Зашто руски свештеник говори отворено о сексу на Јутјубу?

Из личне архиве
Треба ли свештеник Руске православне цркве да говори на Јутјубу о сексу и тетоважи, и да раскринкава митове које шире други свештеници? Одговор на ово питање зна Александар Кухта, аутор Јутјуб канала „Свештеник одговара“ („Батюшка ответит“).

Александар је на први поглед обичан млади отац који се бави креативним стварима. У малој кухињи „хрушчовке“ (типичне зграде совјетског периода) он у неколико наврата седа испред празне Вордове странице и размишља. Још само пар минута и супруга ће отићи на посао а синчић Миша ће му постати главна преокупација.

Секунду касније у његовој групи на друштвеној мрежи „ВКонтакте“ појављује се нова порука: „Људи, зна ли неко како да приморам себе и напишем сценарио? Већ неколико дана покушавам, али нешто не иде...“

Александар је 26-годишњи свештеник Руске православне цркве који покушава да напише сценарио за свој нови клип на Јутјубу, и то на врло шкакљиву тему: „Утиче ли куповина свећа у храму на то хоће ли Бог услишити твоју молитву?“

YouTube као место за проповед

Први свој клип на каналу Александар је објавио пре три године, надахнут искуством колеге Александра Митрофанова, који је тада имао већ 5.000 пратилаца на Јутјубу.

„Тада на руском Јутјубу практично није било свештеника. Он је био један од првих“, сећа се Александар. Са друге стране, црквени јерарси су били свесни потребе да се проповедање хришћанства изнесе на интернет, подстицали су младе активне свештенике да се тиме баве, па је формулисан чак и подсетник за свештенике-блогере где пише шта они могу и треба да раде, а шта не могу и не смеју радити на интернету (прошле године је РПЦ чак објавила конкурс за избор најбољег блогера међу свештеницима, на коме је Александар освојио друго место, а прво није освојио нико).

Проучивши Митрофановљев видео-снимак, Александар је за 15 хиљада рубаља (200 евра), које је добио за свадбу, купио праисторијску камеру и почео да експериментише. Почео је једноставним и разумљивим језиком да разговара са потенцијалним гледаоцем о ономе што је сматрао важним: зашто секс пре брака није добра варијанта и како Црква гледа на тетоважу и аниме. Александар је такође желео да се његови гледаоци увере да хришћанство уопште није застарело мрачњаштво, него је то актуелна помоћ у решавању најакутнијих савремених питања. Он је парох у малој сеоској цркви (не открива тачно место), тако да су његова паства заправо само старице, које не посећују интернет. Због тога је Александар морао да „опипава терен“ и тражи језик којим треба да разговара са слушаоцима на интернету.

Најпре је имао врло мало пратилаца, али се њихов број постепено увећавао, тако да сада Александар има чак 25.000 људи (код колеге на кога се првобитно угледао у међувремену је број пратилаца порастао на 8.000). Најпопуларнији Александров клип је имао 75.000 прегледа. Био је то одговор на изјаву свештеника Всеволода Чапљина, који је захтевао да се у руским биоскопима забрани приказивање филма „Матилда“ редитеља Алексеја Учитеља где је уз извртање историјских чињеница приказана љубавна веза руског императора Николаја II са балерином Матилдом Кшесинском. У свом видео-снимку Александар је позвао Чапљина да „не представља своја ситна размишљања као вољу Божију“. „По ком основу филмови тог човека (руског редитеља Алексеја Учитеља – ред.) могу бити претња Русији? Није ваљда ’Матилда’ главна уништитељка Русије као светске силе? У Русији има много других проблема у поређењу са којима је ’Матилда’ обична прашина. Абортуси, корупција, лоши путеви, наркотици, алкохол – то су проблеми“, рекао је Александар у свом блогу. По његовим речима, такав клип је био неопходан како би људи видели да Чапљиново мишљење уопште није став целе Црке, и да унутар ње постоје и другачији ставови.

Опасности и искушења вођења православног блога

Наравно, и Александар има своје хејтере. Најбезазленији су атеистички настројени ђаци, који му у коментарима пишу да свештеници немају шта да траже на Јутјубу и да није требало ни да почиње. Када прочита такве коментаре, Александар лаким покретом миша смешта њихове ауторе у црни списак, а после тога обично осећа још веће надахнуће, које му помаже да савлада прокрастинацију.

Много су гори хејтери међу претерано ортодоксним православним хришћанима. На пример, православни козаци му понекад најављују да ће га пронаћи и испребијати. „Ја им се не свиђам зато што дајем себи за право да говорим савременим разумљивим језиком, а не онако као у цркви“, резонује Александар.

За разлику од популарнијих блогера, Александар нема менаџера, стилисту, стручњака за звук или камермана, као што нема ни новца да плати екипу. Од опреме има само микрофон, нову камеру (поклон једног пратиоца), таблет са текстом уместо суфлера и студијско осветљење које обасјава белу позадину и Александрово лице, као на саслушању. За снимање видео-прилога Александар је изабрао класичан изглед – мантију и крст око врата.

Александар изнајмљује студио за снимање и цела три сата непрекидно трчкара са свога места до камере и назад, подешавајући кадар и баланс беле боје, и изговарајући текст са различитим гестовима и интонацијама, од добродушне до готово агресивне.

Његов Јутјуб канал не садржи рекламу, изузев почетне рекламе на првих 15 клипова. Александру је већ нуђено да рекламира кинеске слушалице, православна издања, па чак и услуге православних психолога, али му је важнија репутација. Због тога он и даље служи у храму за скромних 30 хиљада рубаља (400 евра) месечно, а у слободно време снима клипове.

Добре намере православног „дизања прашине“

Када објави видео-прилог на Јутјубу свештеник га поставља и у православним интернет-заједницама. У промовисање пројекта спадају и одговори на коментаре и питања пратилаца.

Дозвољава ли Црква бављење јогом, како се ослободити греха пушења, може ли се за време интимне везе са вољеном особом размишљати о Богу – таква и слична питања Александар добија сваки дан. За њега је то помало досадна, али ипак неопходна рутина.

„Овамо хоћеш да говориш о Богу, а у ствари мораш да објашњаваш просте ствари, на пример кад те боле леђа није довољно да се молиш, него мораш отићи и лекару. У свему томе је важно не товарити себи превелики терет, јер ја нисам лекар, нити сам психолог, нити психијатар. Мој задатак је да приводим људе Христу“, сматра он.

Александар има идеју да сними видео-прилог о сиди и ХИВ-у, и да раскринка митове „појединих свештенослужитеља“ који тврде да те болести не постоје. По његовим речима, Руска православна црква признаје ове болести и апелује да се против њих води борба.

Поред узвишених циљева свештеник и блогер Александар има и обичне, овоземаљске жеље: да више пажње посвећује сину и жени, и да скупи 100.000 пратилаца на каналу (о милиону и не сања).

„Вођењем блога треба заразити младе свештенике, да и они иду на Јутјуб. Тек појединци међу њима ће моћи да окупе милион“, размишља млади руски свештеник Александар Кухта.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“