московског декоративног стила или московског орнаментализма. Овај стил је у архитектури био распрострањен у првој половини 17. века (а у каснијим грађевинама га је заменио московски барок).
Најважнија реликвија у цркви је икона Мајке Божије „Утешитељка грешних”.
Манастир Рођења Христовог (Рождественски манастир) основан је 1380-их, пре него што је древна руска држава уједињења сећањем на погинуле у великој Куликовској бици. Овај манастир се најпре налазио у московском Кремљу, али касније је пресељен на данашњу локацију, која му је и дала име. Ту се, наиме, налазе Рождественска улица и Рождественски булевар. Совјетске власти су манастир затвориле 1922. године и током 70 година древне црквене грађевине служиле су као канцеларије, научне лабораторије, кантине и за друге потребе совјетске државе. Постојао је план да се манастир претвори у музеј, али 1992. године враћен је Руској православној цркви и монасима.
У манастиру се налази неколико лепих цркава, као што су црква Рођења Христовог подигнута почетком 16. века или црква Казањске Мајке Божје, подигнута 1904-1906. у старом московском стилу. Ентеријер ове цркве је прилично необичан са фрескама окруженим звездама које се уздижу према широком своду. Службе у овој цркви обично се одржавају викендом.
Окружена другим грађевинама, ова црква од црвене цигле налази су у малом, уском Климентовском сокаку. Тешко је поверовати да је ово некада била једина камена грађевина у крају. Ово је највећа црква у Замоскворечном рејону Москве и заиста је прелепа. Храм је подигнут и обновљен у 18. веку у московском „Јелисаветином” барокном стилу (са елементима рококоа).
Као и многе друге цркве, Црква Светог Климента је била затворена у совјетско доба и коришћена као депо за књиге у саставу Лењинске државне библиотеке. Враћена је Руској православној цркви 2008. године, а рестаурација је почела 2014. године. Црква се налази у близини станице метроа Третјаковска и можете је обићи приликом посете Третјаковској галерији.
Још једна црква обојена у црвено у улици Бољшаја Пољанка (пар минута хода од станице метроа Пољанка и 15 минута хода од цркве Светог Климента) заиста је јединствена. Погледајте само три низа чипкaстих орнамената налик на традиционалну руску женску капу кокошник и пет луковичастих купола изнад лукова од цигле без прозора (који су заиста реткост). На крстовима се налазе круне, што значи да је црква подигнута по царевом налогу. А ову цркву су волели многи Романови.
У овој цркви се други цар из династије Романов, Алексеј, венчао са својом супругом Наталијом, а касније је ту крштен њихов син и будући цар Петар Велики.
1930-их црква је затворена, иконостас оштећен и локални свештеник прогоњен. Служба у цркви се поново служи од 1996. године. Црква има неколико поштованих старих реликвија, као што су делови моштију светитеља и остаци древних икона. А овдашњи хор је нешто што заиста треба да чујете, чак и ако нисте религиозни.
Ако сте видели Црвени трг, црвене зидине Кремља и црвене зидове цркве светог Василија Блаженог (или црвене цркве које смо већ споменули), сигурни смо да вашим очима треба одмор. Зато ево једне мале, пријатне, лепе беле цркве у улици Мала Дмитровка, недалеко од Тверске улице.
Унутрашњост ове цркве је заиста специфична: мала и сеновита, нема ништа заједничко са златном помпезношћу неких модерних цркава. На старим иконама можете видети драгоцености које су даровали парохијани. Глумци из Позоришта „Ленком”, које се налази у суседству, чести су посетиоци цркве. Препоручујемо вам да посетите и позориште (ако бар мало знате руски).
У 18. веку Александар Наришкин, рођак Петра Великог и представник старе племићке породице која је имала имање у рејону Москве Кунцево, ту је подигао и цркву. Почетком 20. века одлучено је да се црква потпуно реновира у неовизантијском стилу, који је у то време био реткост. Садашња „базилика” отворена је 1913. године, иако су је, као и многе друге цркве, 1930-их совјетске власти затвориле и значајно оштетиле. Поново је отворена 1991. године и данас много ради са младима и држи недељну школу.
Када посетите цркву, обавезно прошетајте и по Фиљовском парку. Иако је Наришкиново имање данас затворено за посетиоце, у близини се налази леп кафе „Усадба” (имање), где можете да презалогајите после шетње. Недалеко се налази станица метроа Пионерска (плава линија, 20 минута вожње од центра).
Парк Коломенско је дивно место за шетњу. Осетићете се као руски бољар из 16. века. Изградњу цркве је 1528-32. финансирао отац Ивана Грозног, Василије III. Легенда каже да је изградња новог храма била Василијева молитва да му жена роди сина. Према другим изворима, црква је подигнута у знак захвалности за Иваново рођење.
Наравно, црква данас не изгледа као пре 500 година, била је реновирана и рестаурирана више пута. Чак и током прошлог века откривени су занимљиви детаљи из прошлости, као што су „царево место” или остаци северне капије. У сваком случају, осетити дух ових времена само по себи је невероватан доживљај.
За необично религијско искуство треба отићи даље ван града, у Московску област. Ова црква изгледа као готски замак из филма „Лепотица и звер”. Изграђена је на имању Воронцов-Дашков, које је данас напуштено, али је још увек веома занимљиво место за шетњу. Неки стручњаци тврде да је ова црква подсећање на стил чувеног архитекте Василија Баженова, који је подигао парк Царицино и кућу Пашкова у Москви.
Унутрашњост цркве је врло скромна и није импресивна. Рестаурација је још увек у току.
Поглед на ову цркву ће вас оставити без даха (погледајте насловну фотографију). Да није крста на врху, вероватно бисте тешко погодили да је то православна црква. Унутрашњост нимало не заостаје за спољним изгледом са фрескама које се уздижу до врха куполе (немојте ушинути врат гледајући увис).
Црква се налази на обали реке Пахра, а у близини је и парк. Ово је такође једно од најпопуларнијих места за венчања у Московској области (а матичар се налази на само пар минута хода од цркве).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
