Георгиј Данелија, совјетски редитељ рођен у Грузији, снимио је преко 25 великих филмова. За већину од њих је писао и сценарио. Последњи филм на коме је радио био је „Ку! Кин-Џа-Џа“ 2013. године. То је анимација заснована на сценарију за његов филм „Кин-Џа-Џа“ из 1986. Данелија се упокојио 4. априла 2019. у својој 89. години. Ако досада нисте гледали његове филмове ово је прави тренутак да их погледате.
1. „Шетам по Москви“ („Я шагаю по Москве“), 1964.
Pashvyikin / Sputnik
Млади радник градилишта московског метроа показује главни град монтажеру који је управо допутовао из Сибира. И наравно, они западају у авантуре, заљубљују се у исту девојку и упознају лепшу страну престонице. Филм је никао из једне сцене коју је осмислио писац сценарија, а разрадио Данелија: девојка се шета Москвом док лепо пада киша, а младић се поред ње вози на бициклу.
Песма из овог филма „Шетам по Москви“ постала је популарна скоро као и филм и данас спада међу најчешће извођене песме у Русији.
Главне теме филма су „Хрушчовљево отапање“, изградња високих зграда и гајење још узвишенијих надања. Била је то прва главна улога младог Никите Михалкова, будућег редитеља и оскаровца (глумио је без својих чувених бркова!)
На Канском фестивалу 1964. године филм је награђен почасним помињањем младих кинематографа.
2. „Џентлмени срећне руке“ („Джентльмены удачи“), 1971
Георгиј Данелија/„Мосфильм“, 1971.
Васпитач у обданишту невероватно личи на опасног криминалца и зато га полиција моли да помогне у истрази поводом крађе златног шлема Александра Великог. Али, у ту сврху лепо васпитани васпитач мора да се инфилтрира у банду криминалаца, па чак и да организује бекство из затвора.
Ово је један од најгледанијих руских филмова захваљујући сјајној глуми и урнебесном сценарију који је Данелија написао заједно са тада младом Викторијом Токаревом, а касније познатом списатељицом.
Филм се често приказује на телевизији уочи Нове године заједно са „Иронијом судбине“.
3. „Афоња“, 1975
Георгиј Данелија/„Мосфильм“, 1975.
Јадни усамљени водоинсталатер Афоња је лош радник и алкохоличар. Због тога добија опомену руководства и претњу да ће добити отказ, али све то нема много ефекта. Само Каћа, жена са којом се виђа, верује да се он може променити...
Ова комедија о једноставном руском момку освојила је гледаоце препознатљивим ликовима и пикантним дијалозима. Као редитељ Данелија је створио препознатљиве сцене које су постали познати мемови у совјетском савезу (на пример, када дама покушава да флертује са главним јунаком и упушта се у весели плес).
4. „Мимино“, 1978
Георгиј Данелија/„Мосфильм“, 1977.
Грузин по надимку Мимино ради као пилот у локалној авио-компанији, али машта о међународним летовима и заљубљује се у лепу стјуардесу која ради на међународним линијама. Када му се жеље испуњавају он почиње да чезне за завичајем...
Чари и лепоте Совјетске Грузије одушевиле су цео Совјетски Савез фантастичним панорамама, локалним јунацима и песмом „Чито гврито, чито маргалито“ која се још увек радо пева.
Најзад се Данелија вратио својим грузијским коренима и снимио химну свом родном крају, планинама и селима, и наивном, али гостопримљивом националном карактеру. Филм је режирао Данелија, а сценарио су заједно са њим писали Викторија Токарева и Резо Габриадзе (чувени грузијски редитељ луткарских позоришних комада)
5. „Кин-Џа-Џа“ („Кин-Дза-Дза“), 1986
Григориј Данелија/„Мосфильм“, 1986
Овај филм у жанру стимпанк фантастике заинтересоваће љубитеље „Побеснелог Макса“ и прве трилогије „Ратова звезда“. Ово је била својеврсна револуција за период 1980-их у Совјетском Савезу. Два случајна пролазника су се обрела у другој галаксији где сусрећу ванземаљце који имају свемирске бродове.
У покушајима да се врате на Земљу два јунака западају у свакојаке пустоловине. Једино им иде у прилог то што имају шибице, а оне у овој галаксији вреде као суво злато...
Прича се да је инспирацију за ово остварење дао чувени италијански редитељ Тонино Гвера замоливши Данелију да сними филм-бајку како би се људи могли разонодити током дуге руске зиме. Узгред, сценарио је написан на основу Стивенсоновог „Острва са благом“, чију су радњу Данелија и његов коаутор Габриадзе пренели на замишљену планету.